Lasice u Mirijevu: Klimatske promene donose nam divlje životinje u komšiluk

Bilo da su medijske tvrdnje tačne ili ne, ekstremne vremenske prilike dovode do češćih "sukoba" između ljudi i životinja, pokazuju kako globalne studije, tako i svedočenja iz Srbije. Kako da bolje zaštitimo i nas i njih?

Lasice, vitke, okretne životinjice s dugim repom, verovatno ste mogli da vidite u zoološkom vrtu. Ali, kako navode brojni domaći mediji, stanovnici beogradskog naselja Mirijevo ovih dana imali su gotovo ekskluzivnu priliku da ih susretnu u "divljini" svog komšiluka.

Ovi sitni mesojedi veoma su plašljivi pa od ljudi uteknu čim ih primete, pa se kreću i love pretežno noću.

- Njihovo vreme nije čak ni sumrak, lasice kreću posle 22h i imaju čak i specifično kretanje koje se može opisati kao petokorak – pet koraka i sakriju se, pet koraka i sakriju se - kaže direktor JKP Veterina Beograd, dr Budimir Grubić.
Iako nam se zbog toga putevi uglavnom razmimoilaze, lasice kao i lije, prisutne su u šumama Beograda, npr. u Kaluđerskoj, Lipovačkoj, Bojčinskoj.

Stoga ne čudi da su dojave o lasicama došle pretežno od meštana iz okoline šumovite padine Bajdina.

Da li je posredi ista, potencijalno hrabrija jedinka opažena u nekoliko različitih navrata ili se više njih okuražilo da priđe urbanoj sredini? Da li su se uopšte približile urbanoj sredini ili su ih spazili prolaznici u šumi, njihovoj prirodnoj teritoriji? I da li su to zaista bile lasice ili se možda "na radaru" Beograđana našla nečija odbegla feretka?

S obzirom na nepostojanje foto i video materijala, na ova pitanja trenutno nemamo definitivan odgovor.

Trbuhom za vodom i "kruhom"

- Mnogo je toplo, nema vode, nema hrane, sve je izgorelo- ističe dr Budimir Grubić i navodi primer: insekti kojima se glodari inače hrane sada su svi pod zemljom, pa lisice i mali karnivori moraju da idu "trbuhom za kruhom", a kontejneri u gradovima za njih su prava gozba.

Drugim rečima, čak i ako se u Mirijevu jesu zaista pojavile lasice, na to ih je naterala univerzalna muka koja ove godine pogađa sve stanovnike Srbije, bilo da su oni dvonožni "homo sapiensi" ili četvoronožne kune i druge živuljke.

U toplijoj i sušnijoj Srbiji, ovakav scenario nije nikakvo iznenađenje. Razlog je jednostavan i donekle intuitivan: resursi koji trebaju i životinjama i nama postaju oskudniji.

I dok lasice nisu opasne po ljude ni njihove kućne ljubimce kao što su mačke i psi, stanovnici planinskih krajeva dele životnu sredinu sa opasnijim zverkama - medvedima i vukovima, za koje je, po pitanju hrane, ova godina izazovna.

U ekologiji, trofička piramida predstavlja grafički prikaz energije ili biomase na svakom nivou ekosistema. U njenoj osnovi su zelene biljke, odnosno proizvođači, čije su brojnost i biomasa najveće. Slede biljojedi kao potrošači prvog reda, a na vrhu piramide su primarni, sekundarni i na kraju vršni (top) predatori u koje spadaju i vukovi.

Konflikti zbog globalnog zagrevanja

Iako u Srbiji nemamo dovoljno naučnih podataka o tome da li napadi divljih životinja postaju učestaliji sa klimatskim promenama, topli i sušni uslovi poput aktuelnih nesumnjivo doprinose tome - a oni su kod nas sve zastupljeniji.

- Sama godina, da li je rodna ili ne, između ostalog utiče na pojavu štete - ocenjuje dr Duško Ćirović.

