Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Rezultati prve "brze" studije atribucije klimatskih promena u Srbiji: Toplotni talas iz jula danas 12 puta verovatniji
Komentari
(Foto: tcsaba/shutterstock.com)
Leto koje je za nama obeležio je niz toplotnih talasa. Najintenzivniji od njih bio je onaj koji je krajem jula pogodio centralne, istočne i južne krajeve Srbije, tokom kojeg je u Kruševcu bila zabeležena najviša temperatura od 44 °C.
Ovakav toplotni talas je, usled klimatskih promena, danas daleko verovatnija pojava nego što je to nekada bio slučaj.
Njegova pojava je danas 12 puta verovatnija nego sredinom 20. veka, pokazuje nova studija – u Srbiji prva ikada urađena "brza" studija atribucije klimatskih promena.
- Studiju smo sproveli na Fizičkom fakultetu u Beogradu, uz pomoć savremene metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA), i ona predstavlja važan korak ka uspostavljanju sistema koji će u budućnosti omogućiti brze analize klimatskih ekstrema u jugoistočnoj Evropi - kaže Milica Tošić.
Ekstremi svakih pet godina
Pošto smo u međuvremenu doživeli još toplotnih talasa, mali podsetnik autora studije: toplotni talas koji je trajao od 20. do 26. jula bio je jedan od najintenzivnijih u poslednjim decenijama u Srbiji.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperature su na vrhuncu toplotnog talasa, 26. jula, na 14 meteoroloških stanica širom Srbije prelazile 40 °C, a u Kruševcu je bio oboren apsolutni rekord sa 44 °C. Na više mernih stanica (Niš, Leskovac, Ćuprija) bilo je zabeleženo više od 43 °C.
Ali toplotni talasi se ne mere samo maksimumima temperature: ne radi se o jednom izolovanom danu kada je bilo veoma toplo, već o nekoliko dana zaredom sa ekstremno visokim temperaturama.
Konkretno, intenzitet ovog toplotnog talasa definisan je kao maksimalna vrednost prosečne maksimalne dnevne temperature u trajanju od tri uzastopna dana, i ona iznosi 35,3 °C za celu teritoriju Srbije.
Ovo znači da bi osoba rođena 1950. godine, uz prosečan životni vek od 80 godina, tokom svog života iskusila možda jedan ili dva ovoliko ekstremna toplotna talasa, da je klima tokom tih 80 godina ostala nepromenjena.
Nasuprot tome, neko ko je rođen 2020. godine mogao bi da ih doživi i do petnaest, i to pod uslovom da se trend globalnog zagrevanja ne nastavi.
Kraći ali intenzivniji periodi
Svedoci smo sve češćoj pojavi toplotnih talasa u Srbiji.
Pamtimo prethodno leto, 2024. godine, kao najtoplije od kada postoje zvanična merenja u Srbiji, i njega su bili obeležili dugotrajni toplotni talasi.
U poređenju sa prošlom godinom, toplotni talas iz 2025. godine bio je kraći, ali ekstremniji po intenzitetu, posebno na jugu i jugoistoku zemlje.
Međutim, bez obzira na to da li se posmatra kratak ali veoma intenzivan toplotni talas (2025) ili duži period vrućine (2024), rezultati su konzistentni: klimatske promene su ovakve ekstreme učinile desetak puta verovatnijim nego što su bili u prošlosti.
Inače, atribucija nam govori da li su klimatske promene učinile neki ekstremni događaj verovatnijim ili intenzivnijim.
Studije atribucije su, u osnovi, statistička poređenja trenutnih sa prošlim klimatskim uslovima.
Cilj je ponuditi odgovor na pitanje: može li se neki konkretan događaj pojaviti, i sa kojim intenzitetom, u simuliranom svetu bez uticaja globalnog zagrevanja, u odnosu na današnji svet.
U pitanju je statistički model koji koristi konkretne zabeležene podatke (u slučaju ovog toplotnog talasa, to je bila tzv. reanaliza ERA5-Land) i pokazatelje globalnog zagrevanja.
Moguća analiza za poplave i oluje
Iako nedostaju pouzdani podaci za predindustrijski period, poređenjem događaja toplotnih talasa u konstruisanoj klimi iz 2024. godine sa klimom koja odgovara uslovima iz 1950. godine dobijena je jasna slika o tome koliko su ovakvi ekstremi danas češći u odnosu na prošlost.
Metodologiju atribucije razvija međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA), u kojoj učestvuju istraživači iz Evrope, SAD, Azije i Afrike.
Ona je već korišćena za analizu toplotnih talasa u Francuskoj, Nemačkoj i Indiji, poplave u Zapadnoj Evropi, kao i suše u Africi. Ovo je prva primena u Srbiji.
U ovom studiji analizirali smo toplotni talas, ali pristup se može koristiti i za druge događaje u regionu ili širom sveta.
Metodologija brze atribucije razvijena je tako da se može primeniti na različite vremenske ekstreme kao što poplave, suše i oluje, kod kojih je analiza nešto složenija.
Ne planiramo da se zaustavimo na toplotnim talasima, već da nastavimo istraživanja u pravcu proširenja metodologije na poplave, suše i ekstremne oluje, kako bismo dobili sveobuhvatniju sliku rizika usled klimatskih promena u Srbiji i regionu.
Toplotni talasi predstavljaju jedan od najopasnijih klimatskih ekstrema za javno zdravlje, poljoprivredu, energetiku i vodne resurse.
Posebno su rizični u gradovima, gde efekat urbanog ostrva toplote pojačava posledice, a klimatske promene ih čine češćim, intenzivnijim i dužim.
Sve klimatske projekcije jasno pokazuju da će u budućnosti toplotni talasi biti češći, duži i intenzivniji, posebno u jugoistočnoj Evropi, koja je označena kao jedno od globalnih "vrućih tačaka".
Studije atribucije omogućavaju da se brzo i naučno potkrepljeno pokaže uloga klimatskih promena u ekstremnim događajima.
Time se jača javna svest, pomaže donošenje mera prilagođavanja i daje podrška zdravstvenom sistemu, poljoprivredi i energetici kako da bolje planiraju odgovore na ovakve krize.
Takođe nam pruža svest koliko češći postaju ovakvi događaji usled promena u klimi, što ne bismo mogli da zaključimo posmatrajući samostalne podatke.
Studiju su sproveli prof. Vladimir Đurđević i mladi istraživači sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Evropske klimatske fondacije.
Tim sa Fizičkog fakulteta je prva grupa naučnika u regionu koja je počela sa primenom metodologije brze atribucije i time otvara put da se i u jugoistočnoj Evropi ubuduće efikasno i brzo analiziraju ekstremni vremenski i klimatski događaji.
Milica Tošić je doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.
Lazar Filipović je doktorant na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegove teme istraživanja su ekstremni klimatski i vremenski događaji i fizika oblaka.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.