Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Letnje temperature Jadrana sve više - Nekada je na površini mora bilo 25 °C, danas prelazi i 29 °C
Komentari
Dubrovnik (Foto: Laszlo Toth/Unsplash)
Krenimo od početka: temperatura Jadranskog mora danas je viša nego što je bila nekada – i taj porast se nastavlja.
Naučnici već decenijama beleže postepeno zagrevanje mora širom Mediterana, uključujući i Jadran, i to ne samo na površini već kroz čitav vodeni stub.
Od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine.
Ali ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina taj trend ubrzao. Nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, a danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima.
Morski toplotni ekstremi
Promene u temperaturi mora beleže se tokom cele godine, ali su najizraženije leti – što i nije teško primetiti na sopstvenoj koži.
More je prijatnije za kupanje, ali sve češće noći ostaju tople bez osveženja, a i ponašanje morskih organizama se menja. Danas su letnje površinske temperature u Jadranu čak 1 do 2 °C više nego pred kraj prošlog veka.
Posebno zabrinjavaju tzv. morski toplotni ekstremi, kada se more ne hladi čak ni noću. Takve pojave nekada su bile retke, a sada gotova da nema leta bez njih.
Primera radi, poslednje tri godine su bile među najtoplijima od kad postoje merenja, što potvrđuju i satelitski i in situ (terenski) podaci.
Sve češće se uočava pojava tzv. morskih toplotnih talasa (engl. MHW – marine heatwaves). Reč je o epizodama neuobičajeno visokih temperatura mora koji znaju trajati danima ili nedeljama.
Na udaru ceo ekosistem
Ova pojava snažno utiče na morske mikroogranizme, koji su izuzetno osetljivi na temperaturne promene, a posledično i na veće organizme, cele ekosisteme, pa i na ribarstvo.
Zagrevanje mora se nije zaustavilo u površinskim slojevima. I u dubljim slojevima, iako sporije, beleže se jasni porasti temperature.
U nekim delovima južnog Jadrana, na dubinama između 200 i 1000 metara, temperatura se povećala za 0,8 °C u poslednjih desetak godina.
Za duboko more koje se inače sporo menja, ovo je izrazito brzo. Takve vrednosti su zabeležene na stanici koja se nalazi na najdubljoj tački Jadranskog mora.
Promene koje uočavamo, i na površini i u dubinama Jadrana, jasno premašuju prirodnu varijabilnost kakvu poznajemo.
Štaviše, vremenski se poklapaju s globalnim trendovima porasta temperature vazduha i koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi.
Više je razloga zbog kojih sa sigurnošću znamo da klimatske promene igraju ključnu ulogu u ovome:
1. Promene su prostorno i vremenski konzistentne – beležimo ih u celom Jadranu, Mediteranu i šire. Istovremeno se povećava temperatura, učestalost toplotnih talasa i menja se dinamika morskih struja i vertikalnog mešanja – upravo onako kako su predviđali klimatski modeli.
2. Zagrevanje se beleži i u dubokim slojevima mora, gde prirodni uticaji, poput dnevnog ili sezonskog zagrevanja, ne mogu dopreti. To znači da je reč o dugoročnoj akumulaciji toplote – svojevrsnom otisku klimatskih promena u morima i okeanima.
3. Klimatski modeli koji uključuju samo prirodne faktore (npr. vulkanska i solarna aktivnost), ne mogu objasniti brzinu i intenzitet zagrevanja koje mi opažamo.
Tek kad se u modele uključi antropogeni uticaj, tj. uticaj čoveka, kroz povećanje emisije ugljen-dioksida i promena u korišćenju zemljišta – simulacije uspešno repliciraju stvarne promene koje danas opažamo u atmosferi i morima širom sveta.
Jadran se zagreva i na velikim dubinama
(Foto: Teodora Brnjoš)
Kombinacijom istorijskih mjerenja (od 1957. godine, a koje je vršio Institut za oceanografiju i ribarstvo u Splitu), Argo bova i sidrenih instrumenata, dokumentovan je jasan zaokret u dinamici dubokog Jadrana.
Nakon decenije relativno stabilnih uslova, od sredine 2000-ih zabeležen je ubrzan porast temperature do +0,8 °C i saliniteta do +0,2.
