Suša odložila setvu pšenice – Ratari čekaju kišu, optimalni rokovi već prolaze

U mnogim delovima zemlje u oktobru je pala prva kiša nakon tri meseca suše. Ipak, to nije dovoljno da nadoknadi deficit vlage u zemljištu, ali je omogućilo poljoprivrednicima da pripreme zemljište i krenu u setvu pšenice. Za njeno nicanje poterbne su nove padavine.

Poljoprivrednik Borislav Čizmaš nekada je krajem oktobra obilazio svoje parcele kako bi pregledao poniklu pšenicu. Iako već ulazimo u novembar, ove godine hlebno zrno još nije ni posejao.

- Pre dve decenije smo počeli da koristimo redukovanu obradu za pripremu zemljišta za setvu pšenice. Međutim, ove godine ni nju ne možemo da sprovedemo kvalitetno. Svi smo čekali da padne kiša da bar taj površinski sloj od desetak centimetara dovoljno prokvasi da bismo mogli kako treba da pripremimo zemljište, jer bez toga nema dobrog prinosa - objašnjava ovaj ratar iz Botoša.

U ataru ovog sela, kaže, do sada je posejana trećina površina koja je planirana. Proizvođači se dovijaju na razne načine, koristeći različitu mehanizaciju. Neki su čak nabavili i sejalice za direktnu setvu, jer su u tom regionu padavine deficitarne već desetak godina.

- Prosek padavina za naše područje je oko 650 litara godišnje, a već duže vreme imamo tek između 320 i 380 litara. Donja vlaga nikako ne može da se sastavi sa onom koja padne iz atmosfere. Evo i sad u oktobru smo imali prvo 5 litara kiše, pa 11, a srećni smo kao da je palo 40 litara. Samo da napomenem da je za osnovnu obradu za prolećnu setvu potrebno najmanje između 100 i 150 litara - dodaje.

Za tri decenije bavljenja proizvodnjom pšenice nikada, navodi, nije bilo problema sa pripremom zemljišta i nicanjem pšenice.

- Evo kraj oktobra je, mi smo uradili samo prvi prolaz. Đubrivo je spremno, ali čekamo kišu da ga razbacamo. Pa da onda krenemo da sejemo - kaže Čizmaš.

U ovogodišnjoj proizvodnji ratari ulaze finansijski oslabljeni. Cene njihovih proizvoda su sve niže, dok repromaterijal poskupljuje.

- Imali smo problem finansiranja ove setve, jer se mnogi nisu razdužili za prethodnu godinu. Država nije isplatila ono što je obećala, a ne verujem ni da će se isplatiti. Kada smo pregovarali sa ministarstvom priča je bila da ćemo novac dobiti pre setve, kako se ne bismo zadužili kod banaka ili dobavljača. Ova setva će biti najmanje 10 ili 15% skuplja nego lane. Samo đubrivo je, recimo, od 600 do 1.100 EUR i to za gotovinu. Ako idemo na zaduženje cena je još viša - objašnjava Čizmaš.

Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin kaže da je kiša koja je padala u prethodnom periodu popravila vlagu, ali samo u površinskom sloju zemljišta.

- Mi već nekoliko godina imamo veliki deficit padavina u oktobru, tako da se uvek čekaju padavine kako bi pšenica nikla. Ove godine je situacija mnogo komplikovanija, jer je deficit vlage nezapamćen. Bez padavina smo bili od juna, a u oktobru je bilo nekoliko puta po nekoliko litara kiše. Dugo se čekalo da se počne sa pripremom zemljišta i u trenutnim okolnostima ono je solidno pripremljeno - objašnjava.

Dodaje da su oni koji ih imaju, uključivali sisteme za navođenje kako bi podstakli nicanje hlebnog zrna.

Iz nekadašnjeg optimalnog roka setve smo izašli, ali s obzirom na okolnosti sa polaganjem zrna se ne kasni.

- Što se tiče prvih rokova setve imamo pšenice koje su naklijale. Sam početak nicanja je neujednačen. Čeka se kiša. To što je u najavi za narednu nedelju, oko 10 do 15 litara, nije dovoljno za dalji porast, ali za klijanje i nicanje će biti od koristi - kaže Rajačić.

Zbog nedostatka padavina uljana repica je u Srednjem Banatu zauzela samo oko 2.000 hekata.

- Nicanje je teško, slabo i neujednačeno i traje više od meseca dana. Proizvođači treba da sačekaju da vide kojom će se brzinom izjednačiti usev. Mnogi su odustali od ove proizvodnje. Ako budemo imali duži blaži period narednih nedelja usev će se razviti, ali ukoliko budemo imali veliki minus, a da usev nije dovoljno razvijen, može da dođe do oštećenja - upozorava.

Količina padavina u prethodnom periodu varira u zavisnosti od terena kaže dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

- U okolini Novog Sada palo je oko dvadesetak litara. To je relativno dovoljno da popravi površinski sloj i da proizvođači krenu sa pripremom zemljišta i setvom strnih žita. I dalje je ozbiljan deficit padavina, koji je nastao tokom leta. Dobro je da su temperature iznad proseka u ovom periodu. Ukoliko su ratari u mogućnosti trebalo da bi ovih dana da seju pšenicu. Preporuka je da se završi do kraja prve dekade novembra - ističe Mirosavljević.

Najbolje je, precizira, da zrno bude u zemlji i da tu čeka najavljenu kišu.

- U narednom kraćem periodu bilo bi dobro da imamo nekih 20-30 litara kiše, što nije nemoguće, jer su klimatske promene pokazale da su decembar i novembar i topliji i kišovitiji. Tek za 15-20 dana trebalo bi da dođe do nicanja i formiranja lisne mase pšenice - kaže.

I ove godine, kao i poslednjih nekoliko, proizvođači su veoma zainteresovani za setvu pšenice, jer se pokazalo da ozime kulture bolje podnose nedostatak padavina i klimatske promene od onih koje se seju u proleće.