Danski zeleni "game changer": Od potpune zavisnosti od fosilnih goriva do sigurnog koračanja ka klimatskoj neutralnosti

Zime sedamdesetih prošlog veka mnogi u Danskoj ne pamte po dobrom. Bile su duge i vrlo hladne, a pritom nije bilo dovoljno energije za grejanje. Vladala je energetska kriza u zemlji koja se u to vreme gotovo stoprocentno oslanjala na fosilna goriva sa Srednjeg istoka. To je bio poziv za buđenje Danske - i vlade i čitavog danskog društva. Shvatilo se da nešto drastično mora da se menja, da mora da se diverzifikuje energetski miks, da dominantno energetski crno mora da postane što pre što zelenije, da ekološki neodrživo počne postepeno da se menja u održivo.

Pokreuti su mnogi dijalozi i razgovori u vezi sa tim u kom smeru treba da krene zemlja kada je reč o ovoj oblasti, na koju vrstu održivih izvora energije se treba fokusirati, u šta i na koji način ulagati. Tako je ova severnoevropska zemlja pre više od 40 godina rešila da napore usmeri u razvoj kapaciteta za dobijanje energije iz vetra za šta je svakako imala dobre prirodne uslove – obale, vetrovito vreme, dobar reljef... Obavljeno je mnogo istraživanja, mnogo novca je ušlo u fond za podršku industriji energije iz vetra. Početkom devedestih, Danska se odlučuje na tada vrlo smeo korak i gradi Vindeby, prvu u svetu ofšor vetroelektranu (vetroelektranu u moru). To je bio jedan od važnijih koraka u energetskoj tranziciji ove skandinavske zemlje koja je samo šest godina kasnije postala samodovoljna u snabdevanju energijom, a uporedo sa tim i vodeći proizvođač energije iz vetra, a njene kompanije vodeći proizvođači vetroturbina.

U međuvremenu, i na nivou države i kada je reč o danskim opštinama počeli su da se donose dugoročniji klimatski, energetski i svi drugi planovi koji imaju veze sa održivošću. Danas, pola veka od game changing-a u energetskom i klimatskom promišljanju, čak 96 od 98 danskih opština imaju svoje klimatske planove, a na nivou države ciljevi naročito ambiciozni. Danci, država i njeni građani, teže tome da do 2030. smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 70% u poređenju sa 1990. godinom (na globalnom nivou učestvuje sa emisijom od 0,1%). Drugi ambiciozni cilj ove države je da do 2050. postane net-zero (klimatski neutralna), čemu je svakako blizu, mada pojedine stranke u danskom političkom životu i to žele da ubrzaju i da se taj cilj dostigne do 2045.

I trenutni presek stanja, kada je reč o aktuelnom energetskom miksu i učešću obnovljih izvora energije u njemu, ukazuje da se za pola veka dosta toga promenilo, da je nekadašnje dominantno crno u velikoj meri ustupilo mesto zelenoj, pa tako trenutno obnovljivi izvori u tom miksu učestvuju sa oko 45%. I drugi podaci pokazuju da je Danska i te kako napravila zeleni zaokret i iskorak u poslednjih nekoliko decenija - dok je BDP ove zemlje od 1990. rastao u isto vreme su se smanjivali potrošnja vode (za 40%), energije (za 15%) i emisija CO2 (za 45%). To je danski primer da je zeleni rast moguć, navode u State of Green (Zelenoj državi), neprofitnoj organizaciji koja deluje od 2008. godine i koju je grupa novinara iz Srbije obišla u toku medijske posete Danskoj u okviru projekta Puls Evrope koji finansira Evropska unija.

Kako navode u ovoj organizaciji, čiji su upravo ovo podaci, tome je prethodilo mnogo toga, ali dodaju da je jedan od glavnih razloga koji je do toga doveo što je veoma porasla energetska efikasnost u zemlji i što su važnost okretanju ka održivosti i obnovljivim izvorima energije prepoznali i državna uprava i građani.

