Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

EIB: Srpsko tržište dovoljno zrelo za direktno finansiranje solarnih i vetro-projekata

Izvor: eKapija

Ponedeljak, 04.08.2025.

13:35

Komentari

Podeli

(Foto: PhotographyByMK/shutterstock.com)

Evropska investiciona banka je do danas uložila više od 8 mlrd EUR u projekte u Srbiji. Banka kontinuirano povećava podršku zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, a samo od 2020. godine investirala je više od 420 mil EUR u energetske projekte i modernizaciju energetske infrastrukture.

Ovo je, u intervjuu za portal OIE Srbija, istakao Damien Sorrell (Sorel), šef Regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan. Među značajnijim projektima koje banka finansira u Srbiji je uvođenje pametnih brojila podržano kreditom od 80 mil EUR. Takođe, EIB je prošle godine potpisao kredit od 100 mil EUR za rehabilitaciju hidroelektrana u Srbiji.

Sorel ocenjuje da je tržište u Srbiji sada dovoljno zrelo za standardne solarne projekte i vetroparkove, pa komercijalne banke mogu da ih finansiraju direktno, bez potrebe za uključivanjem međunarodnih finansijskih institucija poput EIB-a.

On najavljuje da se EIB priprema da pokrene novi program – "Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan", vredan 170 mil EUR.

Prema njegovim rečima, Banka će nastaviti da u regionu Zapadnog Balkana daje prioritet energetskoj efikasnosti, širenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine. Kako kaže, u fokusu će biti i projekti prilagođavanja klimatskim promenama, jer je Zapadni Balkan sve ranjiviji na posledice klimatskih promena.

Prema podacima Evropske komisije, istakao je, sektor obnovljivih izvora energije mogao bi do 2030. godine da otvori do 3,5 miliona novih radnih mesta u EU.

– Na Zapadnom Balkanu povećavamo investicije u energetiku. EIB Global je od 2020. godine potpisao ugovore u vrednosti od 420 mil EUR za energetske projekte i projekte energetske infrastrukture. Kreditom od 80 miliona evra podržavamo uvođenje pametnih brojila u Srbiji, čime će se modernizovati mreža i smanjiti gubici. Takođe, prošle godine smo potpisali kredit od 100 mil EUR za rehabilitaciju hidroelektrana u zemlji, što će omogućiti veću fleksibilnost energetskog sistema. Sufinansiramo i velike projekte obnovljivih izvora energije zajedno sa KfW-om, uključujući vetroparkove u Bosni i Hercegovini, solarnu elektranu kapaciteta od 100 MW u blizini Prištine, kao i rehabilitaciju hidroelektrane Vau i Dejes u Albaniji. Ovi projekti će omogućiti diversifikaciju energetskog miksa regiona i ojačati energetsku bezbednost. Spremni smo da dodatno podržimo razvoj obnovljivih izvora energije u regionu kroz neophodna infrastrukturna ulaganja - precizirao je Sorel.

Podsetio je da Banka zajedno sa KfW-om sufinansira dva velika projekta obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini – vetroparkove Vlašić i Poklečani:

- Ovi projekti će obezbediti ukupni kapacitet od 182 MW, čime će čistom električnom energijom snabdevati oko 97.500 domaćinstava i smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 500.000 tona godišnje. Naše finansiranje biće dopunjeno i grantovima EU i savetodavnim uslugama kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

- U Srbiji trenutno finansiramo rehabilitaciju hidroelektrana, ali svakako smo zainteresovani da proširimo podršku i na druge oblike obnovljivih izvora energije, rekao je Sorel.

Na pitanje da li su državni projekti prioritet za EIB ili postoji realna mogućnost da i privatni investitori dobiju povoljne kredite za vetroparkove ili solarne elektrane, on je naveo da, kada su u pitanju manji projekti, EIB sarađuje sa komercijalnim bankama, kao i sa nacionalnim razvojnim institucijama kroz kreditne linije za mala i srednja preduzeća (MSP).

- Ove finansijske mogućnosti pod povoljnim uslovima omogućavaju kompanijama da investiraju u projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, čime mogu da smanje potrošnju energije i do 70%. Samo tokom prošle godine plasirali smo 200 mil EUR za više od 1.500 preduzeća u Srbiji, od kojih je više od 10% realizovalo zelene investicije. Pored zajmova, garancije koje izdaje Evropski investicioni fond (EIF), kao deo Grupacije EIB, pomažu komercijalnim bankama da smanje izloženost riziku i zahteve za kolateralom, čime proširuju svoj kapacitet za kreditiranje kompanija. EIF je prošle godine lansirao Garanciju za otpornost MSP, finansiranu iz sredstava EU u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Prema njegovim rečima, ova inicijativa će mobilisati oko 885 mil EUR novih investicija u regionu (15 puta više od uloženih sredstava).

