Bečki institut očekuje privredni rast Srbije od 2%, najniži na Zapadnom Balkanu

Uprkos izazovnom međunarodnom okruženju i tekućim geopolitičkim rizicima, ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE) pokazuju relativno robustan rast. Međutim, u Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj visoki budžetski deficiti, industrijska slabost Nemačke i domaći problemi opterećuju ekonomiju. Ekonomske performanse su takođe slabe i u Rusiji i Ukrajini, pokazuju glavni nalazi nove jesenje prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koja pokriva 23 zemlje regiona.

Kada je reč o šest zemalja Zapadnog Balkana, one i dalje beleže dobre rezultate, sa prosečnim rastom od 2,5% u 2025. i 3,4% u 2026. godini, iako će Srbija doživeti pad rasta u 2025. godini – na samo dva procenta. To je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.

Ipak, prognoza za naredne dve godine je nešto optimističnija – srpska privreda bi u 2026. mogla da raste po stopi od 3,5%, a u 2027. i cela četiri procenta.

Iz opšte perspektive, ekonomski model istočnih zemalja EU prolazi kroz fundamentalnu strukturnu promenu.

- Dok je privatna potrošnja bila glavni pokretač rasta u državama članicama EU u Centralnoj i Istočnoj Evropi do sada, očekujemo da će investicije privatnih kompanija i javnog sektora dobiti na značaju, s obzirom na hlađenje rasta realnih zarada - kaže Ričard Grivson, zamenik direktora Bečkog instituta i vodeći autor jesenje prognoze.

Oštar porast izdataka za odbranu među zemljama NATO-a u regionu takođe podržava ekonomski rast. Prema Bečkom institutu, očekuje se da će ove zemlje u narednim godinama imati dodatni prosečni godišnji efekat rasta BDP-a od 0,2 do 0,3 procentna poena, pri čemu bi nacije poput Poljske i baltičkih država potencijalno mogle još više da profitiraju od povećanja izdataka za odbranu.

- Istočni Evropljani će ekonomski profitirati od ponovnog naoružavanja Evrope, jer tradicionalno poseduju jaku odbrambenu industriju. To bi im moglo pomoći da modernizuju svoju industrijsku bazu i uspešno se kreću kroz transformaciju ka modelu rasta zasnovanom na inovacijama - objašnjava Grivson.

Sve u svemu, Bečki institut prognozira prosečan rast od 2,2% za države članice EU u regionu u 2025, što je minimalna revizija naniže od 0,1 procentnog poena u poređenju sa letom. U 2026. bi trebalo da se ubrza na 2,6% – ponovo blaga revizija naniže, ovog puta od 0,2 procentna poena. To znači da će ove zemlje verovatno nastaviti svoj proces ekonomskog sustizanja i ove i sledeće godine, rastući znatno brže od evrozone (2025: 0,9%; 2026: 1,4%).

Zemlje Višegradske grupe – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, kao i Slovenija, proširiće se u proseku za 2,5% u 2025. godini, a njihov rast će se ubrzati na 2,9% u 2026. Poljska ostaje lider među istočnim članicama EU, sa ekonomskim rastom od 3,5% i u 2025. i u 2026. godini.

Hrvatska i Bugarska slede sa oko tri odsto rasta ove i sledeće godine, dok su se izgledi za Rumuniju značajno pogoršali (2025: 0,8%; 2026: 1,2%).

Turska će relativno snažno rasti i ove i sledeće godine (2025: 3,4%; 2026: 3,9%).

Međutim, za ratom razorenu Ukrajinu, izgledi postaju sve sumorniji: očekuje se da će rast biti samo dva odsto u 2025. i tri procenta u 2026. godini, iako će mnogo zavisiti od toga kako rat bude napredovao. Rusija ide ka stanju blizu stagnacije, zbog restriktivne monetarne politike centralne banke i nižih cena nafte (2025: rast BDP-a od 1,2%; 2026: 1,4%).

"Visoki budžetski deficiti i rusko hibridno ratovanje predstavljaju velike rizike"

Bečki institut ističe dva važna rizika za jesenju prognozu: prvo, visoki budžetski deficiti u nekim zemljama regiona – posebno u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Rast kamatnih stopa na njihove državne obveznice i fiskalna pravila EU primoravaju vlade na mere štednje, što bi moglo negativno uticati na rast.

Drugo, kako navodi, Rusija destabilizuje svoje neposredne susede hibridnim napadima i aktima sabotaže nakon svoje kampanje u Ukrajini.

- Preleti dronova, sajber napadi i napadi u državama članicama EU i NATO-a u Istočnoj Evropi stvaraju neizvesnost i, naravno, odvraćaju investitore. To je katastrofalno za poslovno raspoloženje. Zapravo, ove zemlje su već uključene u nevidljivi rat sa Rusijom, koji bi – pre ili kasnije – mogao negativno uticati i na njihove ekonomije - kaže Ričard Grivson.

Ekonomija Ukrajine zaglavljena u ratu, Rusija ide ka stagnaciji

U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da snosi teret ruske agresije. Bečki institut joj prognozira ekonomski rast od dva odsto u 2025. godini, što je revizija naniže od 0,5 procentnih poena u poređenju sa letom. Pored eskalacije rata, ovo se uglavnom pripisuje manjem izvozu poljoprivrednih proizvoda, koji je pao za oko devet odsto u dolarskim iznosima između januara i jula 2025. nakon slabe žetve prošle godine, iako će se situacija sa izvozom verovatno poboljšati ove godine zahvaljujući boljoj žetvi.

U 2026. godini očekuje se da će ekonomija porasti za tri odsto što je smanjenje prognoze za ceo procentni poen. Glavni razlog je pretpostavka da će se rat i njegovi nepovoljni ekonomski efekti nastaviti do 2027. godine – mnogo duže nego što se ranije mislilo.

Nakon dve dobre godine, Rusija ide ka stanju blizu stagnacije. Ove godine, ekonomija će verovatno porasti za samo 1,2% (2024: 4,3%), što je revizija naniže od 0,8 procentnih poena u poređenju sa letom. Za 2026. godinu Bečki institut očekuje blago ubrzanje na 1,4%.

U prvom i drugom kvartalu tekuće godine tehnička recesija je jedva izbegnuta. Industrijska proizvodnja je porasla za 0,8% u prvih osam meseci tekuće godine, gotovo isključivo na račun još uvek rastuće proizvodnje oružja

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije

Ričard Grivson