- Da, nama sada više od 40% energije dolazi iz obnovljivih izvora, ali nismo ponosni na to, jer i dalje imamo prilično učešće fosilnih goriva u našem energetskom miksu. Zato je naš cilj da sve oznake koje su sada obeležene crnom i sivom do 2050. postanu zelene. To jeste vrlo ambiciozno, ali zato i težimo tome da se ubrzamo i uradimo još dosta posla – navodi Ke Yu, projekt menadžer u State of Green.

Ona i Simone Falcon, njena koleginica zadužena za komunikacije, podsećaju da se u Danskoj plaćaju veliki porezi i na vodu i na otpadnu vodu, ali da oporezivanje i za to, kao i za mnoge druge stvari, funkcioniše po sistemu štapa i šargarepe – ako usvajate ekološki prihvatljivija rešenja i ako ne rasipate resurse, bilo da je reč o domaćinstvima ili kompanijama, i troškovi i porezi će vam biti manji. Kako napominju, i kada je reč o vodi, energiji i drugim resurima, porez služi svakako da se menjaju navike i usvajaju dobre prakse, pogotovu što troškovi nisu mali. Kako kaže Ke Yu, na primer, ako neko sam živi, samo za vodu treba da izdvoji 7 EUR po kubnom metru što znači da će dobro razmisliti da li će pustiti da voda nepotrebno teče na slavini.

- Visoki su troškovi i porezi, ali zato znamo da, na primer, kada odete u luku, vidite da je voda čista i da možete da plivate, i onda kažete sebi: "U redu, to je deo mog plaćanja poreza, u to se ulaže, tu naša deca mogu da plivaju tamo i uživaju." To je taj princip štapa i šargarepe – objašnjava Ke Yu.

Kada je reč o struji, i tu su Danci otišli uveliko nekoliko koraka ispred mnogih zemalja, jer kako navodi Ke Yu, u Danskoj imaju aplikaciju preko koje prate dnevnu potrošnju struje, ali ne samo to već i u kom satu i u kom delu dana je koji izvor električne energije dominantan, pa u skladu sa svime time vode računa kada će na primer uključiti veš mašinu.

Sličan sistem primenjuje se u Danskoj i sa kompanijama. Ukoliko neka kompanija, zbog opisa posla, troši velike količine vode (poput pivara) ili ima dosta otpadne vode, mora da računa da će imati veći porez za vodu koju koriste u celom procesu proizvodnje. Ali, ukoliko ta ista kompanija počne da primenjuje održivija rešenja, koja će štedeti resurse, i porez i troškovi će biti drugačiji.

Danska je jedna od prvih zemalja koja je objavila svoj ambiciozan plan u skladu s kim veoma uspešno korača ka zacrtanim ciljevima. Jedan ipak nije ispunjen za sada, a to je onaj o potpunoj neutralonosti Kopenhagena do 2025. kada je reč o emisiji ugljen-dioksida. Prestonica Danske je, ističu u State of Green, veoma naporno radila da to postigne, sprovedene su mnoge klimatske akcije, ali nisu to postigli. Ipak, bilo kako bilo, potezi koji je Kopenhagen preduzeo na putu ka klimatskoj neutralnosti, podstakli su i pogurali i druge danske opštine da počnu da preduzimaju slične korake.

Ono što je ipak ključno u ovoj poluvekovnoj transformaciji Danske iz zemlje koja se u potpunosti oslanjala na fosilna goriva u zemlju koja postaje sve više i više zelena, jeste to što su značaj i važnost ove transformacije prepoznali i država i građani i privatni sektor.