- U Srbiji se očekuje da će mobilisati oko 250 mil EUR kredita za oko 4.650 malih preduzeća. Kako potražnja za zelenim finansiranjem raste, dodatne garancije ovog tipa biće ključne za održavanje tog rastućeg trenda. Takođe, u mogućnosti smo da direktno finansiramo i veće investicije u privatnom sektoru. Takav je slučaj, na primer, sa projektom Fiata u Srbiji gde smo finansirali adaptaciju fabrike za proizvodnju električnih vozila u cilju zelene transformacije evropske automobilske industrije. Kada je reč o energetskim projektima, možemo ih finansirati i po modelu projektnih finansija. Međutim, tržište u Srbiji je sada dovoljno zrelo za standardne solarne projekte i vetroparkove, pa komercijalne banke mogu da ih finansiraju direktno, bez potrebe za uključivanjem međunarodnih finansijskih institucija poput EIB-a - poručio je Sorel.

Dodao je da je njihovo finansiranje često praćeno i tehničkom pomoći i izgradnjom kapaciteta kako bi se firmama pomoglo da pripreme projekte, a bankama da bolje razumeju rizike.

EIB, kako je istakao, takođe planira i da lansira "zeleni proverivač" za Zapadni Balkan koji je zasnovan na taksonomiji EU:

- U pitanju je onlajn alat koji omogućava kompanijama da procene podobnost svojih projekata za postojeće kreditne linije EIB. Uskoro ćemo objaviti i onlajn Vodič za dekarbonizaciju za MSP-ove. Ovaj digitalni vodič će biti posebno korisan za kompanije koje moraju da se adaptiraju na uvođenje Mehanizma za prilagođavanje emisija na granicama (CBAM), koje se očekuje početkom sledeće godine.

Sorel je podvukao da kroz blisku saradnju sa vladama, partnerima i finansijskim institucijama, EIB pomaže lokalnim preduzećima da modernizuju poslovanje, usvoje čiste tehnologije i energetska rešenja kako bi ostala konkurentna u uslovima sve strožijih uslova u pogledu lanaca snabdevanja i emisija ugljenika.

Govoreći o Evropskom paketu za vetroenergiju, kazao je da u okviru ovog paketa EIB podržava napore Evropske komisije da stabilizuje taj sektor kroz novu panevropsku garancijsku šemu u iznosu od 5 mlrd EUR:

- Ovaj instrument osmišljen je tako da ublaži nedostatke u lancima snabdevanja i podstakne šire investicije kroz smanjenje rizika za komercijalne banke koje kreditiraju ključne dobavljače u industriji. Očekuje se da će ova garancijska šema mobilisati do 80 mlrd EUR investicija u vetroenergiju i podržati instalaciju 32 GW novih kapaciteta, što će značajno doprineti cilju EU koji podrazumeva 117 GW do 2030. godine.

Sorel je dodao da ova inicijativa pokazuje značajnu ulogu EIB-a u primeni instrumenata za deljenje rizika kako bi se ubrzala zelena tranzicija, dekarbonizovala ekonomija i ojačala industrijska konkurentnost:

- Na Zapadnom Balkanu EIB Global planira da nastavi sa podrškom izgradnji novih vetroparkova, kao i da istraži potencijal za vetroenergiju na vodenim površinama, oslanjajući se na svoju ranu podršku ovom sektoru. Trenutno radimo na razvoju sličnih instrumenata za smanjenje rizika u regionu, kako bismo povećali spremnost komercijalnih banaka da finansiraju projekte obnovljivih izvora energije, posebno u sektoru vetra. Ipak, za povećanje obima investicija biće neophodna modernizacija elektroenergetske mreže i transparentniji, efikasniji procesi izdavanja dozvola usklađeni sa EU.

Na temu partnerstvima sa komercijalnim bankama radi jačanja industrije vetroenergije, podsetio je da je okviru EU Paketa za vetroenergiju EIB prošle godine potpisala šest ugovora sa vodećim evropskim bankama, mobilizujući 3 milijarde evra za podršku proizvodnji opreme za vetroenergiju.

- Na Zapadnom Balkanu radimo na uvođenju sličnih instrumenata za smanjenje rizika kod finansiranja većih projekata obnovljivih izvora energije od strane komercijalnih banaka, kao i njihovoj pripremi u skladu sa standardima EU.

Jedan od primera uspešnog partnerstva u regionu jeste inicijativa "EU za Zelenu agendu u Srbiji". Od 2022. godine podržala je više od 60 zelenih inovacija, uključujući projekte obnovljivih izvora energije, mobilišući preko 29 mil EUR investicija. Ova cifra predstavlja oko 15% procenjenih zelenih investicija u Srbiji. Program zajednički finansiraju EU, Švedska, Švajcarska i Srbija, a sprovode ga UNDP, Ministarstvo zaštite životne sredine i EIB - naveo je Sorel.

