Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu - Sadnja i setva u Srbiji moraju da se reorganizuju

Sve potrebno za prilagođavanje novim klimatskim uslovima u poljoprivredi je izvodljivo i to - iz domaćih izvora, kaže za N1 profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić.

Suša, vrućina, mraz, grad, vetar… Zahvaljujući efektima klimatskih promena ove godine u Srbiji je zabeležen slabiji rod trešanja, kajsija, kukuruza i šljiva.

Ovo je četvrti put u pet godina da kukuruz ima slabiji rod. Kajsija je i prošle godine nastradala zbog kasnog mraza, kao i breskva.

U pitanju su kulture koje smatramo "našim" već vekovima, ali postavlja se pitanje da li će se tako nastaviti i nadalje, da li će Vojvodina i dalje ostati žitnica, a centralna Srbija mesto gde uspevaju voće i povrće.

Prema rečima redovne profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marije Ćosić ne moramo da strahujemo da ćemo ostati bez ovih kultura, ali neophodno je prilagođavanje.

Kao jednu od mera adaptacije navodi reorganizaciju biljne proizvodnje, odnosno sadnju i setvu prema pogodnim klimatskim uslovima.

- Potreban je izbor sorti i hibrida i sadnog materijala tolerantnih na sušu i ekstremne klimatske događaje. Preporuka da površina zemljišta bude pokrivena biljnim pokrivačem zbog pojave procesa erozije, pošto biljke najbolje štite zemljište i konzerviraju vlagu - kaže za N1 Marija Ćosić.

Kada su u pitanju strateške, ratarske kulture, poljoprivrednici bi trebalo da pređu na, primera radi, ozimu pšenicu. Kako ističe, ova pšenica završava vegetaciju do juna, pre suša, toplotnih talasa i visokih temperatura.

Ono što može biti problem jeste setva, jer je suša i u jesen kada se ova pšenica sadi.

- Imamo slučajeve da se zalivaju polja da bi uopšte mogli da obave setvu pšenice u oktobru - kaže Ćosić.

Govoreći o kukuruzu smatra da je potrebno uzgajati sorte i hibride koji brže završavaju vegetaciju i tolerantniji su na sušu, a slično važi za druge kulture poput suncokreta i šećerne repe.

Kukuruzu je, kako ističe, tokom vegetacionog perioda potrebno u proseku 550-600 litara kiše po m², a ove godine smo imali oko 250 litara kiše, odnosno bar duplo manje od optimalnih potreba za razvoj.

Kako navodi sve potrebne sorte već postoje.

- Dovoljno je prilagoditi sortiment uslovima, a ne menjati ga. Nema potrebe za "izmišljanjem tople vode". Imamo domaće vrlo uspešne poljoprivredne kombinate. Institut za kukuruz iz Zemuna izvozi za Ameriku. Tu je i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Oni prave jako dobre sorte i hibride, koje su otporniji na sušu. Institut ima i naučni deo, gde se primenjuju najsavremenije tehnologije. Svaka sorta ima petogodišnji period probe - kaže Ćosić.

Ipak, kako kaže, mi često kupujemo u inostranstvu, a na tržištu je velika borba semenskih kuća.

Ona smatra da, a da se dešava da gajimo, gde šta ne treba.

- Nažalost mi favorizujemo nešto inostrano, neke inostrane tehnologije. Stranci su nam i savetnici. Malo smo se zaneli sa inostranim prepisivanjem tehnologija proizvodnje. Nisu isto Italija ili Srbija. Neke stvari menjanju zbog klime, pa ono što na višim nadmorskim visinama nije uspevalo, sada će moći zbog veće količine toplote. Ipak, ne možemo reći da ćemo gajiti ananas, kao što je jasno da je zemlja u Vojvodini pogodna za ratarske kulture, ne za voćarske zasade - navodi Ćosić.

Kaže da je isti slučaj i sa voćem. Da je potrebno izabrati sadni materijal koji kasnije dolaze na cvetanje zbog pojave mrazeva i da je potrebno favorizovati domaće semenske kuće i rasadnike voćarskih kultura, "jer se tu stvaraju sorte tolerantne i pogodne za gajenje u klimatskim i zemljišnim uslovima naše zemlje".

Kada su u pitanju mere prilagođavanja i ublažavanja efekata klimatskih promena u sektoru zemljišta i voda, Mirjam Vujadinović-Mandić, vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da pored navodnjavanja, koje bi trebalo da bude pravovremeno i racionalno, dobrodošle su i sve mere koje omogućavaju da zemljište zadrži više vlage, kao što su pokrovni usevi i malčiranje, kao i upotreba organske materije kako bi se očuvao ili unapredio kvalitet zemljišta.

Ona kaže da je važno da biljke budu zdrave, jer tada lakše podnose stresne uslove.

- Jedna od mogućih mera bila bi i diverzifikacija useva, jer se na taj način preraspodeljuje rizik i smanjuje potencijalni finansijski gubitak usled nepovoljnih vremenskih uslova koji se mogu javiti tokom sezone. Kada je u pitanju grad, jedina efikasna mera jesu protivgradne mreže - navodi.

Ćosić kaže da je potrebno staviti akcenat na redukovano i interventno zalivanje - navodnjavanje.

- Poznavajući gajenu kulturu, klimatske i zemljišne uslove primeniti zalivanje samo u kritičnim fenofazama, poput nicanja cvetanja i plodonošenja, jer vode ima manje. Manjak se može nadoknaditi prirodnim merama zadržavanja, prečišćavanjem otpadnih voda i njihovom primenom u poljoprivredi - poručuje Ćosić.

Ćosić kaže da je Srbija dobro pokrivena kanalima za odbranu od ekstremnih vremenskih događaja poput suša, poplava, ali su oni mahom zatrpani ili u jako lošem stanju,

- Potrebno je i proširenje kapaciteta navodnjavanja "tamo gde se može". Kanal Dunav-Tisa-Dunav (DTD) je kapaciteta za 500.000 hektara, ali se trenutno navodnjava oko 75.000 - zaključuje Ćosić.