Nordhavn: Promišljena urbana transformacija industrijske luke na danski način

Sever Evrope krasi Trgovačka Luka. U okviru ove, vekovima nadaleko poznate, postoje još dve manje, koje su, svaka zbog svojih osobenosti vrlo zanimljive. Nova Luka, decenijama se šepuri zbog svoje fotogeničnosti, na fotografijama turista koji u nju zalaze i zbog njene lepote i zbog njenog boemskog duha. Sa druge strane, poslednjih godina sve više pažnje, u okviru Trgovačke Luke, privlači i Severna Luka, koja je trenutno najveći urbani razvojni projekat u Skandinaviji.

Kako bi priča bila jasnija za praćenje, valja se ipak vratiti na zvanične nazive. Reč je o Kopenhagenu (doslovno "trgovačka luka") i delovima ovog grada Nyhavn ("nova luka") i Nordhavn ("severna luka"). O turistički vrlo popularnoj četvrti Nyhavn do sada su ispričane mnoge priče, ali kada je reč o Nordhavnu on je deo Kopenhagena koji pažnju privlači tek poslednjih desetak godina i čini se da će je tek privlačiti.

A i kako i ne bi, jer reč je o detaljnoj urbanoj transformaciji nekadašnje istoimene industrijske luke u moderan rezidencijalni i poslovni distrikt Kopenhagena. Neko bi možda pomislio po čemu se to razlikuje od Beograda u kome se nekadašnje industrijske zone i lučki prostori takođe pretvaraju poslednjih godina u rezidencijalne i poslovne četvrti. Formalno možda i ne, ali zato suštinski, i te kako, u mnogo čemu. Pre svega u urbanom promišljanju i dugoročnom planiranju razvoja grada.

Grad Kopenhagen i danska vlast projekat transformacije nekadašnje luke u stambeno-poslovnu četvrt pokrenuli su krajem prve dekade ovog veka, u okviru čega je sproveden i međunarodni konkurs. Zamisao je bila da se lučki prostor fazno transformiše u modernu, održivu četrvrt Kopenhagena i da, naposletku, kada bude bila kompletirana (prema trenutnim procenama, za oko 20 do 30 godina) u njoj bude oko 80.000 ljudi, od čega bi 40.000 tu živelo, a drugih 40.000 bi dolazilo na posao.

- Kada pravimo naselja u Kopenhagenu gledamo da ona budu miks poslovnih objekata i rezidencijalnog dela, odnosno stanova. Projekat Nordhavn se razvija na oko 300 ha. Trenutno je u njemu oko 20.000 ljudi – navodi vodič Jorn Madsen.

Nordhavn već sada čine brojne moderne stambene i poslovne zgrade. Ipak postoji i deo starih zdanja, koja su istorijski važna za Kopenhagen, a koja su u toku procesa transformacije nekadašnjeg lučkog prostora, u prethodnim godinama revitalizovana i detaljno obnovljena. Deo drugih starih objekata, poput silosa, transformisani su u poslovne i stambene objekte.

Kako podseća Madsen, brojne zgrade u Kopenhagenu se, sa razlogom, grade od cigle, jer je ona kvalitetan izolator. Dobre graditeljske prakse primenjuju se i u Nordhavnu, ali i neke novine pa je u okviru ovog urbanog razvojnog projekta počeo da se koristi i sistem gradnje objekata čiju osnovu čini drvena konstrukcija. Madsen napominje da je taj sistem gradnje relativno nov u Danskoj i da i dalje uče kako se to radi i primenjuje u gradnji. Proces nastajanja jednog takvog objekta bila je u prilici uživo da vidi i grupa novinara iz Srbije koja je Nordhavn obišla u toku medijske posete Danskoj organizovane u okviru projekta Puls Evrope koji finansira Evropska unija.

Osim o kvalitetu gradnje stambenih i poslovnih objekata, u Nordhavnu se jednako vodi računa i o razvoju javnih prostora, delova između zgrada, pre svega kako bi se ljudi koju tu žive i svakodnevno borave osećali prijatno i povezani jedni sa drugima. Jedan od motooa u Nordhavnu, naglašava, jeste i "život između kuća".

Zato i nije bez razloga što se između zgrada osim uređenih zelenih džepova, ozelenjenih dečjih igrališta i prostora za odmor mogu uočiti i stočići i stolice namenjeni za pauzu uz kafu sa komšijama. Uz to, stanari zgrada, kako kaže, dobijaju i dodatna sredstva da u skladu sa svojim željama, dodatno urede prostor. Jedna od posebnosti Nordhavna je i to što je u njemu, kako je istakao Madsen, za najmlađe napravljeno i prvo igralište u vodi u Kopenhagenu.