Osim toga, promenjena su fizička svojstva gustih vodenih masa koje iz severnog Jadrana dopiru prema jugu. One su sada toplije i slanije nego pre, što neposredno utiče na stratifikaciju (raslojenost mora) i dinamiku celog vodenog stuba.
Međutim, ono što nas je najviše iznenadilo je brzina promena. Procesi koji su se ranije odvijali decenijama sada se događaju u svega nekoliko godina.
Promene svojstava gustih voda
Zanimljiv je i tzv. "preokret" gustine. Iako bi se višim temperaturama očekivalo smanjenje gustine mora, povećan salinitet je na neki način to poništio, pa je gustina i dalje ostala visoka.
Dotok izrazito slanih voda iz severnog Jadrana dodatno smanjuje stratifikaciju i menja svojstva gustih voda.
Ovakvo ubrzano menjanje fizičkih svojstava Jadrana je najmanje pet puta brže nego što se predviđalo klimatskim projekcijama s visokim emisijama. I može imati velike posledice – na biogeohemiju mora, na organizme koji u njemu žive, na nivo mora i mnoge druge povezane procese.
Posledice porasta temperature mora su vidljive i "golim okom". More je toplije, sezona kupanja je duža, ali istovremeno sve češće svedočimo cvetanjima mora, gubitku kiseonika i pojavama meduza.
Neki organizmi se povlače u dublje slojeve, dok druge vrste dolazu iz toplijih krajeva. Lokalni ekosistemi, posebno u plitkim uvalama, postaju sve osetljiviji. Iako se promene događaju u moru, posledice osećaju i ljudi – kroz ribarstvo, turizam i kvalitet mora.
Promene koje beležimo u Jadranu nisu izolovane. Slični trendovi – porast temperature i saliniteta, sve izraženija stratifikacija i sve češće pojave morskih toplotnih talasa – beleže se i u Tirenskom i Egejskom moru, i u Levantinskom zalivu.
Mediteran je danas jedan od najbrže zagrevajućih morskih basena na svetu. Jadran je pritom posebno osetljiv jer je plitak, poluzatvoren i pod jakim uticajem rečnih donosa i kopnene klime.
Duboki južni Jadran ima i širu funkciju – on je jedan od ključnih područja formiranja dubokih voda koje snabdevaju istočni Mediteran kiseonikom, stoga promene u dinamici tog područja mogu imati dalekosežne posledice i izvan samog Jadrana.
Širi ekološki problemi
Osim porasta temperature i saliniteta, beležimo i porast nivoa morske vode. Osim što se volumen povećava otapanjem ledenika, porast temperature uzrokuje tzv. toplotno širenje – zagrejano more zauzima više prostora.
U Jadranskom moru je upravo to bio glavni uzrok porasta nivoa mora – koje se od 1980-ih povećalo za više od 10 centimetara.
Iako današnji tempo rasta iznosi oko 3-4 mm godišnje, on je stalan i kumulativan. U kombinaciji s olujnim podizanjem mora i snažnim jugom, to povećava rizik od poplava, erozije i materijalnih šteta na obali.
Ipak, postoji prostor za prilagođavanje. Ali ono mora biti planski vođeno i naučno utemeljeno. Turizam se već prilagodio toplijem moru kroz produženje sezone kupanja.
Dugoročno gledano, neke posledice zagrevanja mora mogu predstavljati izazov, poput zamućenosti mora zbog cvetanja algi, povećanog broja meduza, te degradacije morskog dna i obalne infrastrukture. Kako bismo se što bolje prilagodili, ključne su sledeće stavke.
Najpre redovno pratiti stanje mora i razvijati sisteme ranog upozorenja na ekstremne prilike, ulagati u očuvanje morskih staništa, posebno onih koja ublažavaju posledice klimatskih promena (npr. livade posidonije).
U planiranju razvoja obale uzeti u obzir klimatske scenarije porasta nivoa mora, ali i uključiti i edukovati sve učesnike o rizicima i mogućnostima prilagođavanja – od turističkih radnika do lokalnih vlasti.
Naposletku, turizam, ribarstvo i cela obalna ekonomija mogu opstati, ali samo ako aktivno reagujemo na promenljivu morsku životnu sredinu i oslonimo se na znanje, zajedništvo i odgovorno upravljanje resursima.
Dr Natalija Dunić,
naučna saradnica Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.