Bečki institut: Opada obim stranih investicija u Istočnu i Jugoistočnu Evropu

Obim direktnih stranih investicija bio je prošle godine u zemljama Istočne i jugoistočne Evrope manji nego proteklih nekoliko godina, iako je bilo izuzetaka među koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana, pokazuje analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW). U odnosu na 2023. godinu direktne strane investicije su prošle godine u širem regionu opale za približno četvrtinu, sa oko 100 milijardi na malo više od 75 milijardi.

Ekonomistkinja WiiW i autorka izveštaja Olga Pinđuk ocenila je da su trendovi u širem regionu velikim delom posledica krize nemačke industrije i neizvesnosti oko politike američkog predsednika Donalda Trampa. Istovremeno se ocenjuje da je u zemljama regiona došlo do strukturnih promena i da u njima dosadašnji model ulaganja u proizvodnju kao pridruženu radionicu zapadnih kompanija polako gubi na značaju kao motor privrednog rasta.

Kada je reč o investicijama, sa minusom od 24% situacija je prošle godine bila loša i za članice Evropske unije u regionu. Posebno je pogođena bila Poljska (minus 48%), a minus od 15% zabeležila je i Rumunija. U Ukrajini pad investicija je iznosio 26% , ali se to može i objasniti i vanrednom situacijom zbog ruske agresije. Države Zapadnog Balkana zabeležile su plus od 17,4%, predvođene Srbijom i Severnom Makedonijom, a i Turska je imala 5,5% više direktnih stranih investicija nego 2023. godine. Pozitivni izuzeci su i Češka (plus 7,9%), Hrvatska (plus 38,7%), Mađarska (plus 5,1%), Litvanija (plus 28,8%) i Slovačka, u kojoj je obim stranih direktnih ulaganja bio oko deset puta veći nego u godini koja je prethodila.

Rast u tim zemljama može se, međutim, objasniti i pojedinačnim velikim projektima koji izvitoperuju statistiku. Primer za to su, kako navodi WiiW, ulaganja kineskih firmi u proizvodnju električnih automobila i e-baterija u Slovačkoj i Mađarskoj. WiiW piše da, bez obzira na te izuzetke, ukupan trend pada stranih ulaganja ostaje nepromenjen. Naime, novi podaci o stranim grinfild investicijama pokazuju da se situacija i ove godine dodatno pogoršala. To se odnosi kako na broj najavljenih novih projekata, koji se u odnosu na prvi kvartal prošle godine smanjio za 26%, tako i na obećani kapital, čiji je iznos manji čak 55% u odnosu na isto tromesečje prošle godine.

Trend u oblasti ugovorenih projekata i najavljenog kapitala iz prvih meseci ove godine, prema analizi WiiW, odnosi se na sve države Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope, uz nekoliko svetlih tačaka među koje spadaju Albanija, teritorija Kosova i Metohije, Ukrajina, Letonija i još neke. Nemačke i austrijske firme, koje tradicionalni najviše ulažu u region su kad je reč o novim ulaganjima "stisle kočnicu". U prvom redu se to odnosi na Nemačku koja je u periodu od drugog kvartala 2024. pa do prvog kvartala ove godine obećala ulaganja od 5,4 mlrd EUR, a u istom periodu od 2023. do 2024. gotovo dvostruko više - 10,6 milijardi. Broj najavljenih nemačkih grinfild projekata je pao za 21% sa 257, na 203.

Krajnje oprezni su i investitori iz Austrije, čija su se ulaganja od 2023. godine jedva promenila i ostaju na oko 1,4 mlrd EUR, piše WiiW. Kina je, iako je kao i Nemačka gotovo prepolovila ulaganja, sa obećane 11,2 mlrd EUR ostala najveći investitor u zemlje Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope. Međutim, udeo Kine u ukupnim postojećim direktnim stranim investicijama iznosi svega 1%, dok 70% otpada na EU.

WiiW ocenjuje i da u ekonomskom smislu u celom regionu opada značaj stranih direktnih investicija za privredni rast, "što ukazuje na strukturne promene u zemljama koje su bile poznate po velikim direktnim stranim ulaganjima u proizvodni sektor, pre svega automobilsku industriju". Dosadašnji model "produžene proizvodne trake" zapadnih koncerna, prema oceni WiiW, dugoročno neće biti dovoljan za održanje i uvećanje blagostanja u zemljama regiona. WiiW zato predlaže investitorima da više ulažu u obrazovanje, istraživanje, razvoj i u promišljenu, individualizovanu industrijsku politiku.