Bečki institut predviđa niži rast Srbije u 2025, a viši posle promene vlasti

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7% na 3%, dok ju je za naredne dve godine povećao na 4%, polazeći i od pretpostavke da će masovni višemesečni protesti verovatno dovesti do promene vlasti u zemlji.

Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.

Drugi izvor rizika je globalni trgovinski rat, za koji se očekuje da posredno utiče na Srbiju, pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, posebno u automobilskom sektoru, dok je potencijalni kompenzacioni faktor nemački paket fiskalnih stimulacija, mada je i dalje nejasno u kojoj meri će on koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije, navodi se u izveštaju.

U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4% na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7% da su prihodi države realno porasli svega 0,9%, a prihodi od PDV-a 0,7%, što sve predstavlja usporavanje.

- Glavni razlog za to usporavanje je talas masovnih studentskih protesta. Teško je predvideti kako će se događaji razvijati, ali je podjednako teško zamisliti da sadašnja vlast ostane na čelu zemlje. Ipak, i vreme i način političke promene ostaju neizvesni: do nje bi moglo da dođe i za nekoliko nedelja, i za godinu dana - navodi se u analizi.

Dodaje se da promena može da liči na oktobar 2000. godine, uz masovno učešće građana i zauzimanje javnih institucija, ali i da do nje može doći porazom vladajuće stranke na izborima.

- Iz tih razloga, revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7% na 3%, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4%. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena - piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Empirijska istraživanja ranijih protestnih pokreta širom sveta sugerišu da su demonstracije, kada dovedu do političkih promena i strukturnih reformi, često praćene boljim ekonomskim rezultatima, navodi se i dodaje da se očekuje da Srbija sledi taj obrazac.

Ostali makroekonomski indikatori šalju različite signale, a finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja, navodi se.

Od početka godine je došlo do skromnog odliva kapitala, uz smanjenje bruto deviznih rezervi za 500 mil EUR (oko 2%), uglavnom zbog intervencija Narodne banke Srbije u cilju odbrane valute, piše u izveštaju.

- Rezultat je da je dinar ostao načelno stabilan, depresirajući svega 0,2% u odnosu na kraj 2024. godine. Oslabila su i direktna strana ulaganja: prilivi su u januaru iznosili svega 220 mil EUR, što je trećina iznosa zabeleženog u istom mesecu prošle godine - navodi se u analizi.

Ipak, ekonomski temelji ostaju solidni, dodaje se.

Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza, što je znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca, a realni rast plata je ostao snažan, na iznad 7% u januaru, uz povećanje plata sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti je iznosila 8,6% na kraju 2024. godine, čime je nastavljen njen stabilan pad iz protekle decenije. Fiskalna pozicija je takođe ostala jaka, uz suficit državnog budžeta u januaru, piše u analizi.

Inflacija, međutim, ostaje razlog za zabrinutost. Ona se kreće između 4,2% i 4,6% od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5%. Inflacija će nastaviti da vrši pritisak na Narodnu banku Srbije, ali je bilo kakvo smanjenje referentne kamatne stope, koja od septembra iznosi 5,75%, malo verovatno sve dok inflacija bude blizu sadašnjeg nivoa, navodi se u izveštaju.

- Pošto ne očekujemo da će pritisci na cene popustiti u bliskoj budućnosti, vidimo malo prostora za smanjenje kamatnih stopa u prvoj polovini godine, što će dodatno opteretiti već oslabljenu ekonomiju - dodaje se.

Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata. Sa robnim izvozom, koji iznosi oko 35% BDP-a, Srbija je među otvorenijim privredama u regionu. Oko dve trećine tog izvoza je namenjeno Evropskoj uniji, na koju će verovatno značajno uticati nove američke carine, piše u analizi.

Naročito je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor u Srbiji, koji poslednjih godina čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza. Dok izvoz u SAD čini manje od 2% ukupnog srpskog izvoza, Srbija će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode - kroz smanjeni obim izvoza iz EU i slabiju tražnju svojih glavnih trgovinskih partnera, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.