Milan Jevtić, Executive Director for Technology kompanije AIGO: AI je nova industrijska revolucija, a ne apokalipsa

Veštačka inteligencija je najveća tema ove epohe. Svoje uvide o njenom uticaju na ljude, posao i tehnologiju deli Milan Jevtić, Executive Director for Technology kompanije AIGO.

- I u stručnim i u laičkim krugovima, veštačka inteligencija postaje tema o kojoj svako ima svoje mišljenje i stav. Što je njeno poznavanje manje, ljudi je više vide kao nešto mistično i nevidljivo. AI se doživljava kao nešto metafizičko i nekontrolisano. Zapadna civilizacija, ona kojoj mi pripadamo, ne može da odvoji religijske i metafizičke principe od apokaliptičnih scenarija, tako da, analogno i po inerciji, i veštačku inteligenciju stavlja u kontekst nečega što preti čovečanstvu. S obzirom na to da se ni religijama zamišljene apokalipse nisu ostvarile, ne bih ni na AI gledao kao silu početka kraja čovečanstva, već bih je tumačio samo kao jednu od alata i komponenti industrijske revolucije koja nam neminovno sledi. Kao i svaka industrijska revolucija, i ona će pojesti neku svoju decu, ali verujem da će velika većina preživeti i iz nje izaći kao pobednik.

- Pomenuli smo žrtve, a među njima će biti ona preduzeća i pojedinci koji ne žele da se menjaju i koji uživaju u davno stečenim veštinama, u kojima se osećaju bezbedno. Sada i roboti uče i napreduju, šta onda ljudi da očekuju? Verujem da će softverski inženjeri biti oslobođeni onih poslova kojih su se uvek grozili; repetitivnosti, sporosti i determinizma. Biće u mogućnosti da svoje apstraktno razmišljanje dignu na viši nivo, posvete se dizajniranju i projektivanju, a ne da robuju pukom kodiranju. Softverski inženjering, koji inače poseduje osobine i prirodnih i humanističkih nauka, baviće se više konceptima i ponašanjima, a manje prostim ishodima. Jasno je da oni koji neće imati kapacitete da se iz tehničarske transformišu u inženjersku i naučničku ulogu, biti više izloženi konkurenciji i da će se prostor za njihovo delovanje ubrzano smanjivati.

- Već 50 godina slušamo kako fosilnih goriva ima za samo sledećih 50 godina. Istina, tako bi i bilo da smo i tada, u toj oblasti, ostali na istom nivou kada nekada. Srećom, u mnogim sferama se desilo slično: znanjem i stalnim izučavanjem, posvećenošću i istraživanjem, najveći deo oblasti ljudskog rada značajno je unapređen. Ako želimo da ostanemo relevantni i budemo konkuretni, dovoljno je da sledimo svoju ljudsku prirodu. Bez našeg osnovnog životnog poriva, želje za opstankom, prosperitetom i lakšim životom, ni mi nismo ono što bi trebalo da budemo, pa time ni relevantni ni konkurentni.

- Mišljenja sam da nam je hitan zadatak da ovladamo novim alatima i principima. Što pre budemo komforni sa njima, ranije ćemo osloboditi svoje vreme i um da se posvetimo apstrakciji, imaginaciji i konceptualnom modelovanju. Imaćemo više vremena da se posvetimo onome što klijent želi da plati, a to su udobno korišćenje softvera, integracija svih procesa, jedinstvena istina nad informacijama i neprimetno upravljanje, uz što manji nadzor. Tada ćemo i svoje proizvode prodavati po većim cenama, nosiće veću vrednost. I tako do neke nove industrijske revolucije i nove teme za zabrinutost.