Srpskim ratarima sneg kao benefit - Zaštita za useve i zaliha vlage za proleće

Sneg koji je prethodnih dana padao u Srbiji u mnogim delovima zemlje jeste izazvao probleme. Ipak, proizvođači hrane i stručnjaci kažu da je za poljoprivredu veoma dobro što snega konačno ima tokom zime i da niske temperature za sada nisu nanele nikakve štete ratarskim, povrtarskim i voćarskim kulturama.

Poljoprivrednik Čaba Nađ pod plastenicima ima oko 1.500 kvadrata.

Trenutno u njima gaji spanać i kelerabu, a deo koristi i za skladištenje celera.

- Biljke su pokrivene agrilom tj. folijom koja ih štiti da ne smrznu. Plastenike ne grejemo. Pre ovoga u plasteniku smo imali paradajz, a insekti hoće da se uvuku u zemlju. Bolje je kada je hladnija zima, jer oni teže prezimljavaju - objašnjava Nađ.
Pre desetak ili petnaest godina snega je, seća se povrtar iz Mihajlova, bilo mnogo više. To je bila pretnja za plastenike.


Zbog niskih temperatura sistemi za navodnjavanje su smrzli, ali biljkama i nije potrebno zalivanje jer je hladno, ističe Nađ.

Grejanje plastenika potrebno je kada se priprema rasad, a za tu proizvodnju je još rano.

Zaštita pšenice od izmrzavanja

Posle nekoliko godina njive u Srednjem Banatu su konačno pod snegom i to je jako dobro za pšenicu koja se razvijala tokom jeseni.

Serđo Okolišan, rukovodilac proizvodnje u Zemljoradničkoj zadruzi "Yuko Begejci" iz Torka rekao je da je prethodnih dana bilo čak i do -11 stepeni, a da je sneg zaštitio pšenicu od smrzavanja.


Čim su prestali veliki minusi sa parcela zadruge uzimaju se uzorci zemljišta za analizu.

Niske temperature, objašnjava, trebalo bi da smanje broj štetočina.

Prva polovina januara ove godine značajno hladnija od prošlogodišnje

Od početka godine u Srednjem Banatu je palo u proseku više od 42 litre padavina po metru kvadratnom.

Prosečna srednja dnevna temperatura vazduha bila je -2,3 stepena. Istovremeno prosečna srednja maksimalna temperatura dostizala je 0,4, a minimalna -5,09 stepeni.


Sneg je odličan termoizolator za useve uljane repice i pšenice. Istovremeno sprečava izbacivanje biljaka pšenice iz zemljišta do čega dolazi u slučaju golomrazice.

- Temperatura ispod snega,u odnosu na temperature vazduha povećava se za nekoliko stepeni, zavisno od debljine snežnog pokrivača. Ako je temperatura vazduha -3 stepena, a sneg debljine 10 do 20 centimetara, temperatura u zoni biljaka se kreće između 1 i 3 stepena - objašnjava Parađenovićeva.

Na pojavu biljnih štetočina niske temperature i sneg mogu imati uticaja. Međutim, kako je temperatura ispod snega veća, to neke insekte štiti od negativnog uticaja spoljne sredine.

- Kukuruzni plamenac prezimljava kao odrasla larva u žetvenim ostacima i ima materije u telu koje je štite od izmrzavanja. Insekti koji prezimljavaju na dubini većoj od pet centimetara, kao što su žičari, nalaze se u zoni termostabilnosti - precizira Parađenović.

U plastenicima se trenutno uzgajaju usevi koji odlično podnose niske temperature poput salate, spanaća, kelerabe i mladog crnog luka.

Kada su biljke u plastenicima ne dolazi do dodatnog hlađenja spoljnim temperaturama, pa određeni insekti, poput tripsa, mogu da prezime bez smanjenja brojnosti.

- Paradajzov moljac je osetljiviji na niske temperature. Prezimljava u različitim stadijumima. Kada zemljište nije pokriveno i nema biljnih ostataka niske temperature smanjuju brojnost insekata i štetočina - rekla je Parađenovićeva.

Za kasniju proizvodnju prisustvo snega je veoma važno. Postepenim topljenjem voda se spušta u dublje slojeve i predstavlja rezervu za koren okopavina kasnije tokom vegetacije, što je mnogo bolja distribucija vode nego kod kiša.

YUKO-BEGEJCI BEGEJCI

Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin d.o.o. Zrenjanin

Čaba Nađ

Serđo Okolišan

Snežana Parađenović

pšenica

usevi

sneg