Dok je u prošlosti tek jedna godina u deceniji bila sušna, danas je to svaka druga. A nakon najsušnijeg juna u istoriji merenja, i 2025. godina mogla bi postati deo sumorne statistike.

A kako otkriva studija iz 2023. godine predvođena naučnicima sa Univerziteta u Vašingtonu, klimatske promene stvaraju plodno tlo za češće susrete, ili možemo reći i konflikte, između ljudi i životinja. U pitanju je fenomen koji je primećen od Azije preko Australije do Južne Amerike, kao i u pet različitih okeana i u slatkovodnim sistemima.

Uzrok problema je prostorno približavanje životinja i ljudi jer su i jedni i drugi u potrazi za resursima koji se, u doba obeleženo porastom temperature, ubrzano smanjuju. Distanca se smanjuje i usled urbanizacije i krčenja šuma što dovodi do gubitka staništa brojnih vrsta.

A kada udaljenost sa divljim svetom opada, povećava se rizik od rizičnih interakcija koje mogu da se završe i smrtnim ishodom, kako životinja tako i ljudi.

U 80% studija slučaja, koje su istraživači analizirali, najučestaliji uzročnik sukoba bile su promene u temperaturi i padavinama. Kada je reč o najučestalijim ishodima, bili su to smrt životinja u 45% slučajeva i smrt ljudi u 43%.


Struja za slonove i patrola za medvede


Polarni medvedi, koji važe za ranjivu vrstu, takođe nisu u zavidnoj poziciji: Arktik se zagreva brže od ostatka planete što rezultuje u dramatičnoj transformaciji pejzaža zbog topljenja leda i porasta nivoa mora.

Nažalost, jedna od odbrambenih strategija polarnih medveda dovodi ih u sukob sa ljudima. Životinje prilaze naseljenim mestima očajnički tragajući za hranom.

U regionu Čukotke na severoistoku Rusije, u selu Rirkaipi formirana je posebna patrola za polarne medvede zadužene da životinje drži podalje od kanti za smeće i osigurava bezbednost meštana.

Guske čije su se populacije u Škotskoj uvećale zbog rastućih temperatura jedu travu koja je stočarima potrebna za ovce. Kako životinje dolaze bliže, menjaju ponašanje u cilju prilagođavanja: da bi izbegle dnevne vrućine, neke od njih postaju nokturalne i noću napadaju stoku, a ljudi, ubijajući ih, vrše odmazdu za štetu nanetu u tom pohodu.

Povod za ubijanje životinja ne mora da bude osveta. Zbog suše koja je pogodila južnu Afriku, lane su vlade Namibije i Zimbabvea najavile ubijanje na stotine divljih životinja, od slonova preko zebri do nilskih konja, kako bi prehranile gladno stanovništvo.
Dr Duško Ćirović smatra da dodatni izazov u Srbiji na polju sukoba sa životinjama predstavlja i socijalni aspekt.

- Domaćinstva u našim selima su stara i kada pročitate vest da su medvedi upali u štalu, morate da shvatite da su te štale stare i dotrajale. Šta vredi da stavite katanac kada su daske na vratima trule?! Medvedu je vrlo lako da tu provali - kaže dr Ćirović.


Potresne slike sa Suve planine gde je sredinom jula bez vode ostalo oko hiljadu krava i 300 konja rasvetlile su patnju domaćih životinja u jeku ovogodišnje suše koja je rezultat klimatskih promena.

Premda nam i dalje donekle ispod radara prolazi kako one divlje podnose sušne uslove, navodne posete lasica Mirijevu i napadi vukova na Povlenu pokazuju da ni njima nije lako, te da se i sami bore za puko preživljavanje.

Prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), do sada je samo osam zemalja na svetu izradilo strategije sa fokusom na sukobe životinja i ljudi, a među njima Indija, Tanzanija i Bolivija. Dok dodatnih 35 zemalja izdvaja temu u svojim nacionalnim i akcionim planovima za biodiverzitet. Nažalost, Srbija nije među njima.

JKP Veterina Beograd

dr Budimir Grubić

dr Duško Ćirović

lasice

divlje životinje

klimatske promene