A, kada smo kod vode, iako ovaj grad u gradu niče na prostoru nekadašnje luke, voda u njemu je izuzetno čista, naglašava Madsen. Nordhavn čine brojni uređeni kanali, a na večim vodenim površinama u okviru naselja, grupa višeslojno obučenih srpskih novinara, koja je ovaj deo Kopenhagena obilazila u toku prohladnog majskog jutra, uočila je više stanara koji se sa uživanjem kupaju i bez imalo drhtavice posle ovog osveženja odlaze ka svojim stanovima.

U svim delovima ove četvri Kopenhagena može se primetiti i dosta drveća. A uz svako stablo nalazi se po jedna zelena vreća. Madsen ukazuje da je to zbog održavanja i zalivanja stabala, a svako od njih dnevno dobije po 20 litara vode.

Uočili smo još nešto – u Nordhavnu ima automobila, ali nigde nismo zapazili staze zakrčene četvorotočkašima. I to nije bez razloga, jer kako je Madsen otkrio, velika garaža nalazi se ispod vode, odnosno ispod naselja. Ali, dodaje, mnogi među onima koji žive i rade u Nordhavnu, kako i brojni drugi žitelji Kopenhagena, koriste bicikl kao prevozno sredstvo, jer je od Nordhavna do centra grada namenski uređena ekspres biciklistička traka kojom se ta razdaljina savladava za deset do petnaest minuta. A kome se ne voze ni bicikl ni auto može da koristi metro koji nailazi na svaka četiri minuta, zbog čega nije potrebno da se gleda na sat kada će naići, dodaje Madsen i šali se da se do centra može i kajakom s obzirom na uređenu mrežu kanala.

Uz sve ovo, u Nordhavnu uveliko radi i internacionalna škola za, kako kaže, oko 1.200 dece.

Naravno, vođenje računa o svim ovim detaljima i o održivosti u jednom ovakvom naselju ima svoju cenu, a ona je, kada je reč o Nordhavnu, po kvadratu 10.000 EUR ili oko 80.000 danskih kruna.

Ipak, to ne znači da stanovanje u njemu mogu sebi i svojim porodicama da priušte samo imućniji. Ovo naselje je osmišljeno tako da u njemu žive i radnici, i manje bogati Danci... I to ne u odvojenim delovima Nordhavna, već jedni uz druge i, pre svega, jedni sa drugima. Jer, kako naglašava Madsen, ideja, a i politika stanovanja u Danskoj, jeste da se ne stvaraju geta već da se ljudi, komšije, bez obzira na status međusobno povezuju, da socijalno stanovanje podrazumeva integraciju, a ne getoizaciju.

Čini se, da je to jedan od glavnih razloga što je projekat urbane transformacije Nordhavna suštinski neuporediv sa projektima transformacije nekadašnjih industrijskih zona koji se razvijaju na našem podneblju.

Priča o urbanoj transformaciji ovog dela Kopenhagena se ovde ne završava, već se u suštini vraća na početak. Jer, nedaleko od stambenog i poslovnog dela Nordhavna nalazi se UN City, svojevrsna preteča detaljnijeg preoblikovanja nekadašnje lučke oblasti. A kako je sve počelo?

UN je u Danskoj prisutan od 1957, kada je svoju kancelariju u Kopenhagenu otvorila Svetska zdravstvena organizacija. U međuvremenu, svoje kancelarije otvorile su i druge agencije UN, da bi se u nekom trenutku shvatilo da u više delova Kopenhagena svoje kancelarije ima desetak UN agencija. I onda je rešeno da se napravi jedno čvorište u kome će biti sve te agencije. Tako se došlo do ideje o UN City-ju.

- Za lokaciju buduće zgrade odabrano je ovo mesto, jer je UN ovde već imao staro skladište. Dizajn zgrade osmislio je tim arhitekata 3XN. Prvobitna zamisao bila je da dizajniraju zgradu koja će ličiti na ispruženu šaku, ali su arhitekte ubrzo shvatile da ne mogu da smeste ljude iz svih UN agencija u tih pet prstiju. Pa je umesto ispružene šake zgrada dobila oblik kompasa, jer u Danskoj je duga istorija moreplovaca, a kompas je simbol toga. U isto vreme taj kompas simbolizuje delovanje UN ka svim delovima sveta - objašnjava konsultant za komunikacije Najam ul Assar.

Radovi na zgradi su počeli 2009. godine. Za gradnju su korišćeni uglavnom materijali iz Danske i susednih zemalja - Nemačka, Švedska i Norveška. Zgrada je završena 2013, a zaposleni, kojih je trenutno oko 2.000 iz više od 100 zemalja, tu su prešli u julu 2014.

Ukoliko se zgrada UN City-ja pogleda iz ptičje perspektve stiče se utisak kao da se nalazi na ostrvu. Zato i ne čudi što u njoj zaposleni uz kancelarije i kantinu imaju i teretanu, doktore...

- Jedino što ne spavamo ovde, ali jasno je da je UN City osmišljen kao samodovoljan grad – napominje Najam ul Assar i dodaje da je za zaposlene u UN City-ju naročito bitna blizina vode i sam koncept vode.