State of Green osnovan je 2008. u susret u susret organizaciji UN klimatske konferencije COP15 čiji je domaćin 2009. bio Kopenhagen. Danskoj vladi bila je potrebna mala radna grupa za više raznih zadataka u susret tom događaju. I tako su krenuli. Kada je događaj prošao, vlada je procenila da bi State of Green trebalo da nastavi sa radom, kao marketing i brending organizacija, neko ko bi pričao priču o zelenoj tranziciji Danske, kako bi se povećao globalni uticaj Danske, kao jedne male zemlje, u ovoj važnoj oblasti. State of Green predstavlja u suštini javno-privatno partnerstvo, neprofitnu organizaciju kojim se povezuju kompanije i istraživači sa međunarodnim akterima, a kako bi se ubrzala zelena tranzicija. Podršku dobija od danske vlade, četiri danska ministarstva, ali i od poslovnih udruženja u Danskoj.

- Radimo, dakle, sa četiri različita ministarstva, tri danske poslovne organizacije i privatnim sektorom, koji predstavljaju različite danske privatne zainteresovane strane u sektoru zelene tranzicije. Radimo u oblastima koje se tiču energetsk efiekasnosti, čiste energije, vode, održive poljoprivrede i hrane, bio-rešenja – napominje Simone Falcon.

U State of Green, koji okuplja oko 20 osoba, podeljeni su u dve grupe. Jedna od njih radi na komunikacijama, stvaranju kontakata, vestima, publikacijama, sajtu, društvenim mrežama. Druga grupa je zadužena za različite industrije, neki za vodu, neki za energiju, zgrade, bio-rešenja, zelena tranzicija generalno.

- Važno je razumeti da mi kao State of Green ne učestvujemo direktno ni u jednom projektu. Na primer, ljudi iz neke male opštine rade na nekom projektu i žele da obaveste druge zainteresovane strane u vezi sa tim i onda kontaktiraju nas kako bismo ih povezali sa njima ili da, sa druge strane, skrenemo pažnju na našem sajtu na projekat na kome rade u toj opštini kako bi drugi videli i eventualno ih kontaktirali. Da im povećamo vidljivost. Dakle pre svega radimo kao platforma, most za povezivanje projekata sa sa odgovarajućim ljudima. Na primer, ako nas kontaktira neko iz Bazela povezujemo ga sa danskom kompanijom sa kojom bi mogli da sarađuju – objašnjavaju Ke Yu i Simone Falcon.

Primentno je da se u priči o energetskoj transformaciji Danske ne pominje nuklearna energija. Ali, ima razloga. I o tome su u ovoj državi razmišljali pre oko pola veka, kada se razmatralo na koje nove izvore energije se treba fokusirati. Ali, kako su se korišćenju ovog izvora protivili mnogi građani, osamdesetih je država zvanično odlučila da se neće ići u smeru nuklearnih elektrana.

- Sada se to donekle menja, priča se na tu temu u okviru ministarstava, ali su svesni da bi trebalo puno napora i novca da se uloži kako bi se radilo na nuklearnim elektranama. Tako da se trenutno rade velike analize za i protiv. U okviru vlade dosta se diskutuje o tome jer je istovremeno reč i o pitanju sigurnosti snabevanja Evrope energijom – navodi Ke Yu.

Ono što je svakako jedna od najvažnijih stvari, kada se govori o sprovođenju ovako važnih mera i projekata, jeste da i građani u svojoj svakodnevici osete praktične benefite od toga. Jedan od najboljih primera održivosti i zelene tranzicije, koji je istovremeno i turistička atrakcija jeste Kopenhil (Copenhill znan i kao Amager Bakke odnosno Amager brdo) otvoren pre nešto manje od deset godina.

Na ovoj lokaciji pod zemljom se otpad, koji ne može da se recilira, prerađuje, spaljuje i pretvara u toplotnu i električnu energiju kojom se snabdeva glavni grad, dok istovremeno na zelenom brdu iznad ovog postrojenja žitelji Kopenhagena i turisti uživaju u šetnji, skijanju, sportskom penjanju i pogledu na ovaj grad. To je primer, kako se zelena tranzicija uključuje u svakodnevni život danskog naroda, naglašava Simone Falcon.

Kopenhil je, iako ga u delu javnosti ne smatraju toliko održivim kakvim se predstavlja, ovenčan i priznanjem World Building of the Year 2021.