Dodao je da se EIB priprema da pokrene i novi program – "Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan".

Vredan 170 mil EUR, obuhvataće povoljne kreditne linije, 17 mil EUR bespovratnih sredstava zasnovanih na rezultatima, kao i tehničku pomoć za inovacije u privatnom sektoru u oblastima kao što su održivo korišćenje resursa i čiste tehnologije. Kombinovanjem finansiranja i savetodavne podrške, cilj je da se otključa privatni kapital i ubrza zelena i digitalna tranzicija.

Šef Regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan upitan je i gde vidi najveći potencijal za unapređenje investicione klime u Srbiji i regionu:

– Strane direktne investicije imale su ključnu ulogu u ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana u poslednjoj deceniji, čineći oko 6% BDP-a, pri čemu je oko 70% dolazilo iz država članica EU. Ovaj priliv kapitala podstakao je usvajanje novih tehnologija, rast produktivnosti i otvaranje radnih mesta, posebno u tradicionalnim sektorima poput proizvodnje i finansijskih usluga. Međutim, sve više pažnje privlače i nove industrije poput IKT sektora i obnovljivih izvora energije, zbog njihovog potencijala za rast i usklađenosti sa globalnim ciljevima održivosti.
Da bi se zadržao ovaj pozitivan trend, region treba da ubrza strukturne reforme i prihvati novi model rasta zasnovan na standardima EU i prioritetima zelene tranzicije. U tom smislu, Novi plan rasta i reformska agenda predstavljaju izuzetnu priliku. Predstojeći Mehanizam za prilagođavanje emisija na granicama, koji stupa na snagu 2026. godine, upravo ukazuje na hitnost dekarbonizacije. Iako se udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu regiona postepeno povećava, fosilna goriva su i dalje dominantna. Investicije EU u transportnu infrastrukturu već su poboljšale efikasnost trgovine, a dodatni napredak za region se očekuje nakon pristupanja EU.

Ipak, prema njegovom mišljenju, izazovi ostaju:

- Transportna i digitalna infrastruktura regiona zaostaje za standardima EU, a nedostatak radne snage ugrožava produktivnost. Povezanost, integracija tržišta (posebno unutar samog regiona) i ljudski kapital ostaju ključni faktori za stabilan dugoročni rast.

U zaključku, kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu, Sorel je naveo da pored finansiranja, EIB Global pojačava tehničku podršku vladama, bankama i preduzećima kako bi ubrzao realizaciju zelenih i održivih projekata širom regiona.

- U okviru Novog plana rasta EU, Banka će nastaviti da daje prioritet energetskoj efikasnosti, širenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, uz ulaganja u ljudski kapital i razvoj preduzeća, kako bi se izgradila otpornija regionalna ekonomija.

Pored toga, Zapadni Balkan je sve ranjiviji na posledice klimatskih promena, sa sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama koje dodatno opterećuju zastarelu infrastrukturu i osetljive energetske sisteme. Proizvodnja hidroenergije je pod pritiskom zbog nepredvidivosti padavina, dok elektroenergetske mreže trpe sve veće opterećenje usled rasta temperature i potreba za rashlađivanjem. Zbog toga će projekti prilagođavanja klimatskim promenama biti od suštinskog značaja u budućnosti - rekao je Sorel.

Firme:

Evropska investiciona banka EIB

Obnovljivi izvori energije Srbije

Tagovi:

zelena transformacija

krediti za MSP

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Raspisan tender za rekonstrukciju puta između Valjeva i Kosjerića - Vrednost posla 15 mil EUR Građevina

Evropa Nostra: Obnova Generalštaba je od međunarodnog značaja za kulturno nasleđe Turizam, sport, kultura

Kreće realizacija višemilionske investicije - Raspisan tender za rekonstrukciju pruge na deonici Lutovo-Bioče Građevina, Saobraćaj

Evropska investiciona banka zainteresovana da podrži nove projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture u CG Građevina, Saobraćaj, Finansije

Bez Komarnice i Kruševa nemoguće zameniti ugalj Energija, Građevina

U planu osnivanje železničke agencije Crne Gore - Rekonstrukcija pruge od Bara do Vrbnice prioritet, obezbeđeno 30 mil EUR za nabavku električnih vozova Industrija, Saobraćaj

Zeleno svetlo za rekonstrukciju pruge Golubovci - Bar Građevina, Saobraćaj

Kalvinjo: EIB rekordnim ulaganjima u tehnologiju želi da doprinese da Evropa dostigne SAD Industrija, Finansije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.