Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Srpska pšenica upitnog kvaliteta - Mnogi ratari koristili seme bez sertifikata

Izvor: RTS

Ponedeljak, 15.12.2025.

09:11

Komentari

Podeli

(Foto: Pixabay.com/Barescar90)

Setva je završena, a poljoprivredna sezona ocenjena je kao jedna od najtežih u poslednjih deset godina.

Sertifikovano seme zasejano je na svega 350.000 hektara u ovoj setvi pšenice. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je za RTS da nećemo imati problem sa prinosom pšenice, već sa njenim kvalitetom, jer su poljoprivrednici koristili "tavansko seme", zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta.

Neophodan snežni pokrivač

Vremenski uslovi zadaju glavobolju ratarima jer nema snega, koji je neophodan pšenici. Poljoprivrednike dodatno muče i neizvesne cene na tržištu.

Žarko Galetin, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da bi pšenici najviše odgovarao snežni pokrivač, jer bi je štitio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage.

- Polovina površina zasejana je nesertifikovanim semenom, što će se odraziti na prinos, ali što je još važnije, na kvalitet pšenice. Nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je pšenica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos - kaže Galetin.

Žrtvovanje zemljišta i kvaliteta

(Foto: Pixabay.com/KaiserSakhi)

Prema njegovim rečima, otvara se pitanje odnosa prema zemljišnom resursu, jer se korišćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 % manji prinos, žrtvuju se površine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu.

- Genetičari rade na tome da imamo što više sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da sejemo sertifikovano seme, a ne "tavansku" pšenicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemljišta - napominje Galetin.

Na pitanje da li će doći do poskupljenja u pekarskoj industriji, Galetin kaže da to ne očekuje, ali upozorava da pšenica sve više konkuriše kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.

- Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena pšenice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode naših predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme - ističe Galetin.

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Problemi srpskih ratara zbog lošeg kvaliteta hlebnog žita - Godišnje oko 400.000 tona pšenice završi kao stočna hrana Agro

Udarac za ratare - Setva u toku, nova žetva pred vratima, a na berzama potonuće cena Agro, Finansije

Počela setva šećerne repe - Poljoprivredni proizvođači i ove godine mogu računati na podršku kompanije Sunoko Agro

Protesti, najave novih fabrika traktora i ideje za ulaganje u agrar - Retrospektiva 2024, investicije u oblasti POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE Agro, Industrija

ASA Grupacija kupila mlin Žito Bačke Agro, Industrija

Zima u aprilu odložila setvu kukuruza Agro

Srbija pri samom dnu u regionu kada je reč o zalivnim sistemima i površinama zemljišta koje se navodnjava Agro

Kako smo od zemlje koja "hrani pola Evrope" dospeli do države koja uvozi meso, mleko, pa i pecivo i šta je rešenje Agro, Finansije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.