Automat bibliotekar i robot koji rasteruje galebove - Upoznajte DOKK1, ili kako Danci vide održiv i demokratski javni prostor (FOTO, VIDEO)

Ko god je iz bilo kog razloga bio u prilici da se zaputi u Dansku, u njoj je verovatno veoma brzo mogao da uoči nekoliko stvari – vrlo promenljivo vreme, brojne bicikliste, mnoge ulice Kopenhagena koje kao da su zaustavljene u vremenu sa svojim fotogeničnim fasadama... Uz sve to, u ovoj zemlji na severu kontinenta, posle svega nekoliko dana boravka, u oči upada još nešto, ono na čemu se u zemljama Evropske unije, a i šire, godinama inisistira, a reč je o održivosti.

Kako u Kopenhagenu, tako i u drugim gradovima i delovima Danske, pa i u Orhusu (kod nas godinama znanog i kao Arhus), drugom po veličini gradu u ovoj zemlji, i najvećem kada je reč o kopnenom delu države. I u njemu, kao i u prestonici ove zemlje, dnevne vremenske prilike su lutrija, biciklisti se veoma poštuju u saobraćaju, a živopisne fasade su takođe na svakom koraku... Održivost? Da, i u ovom gradu na njoj se i te kako insistira. Jedan od arhitektonski vrlo istaknutih predstavnika i ponosa Orhusa na temu održivosti jeste Dokken Cultural Center ili jednostavnije DOKK 1, zgrada kulturnog centra u kojoj su smešteni javna biblioteka, opštinski uslužni centar, teatarska scena i brojni drugi sadržaji. Ali, kada se ispred ove zgrade zakorači, bez ikakvog prethodnog znanja o njoj, verovatno bi mnogi, naročito sa naših prostora, rekli: "I kod Danaca postoji soc-realizam i brutalizam!" Iiiii... Pogrešili bi. Jer DOKK1 primer je onoga da "o knjizi ne treba suditi na osnovu korica" odnosno da to što ova zgrada, za razliku od nekih drugih u Orhusu nema fasadne ukrase, već fasadni beton i staklo, nije primer brutalizma i energetske neefikasnosti već sve suprotno tome.

Ona nije nastala šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih prošlog veka, na šta bi njena spoljašnost mogla da navede, već je nikla pre samo desetak godina i to u okviru razvoja šireg projekta Urban Media space Aarhus, odnosno transformacije nekadašnje industrijske luke u Orhusu.

Izgradnja objekta po arhitektonskoj zamisli Schmidt Hammer Lassen Architects i Kristine Jensen, započeta je 2011, da bi bila okončana početkom leta 2015.

- Mi smo na lepom mestu, iako nekada tu lepotu ne čini ornamentika. Prošli ste pored Gradske kuće, koja je kao i DOKK1 vrlo kontroverzna građevina. Obe su modernističke, iako su nastale u različitim razdobljima, Gradska kuća četrdesetih prošlog veka, a DOKK1 pre deset godina. Obe su sa čistim linijama, bez elemenata na fasadi, možda ljudi misle da su ružne, ali kada obiđete DOKK1 shvatićete zašto je ova zgrada i te kako interesantna i važna, pre svega njen dizajn i njeni elementi – dala je nagoveštaj vodič Rosio (Rocio) Ramirez.

Gradnja DOKK1, koji se prostire na oko 60.000 kvadrata, koštala je oko 300 mil EUR, a da je toliko ulaganje i te kako vredelo ukazuje doživljaj koji prema ovom mestu imaju žitelji Orhusa, a koji ovaj kulturni centar opisuju kao gradsko čvorište, svetionik moderne i održive arhitekture.

A kada se zakorači u ovo zdanje, i neupućenom posetiocu, brzo postaje jasno da je reč o velikoj biblioteci, i to ne samo glavnoj u Orhusu, već zvanično i najvećoj u Danskoj. I tu počinje priča ne samo o knjigama različitih žanrova, kojih je ovde ne samo na danskom i engleskom, već i na drugim jezicima (pa i sa prostora Balkana), već i priča o održivosti, automatizaciji, inkluziji i pametnim rešenjima – kojih je u ovom zdanju na svakom koraku.