- Ona je za nas važna jer nam daje osećaj sigurnosti i privatnosti. Ali, kako je Danska bezbedna zemlja, naravno da nismo podigli zid oko UN city-ja, jer ukoliko ste šetali Kopenhagenom primetili ste da mnogi nemaju zavese. Nismo želeli da izgradimo nešto što bi odavalo utisak da smo vanzemaljci, već smo želeli da budemo povezani sa ostatkom grada – ističe Najam ul Assar.

Kada je reč o vodi, ona je za UN City jednako bitna i iz razloga održivosti. Na primer, kada pada kiša, koja u Kopenhagenu nije retkost, kišnica se sakuplja i koristi za čišćenje toaleta.

- Voleli bismo da možemo da je filriramo i koristimo i za piće, ali nemamo dovoljno prostora za takvu opremu. Ali, zato, sa druge strane, u zidovima imamo cevi, a njihova namena je, pošto nemamo veštački sistem rashlađivanja i grejanja zgrade, da leti kada je toplije iz mora uzimamo vodu i upumpavamo je u zidove za hlađenje. Kada je reč o grejanju, inicijalno ideja je bila da se koristi morska voda i za to, voleli bismo da možemo da sami proizvodimo dovoljno energije i za to, ali ne možemo, pa koristimo održiv sistem grejanja koji se koristi u Kopenhagenu – navodi on i ukazuje da je i bela boja zgrade birana namenski, upravo iz razloga održivosti.

Cela UN City zgrada je bazirana na senzorima. Zimi se uz pomoć njih otvaraju žaluzine kako bi ušlo što više sunca i svetlosti, a leti se zatvaraju kako zgrada ne bi bila pregrejana. Na krovu su i solarni paneli koji obezbeđuju 10% godišnje potrošnje energije. Ipak jasno je da to nije dovoljno pa UN City sa lokalnom zajednicom radi oko dodatnog obezbeđivanja čiste energije. Tu pomažu i ostaci hrane.

- Porcije u UN City-ju su male, ali iz praktičnih razloga, kako bi što manje bilo otpada od hrane. Ali pošto njega uvek na kraju bude, u našem podrumu imamo posude za sakupljanje organskog otpada, pa pošto nemamo dovoljno prostora za postrojenje za biogas, imamo partnera koji preuzima taj organski otpad i prerađuje ga za nas u biogas – pojašnjava Najam ul Assar.

A da se u zgradi, koja zbog zaposlenih sa različitih meridijana, radi danonoćno, struja ne bi trošila bespotrebno, opet i tu važnu ulogu igraju senzori. Na primer, ako neko od zaposlenih ima potrebu da radi u jedan ujutru, neće se svetla paliti zbog toga u celoj zgradi, već samo u zoni gde se nalazi taj zaposleni.

Kada je reč o prevozu, u kompleksu UN City-ja postoji više stotina mesta za bicikle i uvek su krcata dvotočkašima jer mnogi bicikliraju od kuće do posla u UN City.

Zgrada UN City-ja, navodi Najam ul Assar, ne ispunjava baš stopostotno standarde ugljenične neutralnosti, ali svakako ima LEED platinum sertifikat održivost.

- UN City, kao i naša okolina, vodi se politikom čiste energije i održivosti i cilj nam je da princip ugljenične neutralnosti ispunimo do 2026 - naglašava Najam ul Assar.

Centralni deo UN City zgrade su stepenice koje su dizajnirane tako da ostavljaju utisak kao da se hoda po dirkama klavira. Važne su, napominje, iz više razloga.

- Jedan od bitnijih je povezivanje UN agencija koje su u zgradi i pozivanje ljudi koji u njima rade. Drugi razlog je zdravstveni, odnosno koračanje njima. Ako imate potrebe da se u toku dana penjete i spuštate više puta, velika je šansa da ćete zadovoljiti dnevnu potrebu za preporučenim brojem koraka u toku dana. Nazivamo ih srcem UN City jer se na to srce nadovezuju različite arterije koje se nalaze na različitim spratovima – kaže Najam ul Assar.

U zgradi UN City-ja ne postoji zona za pušače, pa ko želi na puš pauzu mora da izađe iz kompleksa UN City, a kako nisu svi delovi zgrade jednako udaljeni od ulaza u nju, pojedinim pušačima treba prilično vremena, ali i dobra forma kako bi otišli na tu pauzu i vraili se sa nje. Jer najudaljenijim kancelarijama treba i oko 15 minuta.

Staro skladište UN-a na čijem mestu je izgrađen UN City, zamenjeno je novim, vrlo automatizovanim i robotizovanim, koje se prostire na više od 20.000 kvadrata i koje se nalazi na oko 15 minuta vožnje. Skladište vodi UNICEF i ono služi za potrebe hitnih UN isporuka širom sveta. U njemu radi oko 300 ljudi, ne danonoćno, ali u slučaju hitnosti, kao u doba kovida, neophodne isporuke se brzo pripremaju i šalju kargo transportom.