Žetva suncokreta donela šarolike prinose – Ratari očekuju višu cenu od 60 dinara za kilogram suncokreta

U toku je žetva suncokreta i kao što se i očekivalo prinosi su šaroliki. Ima njiva gde po hektaru ima svega tona prinosa, ali i polja gde uljarice ima četiri tone po hektaru.

Bez obzira na to što su prinosi različiti, ne treba da budemo zabrinuti. Suncokreta i ulja biće za domaće potrebe i za izvoz.

Prosečan prinos u lanjskoj žetvi suncokreta iznosio je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, malo iznad 2,5 tona po hektaru, a u ovoj žetvi stručnjaci očekuju da će biti malo niži.

Prošle godine, statistika je izračunala da smo na malo iznad 248.000 hektara imali proizvodnju suncokretovog ulja od oko 246.000 tona, od čega 180.000 tona za izvoz. Ove godine uljarice je posejana na neznatno manjoj površini na oko 242.000 hekara.

- Imamo raznolike prinose, ali oni ne zavise samo od sušne i tople klime već i od poljoprivrednika, kako su suncokret gajili - izjavio je za Dnevnik Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

- U ovoj žetvi se pokazaju da su tip zemljišta i agrotehnika ključni u prinosu uljarice koja je u sušnoj i tropskoj klimi otpornija u odnosu na druge poljoprivredne kulture i da za bolji prinos važnu ulogu imaju i izbor hibrida i rok setve - dodaje on.

Miklič je istakao da smo sve do pre nekoliko godina imali nacionalni prosek od tri tone po hektaru, koji nas je svrstavao u najbolje prozvođače u Evropi, a da ni prosek od 2,6 do 2,7 tona po hektaru koji imamo sada nije loš u svetskim razmerama.

- Poljoprivrednik iz Turije, u opštini Srbobran, Saša Atanacković zadovoljan je ovogodišnjim prinosom od četiri tone po hektaru. Radio je, kako je kazao za Dnevnik, onako kako agronomi savetuju, uradio je predsetvenu pripredu, izabrao dobar hibrid, pogodio vreme setve i suncokret posejao na dobroj ritskoj zemlji - crnici i odličan prinos nije mogao da izostane.

- Očekovao sam da ću imati dobar prinos, ali se nisam baš nadao da ću dobiti četiri tone - rekao je Atanacković, navodeći i da uslužno žalje suncokret i da su u srboranskoj opštini prinosi od dve do dve i po tone po hektaru.

Atanacković ističe da je trenutna akotna cena 50 dinara ali da se ratari nadaju da će dostići 55 do 60 dinara.

- Biću zadovljan da ako sa prinosom od četiri tone po hektaru za uljaricu dobijem od 55 do 60 dianra. To je dobra cena kada se sabere sa subvencijama za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru. Samo što ima dosta ratara koji imaju uljarice manje od dve tone po hektaru. Njima neće biti dovoljno da suncokret vredi ni 70 i više dinara.

Ratar iz Torka Đorđe Milotin sejao je suncokret na više njiva i na svakoj imao drugi prinos. Kada sve sabere, u proseku će imati 2,5 tone po hektaru. I u Torku je suncokret 50 dinara, ali ratari očekuju da bude skuplji. Ukoliko bude ispod 60 dinara neće se pokriti troškove proizvodnje, rekao je Milotin i dodao da ima svakakvih pogača, malih, polupraznih, i većih sa sitnim i krupnim zrnima.

Ratari iz Turije Saša Atanacković ističe da bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da požuri sa izradom novog pravilnika o subvencijama.

- Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je najavio da će se pravilnik menjati i subvencionisati određene poljoprivredne kulture sa više i manje novca, i da će se svako ulaganje u setvu pravdati računama. Važno nam je da što pre znamo o subvencijama u narednoj godini kako bi mogli da planirati setvenu strukturu. Jer već od polovine avgusta ima poljoprvrednika koji su pripremali njive za setvu uljane repice. Brzo će proći i septembar i stići i oktobar kada se seje pšenica.