Danska razmatra ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju

Ministarstvo klime, energetike i komunalnih usluga Danske uspostavilo je okvir za istraživanje""potencijala i rizika" nuklearnih tehnologija. Ovo je prvi konkretan korak ka ukidanju zabrane izgradnje nuklearnih elektrana koja je na snazi od 1985. godine. Kako prenosi portal Nuklearna perspektiva, danska vlada je formalno započela rad na analizi koja treba da utvrdi da li bi mali modularni reaktori (SMR) mogli postati deo nacionalnog energetskog sistema. Iako je parlament još 1985. godine usvojio rezoluciju protiv nuklearne energije, prošlogodišnje glasanje (kada je dve trećine poslanika podržalo istragu) označilo je radikalan zaokret u politici ove nordijske zemlje.

Analiza, čiji se završetak očekuje u drugom kvartalu 2026. godine, nije samo tehnička, već sveobuhvatno ispituje: regulatorni okvir (potrebu za novim nacionalnim zakonima i strukturama vlasti); ljudske resurse (kompetencije – koliko je stručnjaka potrebno državi i kako izgraditi obrazovni sistem za ovu relativno novu industriju), ekonomsku opravdanost i odnos troškova i koristi SMR tehnologija u odnosu na obnovljive izvore; kao i komercijalni interes i eventualni potencijal danske industrije da proizvodi komponente za globalno tržište SMR-ova, navodi ovaj portal.

Ministar klime i energetike, Lars Aagard, kako se dodaje, istakao je da sunce i vetar ostaju "kičma" Danske, ali da oni ne mogu sami da iznesu teret energetske nezavisnosti.

- Masovno proizvedeni SMR-ovi nisu čarobni štapić, niti besplatna karta. Moramo imati bazu da bismo kontrolisali procese, bezbednost i otpad", izjavio je Aagard, pozivajući javnost da debati pristupi "otvorenog uma" i bez ideološkog naboja - ukazao je.

U pozadini državne analize, navodi Nuklearna perspektivaq, stoji moćna Nuklearna alijansa (Nuclear Power Alliance), osnovana u decembru 2025. godine. Ovu koaliciju predvode Konfederacija danske industrije, sindikat Dansk Metal i Novo Nordisk fondacija.

Danska, naglašava ovaj portal, pokušava da nuklearnu energiju "uvede u sistem" na najodgovorniji mogući način – kroz dubinsku analizu ljudskog kapitala i regulatorne infrastrukture, a ne samo kroz kupovinu tehnologije i nadu da javnost neće primetiti implementaciju projekta koji će vrlo verovatno biti naša najveća infrastrukturna investicija u ovom veku.

Ovakvi navodi imaju potvrdu i u poseti eKapije Danskoj u maju prošle godine u okviru koje je jedna od tema bio upravo i čuveni zeleni zaokret ove zemlje i njena nastojanja da u energetskom miksu i u budućnosti bude još dominantnija zelena energija, kao i da Danska postane klimatski neutralna zemlja. Naime, Danci, država i njeni građani, teže tome da do 2030. smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 70% u poređenju sa 1990. godinom (na globalnom nivou učestvuje sa emisijom od 0,1%). Drugi ambiciozni cilj ove države je da do 2050. postane net-zero (klimatski neutralna). Kada je reč o aktuelnom energetskom miksu i učešću obnovljih izvora energije u njemu, trenutno obnovljivi izvori u tom miksu u Danskoj učestvuju sa oko 45%.

Ipak, kako su nam tada potvrdili u State of Green (Zelenoj državi), neprofitnoj organizaciji koja deluje od 2008. godine i koju je grupa novinara iz Srbije obišla u toku medijske posete u okviru projekta Puls Evrope koji finansira Evropska unija, iako je decenijama priča o nuklearnoj energiji u ovoj zemlji bila arhivirana, to više nije slučaj.

Kako su nam pojasnili u State of Green, o temi proizvodnje nuklearne energije su u ovoj državi razmišljali pre oko pola veka, kada se razmatralo na koje nove izvore energije se treba fokusirati. Ali, kako su se korišćenju ovog izvora protivili mnogi građani, osamdesetih je država zvanično odlučila da se neće ići u smeru nuklearnih elektrana.

- Sada se to donekle menja, priča se na tu temu u okviru ministarstava, ali su svesni da bi trebalo puno napora i novca da se uloži kako bi se radilo na nuklearnim elektranama. Tako da se trenutno rade velike analize za i protiv. U okviru vlade dosta se diskutuje o tome jer je istovremeno reč i o pitanju sigurnosti snabevanja Evrope energijom – naveli su u ovoj organizaciji.