Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šta donosi Interreg projekat Hrvatska-Srbija: Pametna rešenja za dobar rod pšenice
Komentari
(Foto: Pixabay.com/matthiasboeckel)
Razvoj digitalne poljoprivrede
Događaj je bio prilika ne samo za predstavljanje rezultata dvogodišnjeg rada, već i za širu raspravu o budućnosti digitalne poljoprivrede i oplemenjivanja biljaka u uslovima klimatskih promena.
Radionicu je otvorio dr sc. Dario Novoselović, rukovodilac projekta, čiji je opušten, ali sadržajan uvod odmah postavio ton celog skupa.
On je govorio o razvoju oplemenjivanja pšenice na ovim prostorima, iskustvima stečenima tokom sprovođenja projekta, ali i o vrlo konkretnim izazovima, od administrativnih procedura do infrastrukturnih zahvata.
Posebno se osvrnuo na izgradnju novog plastenika u Osijeku, koju je, uz dozu humora, opisao kao "dve godine života", ali i naglasio zadovoljstvo činjenicom da Poljoprivredni institut Osijek i Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad danas raspolažu uporedivom opremom i jednakim istraživačkim kapacitetima.
AI za oplemenjavanje pšenice
Projekat New Emerging Technologies For Digitalized INnovative Agricultural Research - NET4DINAR sprovodi se u okviru programa Interreg IPA Croatia–Serbia, uz sufinansiranje Evropske unije.
Poljoprivredni institut Osijek nosilac je projekta, dok je Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad glavni partnerski institucionalni stub.
(Foto: Allexxandar/shutterstock.com)
U praksi to znači povezivanje klasičnih poljskih eksperimenata s najmodernijim tehnologijama – od dronova i senzora do algoritama veštačke inteligencije.
Kroz zajednički rad razvijeni su modeli za ranu prognozu prinosa zrna pšenice, sprovedeno je testiranje i selekcija superiorne germplazme, a istraživački procesi ubrzani su i precizirani do nivoa koji je pre samo nekoliko godina bio nezamisliv.
Jedna od ključnih tema radionice bila je vizuelizacija eksperimenta dronovima, pri čemu je Novoselović demonstrirao snimanje eksperimentalnog polja u Tovarniku. Ipak, kako je naglasio, tehnologija sama po sebi nije dovoljna.
- Možete vi snimati dronom sve što želite, ali ako podaci nisu verodostojni, nemate koristi. Zato je potreban multidisciplinarni tim i zato je ova saradnja toliko važna - istakao je.
Standardizacija digitalnih podataka pokazala se kao jedan od najvećih izazova projekta. Snimci iz vazduha, multispektralne analize i senzorska merenja moraju biti uporedivi u prostoru i vremenu kako bi imali naučnu vrednost.
Upravo je na tom području NET4DINAR napravio značajan iskorak.
Podaci su prikupljani tokom vegetacione godine 2024./25. na šest lokacija u Hrvatskoj i Srbiji: Kutjevo, Osijek, Tovarnik, Sombor, Novi Sad i Sremska Mitrovica.
Svaka od tih lokacija predstavlja specifičnu mikroekološku zonu, od područja sklonih suši do izrazito plodnih zemljišta s povećanim pritiskom bolesti.
Na svakoj lokaciji sproveden je identičan eksperiment sa 60 genotipova pšenice u dva ponavljanja, čime je stvorena jedinstvena i izuzetno vredna baza podataka.
Takav nivo sinhronizacije i zajedničkog planiranja do sada nije bila uobičajen u regionalnim istraživanjima.
Osim terenskih merenja, naučnici su zajednički razvijali metodologiju obrade podataka, uključujući algoritme za prognozu prinosa i indikatore abiotskih i biotskih stresova.
- Odlična saradnja s Novim Sadom jedan je od ključnih stubova projekta. Ovim projektom izgradili smo temelje za aktivniji doprinos evropskim istraživačkim inicijativama u digitalnoj i održivoj poljoprivredi - naglasio je Novoselović.
"Skeniranje" zrna i napredni plastenik
Za razliku od tradicionalnih eksperimenata u oplemenjivanju pšenice, koji su se decenijama oslanjali na vizuelna opažanja i ručna merenja, NET4DINAR je uveo čitav spektar digitalnih alata.
(Foto: one photo/shutterstock.com)
Sve to omogućilo je generisanje preciznih podataka u gotovo realnom vremenu. Prema Novoselovićevim rečima, samo u Hrvatskoj tokom prvih meseci projekta obavljeno je 27 letova dronom i dvadesetak snimanja uređajem.
Jedan od najvažnijih infrastrukturnih rezultata projekta je izgradnja naprednog plastenika u Osijeku, opremljenog sistemima za kontrolu vlage, temperature i raspodele vode. Time je omogućena simulacija abiotskih stresova, prvenstveno suše, u kontrolisanim uslovima.
Uz plastenik, nabavljena je i walk-in komora za speed breeding, tehnologiju kojom se oplemenjivački ciklus pšenice skraćuje s godinu dana na oko 150 dana.
Rana procena prinosa
U takvim uslovima moguće je dobiti dve generacije godišnje, čime se genetski napredak znatno ubrzava.
- Uspeh oplemenjivanja meri se genetskom dobiti po godini. Da smo ovakve komore imali pre pet godina, danas bismo bili daleko ispred - istakao je Novoselović.
(Foto: Shutterstock)
Multispektralne slike, vegetacioni indeksi, visina biljke i broj klasova moraju se povezati s klasičnim merenjima prinosa kako bi se razvili pouzdani modeli predikcije.
Na završnoj radionici svoja su rešenja predstavili i spoljašnji stručnjaci, među njima dr Marko Panić s Biosense Instituta Novi Sad, koji je govorio o poboljšanim algoritmima mašinskog učenja za automatsku ekstrakciju fenotipskih karakteristika i ranu procenu prinosa pšenice.
Cilj je razviti modele koji će moći da predvide prinos, otpornost na stres i prilagodljivost genotipa još tokom vegetacije, što otvara potpuno novi pristup selekciji.
Tagovi:
Interreg IPA Hrvatska Srbija
NET4DINAR
Poljoprivredni institut Osijek
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Saddr sc Dario Novoselović
pšenica
prinos
kvalitet
veštačka inteligencija
AI
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.