SEPA dobra za Zapadni Balkan ali nije ono što bitno menja stvari

Zapadni Balkan će imati koristi od olakšavanja finansijskih tokova preko Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA) ali ne treba očekivati da će to promeniti situaciju u regionu, smatra Ričard Grivson sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW). On kaže da će pristupanje SEPA dati najbolje rezultate u kombinaciji sa većim pristupom regiona budžetu EU, kao i podrškom EU industrijskoj politici na Zapadnom Balkanu.

U analizi "SEPA za Zapadni Balkan: Korisno, ali ne menja stvar radikalno" objavljenoj na blogu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Grivson piše da bi SEPA mogla da bude jedan od najvažnijih delova Plana rasta EU za Zapadni Balkan ali i da bi Unija mogla da uradi više da dovede više javnog i privatnog kapitala u region.

SEPA je inicijativa EU čiji je cilj pojednostavljenje bankarskh transfera u evrima širom zemalja koje u njoj učestvuju. Harmonizacijom sistema plaćanja SEPA članicama pojeftinjuje, olakšava i ubrzava finansijske transakcije. Za Zapadni Balkan priključenje SEPA znači korak ka finansijskoj integraciji sa EU, pojednostavljenje prekograničnih plaćanja i podsticanje ekonomskog razvoja. U tekstu se podseća da su prve članice SEPA iz regiona postale Crna Gora i Albanija, u novembru 2024, a da je u martu 2025. to postala i Severna Makedonija.

Srbija se nadala pozitivnoj odluci o članstvu u SEPA u martu ali je Evropski savet za plaćanja (EPC) odložio odluku tražeći veći napredak sa zakonima o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. BiH i privremene institucije na Kosovu i Metohiji su izrazili interesovanje za članstvo u SEPA i rade na ispunjavanju zahteva ali nije preciziran rok za pristupanje inicijativi.

Autor smatra da bi članstvo u SEPA moglo da podstakne trgovinu i tokove kapitala unutar Zapadnog Balkana i time doprinese većoj regionalnoj integraciji, što je dugotrajni cilj. Što je još značajnije, to bi podržalo trgovinu i tokove kapitala između Zapadnog Balkana i EU čije je tržište oko sto puta veće od veličine šest zapadnobanskih ekonomija zajedno.

Međutim, za većinu ekonomija regiona najveći efekti SEPA možda neće biti u trgovini jer su širom Zapadnog Balkana drugi međunarodni tokovi novca, npr. plaćanje usluga (transport, turizam), doznake i direktne strane investicije možda još značajniji.

I dok će olakšavanje finansijskih tokova preko SEPA koristiti Zapadnom Balkanu, pogrešno bi bilo misliti da to samo po sebi može da bude ono što će radikalno promeniti stvari u regionu. Naime, smatra Grivson, bez odgovarajućih mera za dovođenje više kapitala u region, takav pristup nosi rizik od daljeg povećanja trgovinskih deficita Zapadnog Balkana sa EU.

Većina zapadnobalkanskih ekonomija već ima ogromne deficite u trgovini u odnosu na članice EU iz regiona centralne i istočne Evrope a nerazvijenost Zapadnog Balkana ne potiče prvenstveno od teškoća u premeštanju kapitala preko granice, nego iz hronične nestašice samog kapitala, privatnog i javnog, za finansiranje potrebnih investicija u proizvodnju, infrastrukturu i javne usluge. Grivson smatra da će pristupanje SEPA dati najbolje rezultate ako se kombinuje sa većim pristupom Zapadnog Balkana budžetu EU, kao i podrškom EU inicijativama industrijske politike u regionu, što bi moglo da stimuliše veći i kvalitetniji priliv direktnih stranih ulaganja.

- Smanjenje trenja u tokovima kapitala između EU i Zapadnog Balkana je veoma dobrodošlo ali bi EU mogla da ostvari mnogo veći uticaj pre svega pronalaženjem načina da usmeri više javnog i privatnog kapitala u region. Pun pristup budžetu EU - mimo prilično razočaravajućih iznosa uključenih u Plan rasta, obezbedio bi značajna sredstva za finansiranje infrastrukturnih projekata, socijalnih programa i institucionalnih reformi - napisao je Grivson.

U međuvremenu EU podrškom industrijskoj politici i većim prilivom direktnih stranih investicija olakšanim uz SEPA može da ima ključnu ulogu kroz pružanje tehničke pomoći i finansiranje sprovođenja strategija pametne specijalizacije sa fokusom na sektore poput poljoprivrede, tekstilne industrije, automobilske, energetike, IT i turizma.

- Takva podrška omogućila bi zemljama Zapadnog Balkana da modernizuju industrije i privuku investicije pomažući u izgradnji izvoznih kapaciteta i smanjenju velikih trgovinskih deficita u regionu - zaključio je Grivson koji je i član BiEPAG.