Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Problemi srpskih ratara - Setva čeka prvu obilniju kišu
Komentari
Ilustracija (Foto: Kateryna Ivanova/Unsplash)
Zemlja je suva i tvrda, pa ne može da se obradi i pripremi za setvu.
Stručnjaci kažu da klimatske promene pomeraju rokove u poljoprivredi i da nikako ne treba po svaku cenu polagati seme u zemlju, već treba sačekati da padne dovoljno kiše.
Suva zemlja i manjak novca usporili radove
U Srednjem Banatu poljoprivrednici ne pamte sušu kao što je ovogodišnja iako se sa nedostatkom padavina susreću već nekoliko godina.
- Četiri meseca nismo imali kišu. Ono što je palo pre otprilike dve nedelje, oko pet litara, za to ne možemo da kažemo da je bila kiša. Na ovu suvu, tvrdu zemlju, to je ništa. Pokušavamo sa kratkim, lakim tanjiračama da uradimo površinski sloj da bismo mogli da posejemo, ali, sve dok ne padne dobra kiša, nema smisla sejati. Samo ćemo možda da isprovociramo nicanje, da pukne zrno i da se tu skupljaju miševi - objašnjava Jančo Paljo, poljoprivrednik iz Aradca.
U prethodnom periodu, plan je bio da poseje uljanu repicu, ali je od toga odustao.
- Mi smo spremili zemlju za setvu, ali kako nije bilo kiše nismo je sejali - dodaje.
(Foto: Pixabay / Luis Iranzo Navarro-Olivares)
- Mislim da smo svi ove godine radili sa gubitkom i ako ne bude ozbiljnije pomoći setva će biti neizvesna. Ne znamo šta je veći problem suša ili besparica. Već se vidi da je upotreba mineralnih đubriva smanjena ili skroz ukinuta. Pitanje je da li će ljudi ove godine baciti 20 % potrebnih količina - kaže Paljo.
Setva skuplja nego lane
Setva će, navodi, biti od 20 do 25 % skuplja nego lane.
- Repromaterijal je otišao gore, a cene naših proizvoda su otišle dole. Treba uzeti u obzir da je prošle godine žito bilo 21,5 dinar, a ove je 20. Kukuruz je prošle godine u početku žetve bio 25 dinara, kasnije 22, a ove godine je onaj ko je dobio 20 dinara za kukuruz odlično prošao. Suncokret je bio 55 dinara, a sad ne znamo koja će biti cena.
Akontacija je bila između 40 i 50 dinara. Uljare su opet jače od države, jer plaćaju koliko imaju novca. Ko mene pita kad dođe setva da li ja imam para ili se zadužujem. Zadužujem se sa kamatom, pa posle vraćam - objašnjava.
Klimatske promene otežavaju posao
Zbog klimatskih promena poljoprivreda postaje sve rizičnija gana privrede. Vremenske prilike su ujedno i ograničavajući faktor u biljnoj proizvodnji.
- Na početku smo nove proizvodne godine. Uveliko je trebalo da je posejana i da je već nikla uljana repica, ali mnogi proizvođači su odustali od setve. Oni koji nisu odustali su posejali uljanu repicu. Međutim, rizično je to što je obrada zemljišta plitka i što je ono negde nedovoljno obrađeno tj. postoje grudvaste strukture.
Tu treba dosta padavina kako bi to seme niklo i kako bi se razvio optimalni broj biljaka, jer se ništa ne dobija sa proređenim sklopom - kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Setva koja je obavljena je pod velikim rizikom.
- Proizvođači su razmišljali da je bolje da seme bude u zemlji i da tu čeka kišu, nego da padne kiša pa da seju. Prvi pokazatelji ukazuju da je posejano u našem regionu oko 1.000 hektara, a koliko će toga ponići i ostati to će se tek videti - dodaje ona.
(Foto: Pixabay.com/Barescar90)
- RHMZ prati stanje vlage u zemljištu do jednog metra i pokazatelji su da nema dubinske vlage. Trenutno jedino što može da se uradi je da se tanjira i to kratkim tanjiračama koje imaju valjke iza, sa ukošenim tanjirima.
Velike teške tranjirače ukoliko se puste na odgovarajuću dubinu znaju da izvaljuju grudve. Kiša mora da se čeka, a u regionu Srednjeg Banata je nema u najavi u narednih desetak dana - objašnjava Rajačić.
Potrebno 50 litara kiše po 1 m2
Da bi se ušlo u obradu zemljišta i setvu, potrebno je da padne bar 50 litra kiše po kvadratnom metru.
- Sve ispod toga nije dovoljno. Možda bi pomoglo malo pripremu, ali nije dovoljno za setvu, jer se obradom dodatno isušuje zemljište. Ukoliko neadekvatno pripremljeno zemljište budemo đubrili, pa sejali samo ćemo se izlagati nepotrebnom trošku, jer je pitanje šta će biti - navodi.
Stručnjaci kažu da su klimatske promene pomerile optimalne rokove setve koji su nekada važili i to za 10 do 15 dana.
- Situacija na terenu je takva da priprema zemljišta dosta sporo ide. Zbog značajno nižih prinosa soje, suncokreta, kukuruza vidim da proizvođači gledaju da uštede na đubrivu. Takođe, i ove godine će se dobar deo njih vratiti primeni nesertifikovanog semena, a opet kako bi uštedeli.
Preporuka nauke je da se radi analiza zemljišta, da se primeni odgovarajuća količina đubirva i da se koristi sertifikovano seme - kaže Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Iako se rokovi pomeraju, bilo bi dobro da se setva završi krajem oktobra, ukoliko to bude moguće.
- Temperature su u proseku za svaki mesec porasle za 2-3 stepena. Usevi koji se poseju i početkom novembra uspevaju da do polovine decembra uđu u fazu bokorenja tj. formiranog čvora bokorenja, a to su dobri uslovi za prezimljavanje. Nažalost, u prethodnim godinama nismo imali jake zime, tako da ne treba ni žuriti sa setvom da usevi ne uđu previše bujni u zimu - ističe.
Sever zemlje je ove godine imao značajno manje padavina od centralnog dela. Posebno je teško u Banatu.
Na način na koji će se zemljšte pripremiti za setvu osim suše i preduseva značajno će uticati i to kom tipu zemljišta pripadaju parcele koje proizvođači planiraju da poseju pšenicom.
Firme:
Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin d.o.o. Zrenjanin
NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.