Dok je grupa novinara iz Srbije, koja je Dansku posetila u okviru Pulsa Evrope, projekta medijskih poseta koji finansira EU, dobijala prve informacije o ovom zdanju, iza naših leđa devojka je vraćala knjige koje je pročitala. Ali ne bibliotekaru, već – automatu. Jer, u ovom kulturnom centru knjige se vraćaju tako što se postave na određeno mesto na automatu, koji ih potom skenira, uvlači i raspoređuje gde treba da idu, sortira ih u različite korpe, a onda ih zaposleni u biblioteci dalje nose u zavisnosti od toga gde treba da budu ostavljene.

Kada je reč o pristupačnosti i dostupnosti svim stanovnicima Orhusa i o tome se u zdanju DOKK1 vodilo računa, pa je automat za vraćanje knjiga malo niži nego što bi se to možda očekivalo, ali to je upravo iz razloga da bi i ljudi u kolicima mogli nesmetano da ga koriste.

Slično je i sa drugim sadržajima u ovoj zgradi - pultom za naručivanje knjiga, stolovima, info pultovima - postoje i viši i niži, u skladu sa različitim potrebama posetilaca. Samim tim jasno je da su u ovoj zgradi osobama sa invaliditetom prilagođeni i liftovi i toaleti, kao i prostor za prolaz između polica sa knjigama, a upravu da bi u potpunosti i osobe sa invaliditetom u svakom smislu i u svakom delu zgrade imale osećaj inkluzije i integracije.

Što se tiče integracije, u DOKK1 zdanju postoji i Siri sistem AI asistent, koji je u ovom slučaju osmišljen kao imigracioni servis. Na primer, ukoliko je neko došao u Dansku da radi ili živi, a nije iz EU, on može da ode do Siri asistenta koji će pomoći oko dobijanja dozvole za rad i druge neophodne stvari. Nedaleko odatle u DOKK1 nalazi se i opštinski uslužni centar u kome građani mogu da vade dokumenta ili da zakažu venčanje.

- Zamisao ovog prostora je ne samo da bude biblioteka, nego u svakom smislu javni prostor, mesto okupljanja građana, pa ga u šali zovemo javni trg. Zato je i zamišljen kao svojevrsna narodna kuća, dostupna svima – navodi Rosio Ramirez.

U okviru DOKK1, u drugom delu zgrade, nalazi se i jedan od studija danskog DR-a (javni servis), a u kome se najčešće rade vremenska prognoza i sport. I taj studio je napravljen sa idejom transparentnosti i povezanosti pa nije sakriven nego je okružen providnim staklenim površinama. Ideja demokratije: "Nemamo šta da krijemo od građana".

U zgradi kulturnog centra postoje i prostori za one kojima su potrebni tišina i opuštanje, prostor za igru roditelja sa decom, ali i zone za slepe. Reč je o određenim, jasno obeleženim delovima u centru, gde slepe osobe mogu da stanu, čuju gde su, šta se nalazi u okolini i slično...

Ova zgrada je, kada je reč o funkcionalnosti i održivostim, vođena idejom energy saving, odnosno idejom kojom se vodi i cela Danska. Kada je konstruisana ideja je bila da se koriste isključivo prirodni materijali, odnosno oni koji mogu da se recikliraju – drvo, staklo, čelik i beton.

Zgrada je rađena i sa idejom da se "ugrabi" što više moguće prirodnog svetla, zbog čega je na njoj puno prozirnih površina. Osim toga, urađeno je i pametno osvetljenje u smislu da ugrađeni senzori u svakom momentu registruju koliko prirodne svetlosti dolazi od spolja i koliko, u skladu sa tim, treba da se koristi dodatna svetlost u samoj zgradi. U prevodu, u večernjim satima potrebno je više veštačkog svetla, a u toku dana znatno manje. Ukoliko nikog nema u prostoriji osvetljenje se automatski gasi (na primer, ukoliko niko nije u toaletu, u njemu je potpuni mrak dok neko ne zakorači).

Spoj starog i novog nije problem ukoliko se međusobno arhitektonski dobro prepliću. Ali, u neposrednoj bilzini DOKK 1 sa koga pogled puca na na stara gradska zdanja i novi plato uz dokove, malo dalje se može videti i novi rezidencijalni kvart sa trenutno najvišom kulom u Danskoj, takozvanim Lajthausom. I taj Orhus na vodi, je, kada se iz zgrade DOKK1 sagleda transformacija tog dela grada, jedino što kvari utisak i odudara od svega ostalog.