Tokom vrelih dana na beogradskom betonu hladovina ima veliki značaj - Šta o vrućinama otkriva termovizijska kamera?

Svi smo se bar jednom našli u situaciji da u toku vrelog letnjeg dana iskusimo neizdrživ osećaj "prženja" na ulici u kojoj nema ni metar hlada, dok asfalt samo što ne proključa.


Međutim, i pored podnošljivih uslova, u jednom izrazito gusto naseljenom kraju prestonice, i pored prisutnih lokala, automobila i šetališta, na ovoj fotografiji gotovo da nema žive duše.

Možemo da pretpostavimo zašto nema ljudi: staza, parking i šetalište su izloženi Suncu, a prisutno drveće ne pravi ni blizu dovoljan hlad da bi uticalo na toplotni komfor. Ali sada imamo i brojke koje potvrđuju ovu pretpostavku.Naime, pogledajmo ovu lokaciju još jednom, ali iz drugačije perspektive – uslikanu termovizijskom kamerom, koja meri temperature površina.

Uticaj površine je i više nego jasan: asfalt je najvreliji, zagrejan na čak 65 i više stepeni Celzijusa, a samo par metara dalje, prirodno zemljište u hladovini drveta beleži temperature ispod 30 °C. Drugim rečima, razlika je gotovo 40 °C. U pitanju su temperature površina, a ne temperature vazduha. Ali upravo su temperature površina ključne za razumevanje zašto su vrela leta posebno nesnosna u gradovima.


Asfalt, beton i druge veštačke površine, koje nažalost dominiraju u oko 360 kvadratnih kilometara beogradskog urbanog pejzaža, noću emituju ogromne količine toplote akumulirane tokom dana, i one su samim tim glavni su krivac zašto su tropske noći u Beogradu daleko češće i intenzivnije nego u drugim krajevima Srbije.

Kako bismo izmerili uticaj urbanih površina na zagrevanje grada, sproveli smo terensko istraživanje, odnosno termovizijsko snimanje pojedinih lokacija u Beogradu.

Snimanje je obavljeno kamerom instaliranom na dronu koja registruje infracrveno zračenje okruženja tj. registruje emitovanje toplote materijala i njihove temperaturne razlike.

Cilj nam je bio da izmerimo temperaturu tipičnih materijala zemljišnih pokrivača (asfalt, beton, "behaton" ploče, tartan, vegetacija i dr.) u uslovima direktne izloženosti sunčevom zračenju, nasuprot temperature tih istih materijala kada se nalaze ispod guste senke krošnji odraslog drveća. Sve to je mereno u odabranim karakterističnim, pretežno stambenim celinama Beograda.


Uporedili smo Ruzvetlovu ulicu (kod "Zire") i Bulevar kralja Aleksandra (kod "Liona"), dve veće tranzitne ulice koje se razlikuju po tome što prva nema nikakvu prirodnu hladovinu, dok druga ima drvored odraslih stabala platana sa obe strane.

U Ruzveltovoj smo izmerili temperaturu asfalta od 55 C°, dok su temperature fasada koje su direktno izložene suncu dostizale 50 stepeni Celzijusovih.Situacija u Bulevaru je znatno drugačija: gusta senka krošnji platana zaustavlja visok procenat kratkotalasnog zračenja, pa je temperatura asfalta u hladu bila ispod 30 °C, što je za 25 °C niže nego u Ruzveltovoj ulici.


Na mikro nivou, prisustvo prirodnog hlada zaista smanjuje i temperaturu vazduha: kako pokazuju savremena merenja, to "hlađenje" može dostići i 4 °C u umerenoj klimi.




Primera radi, u jednom uličnom prostoru na čoveka deluje ne samo temperatura vazduha, već i nekoliko vrsta zračenja: sunčevo (direktno i difuzno), zagrejanog asfalta i drugog cementnog popločanja, fasada, hladnih negrejanih površina u senci i vegetacije.

Na srednju temperaturu zračenja presudno utiču karakteristike i performanse urbane sredine koja ga omeđuje: tipologija i gustina izgradnje, odnos širine ulice i visine uličnog fronta – tzv. ulični "kanjon" – zatim stepen i vrsta ugrađenih materijala, arhitektura objekata kao što su nadstrešnice, arkade, zeleni krovovi, kao i prisustvo zelenila, naročito drveća.

To, na primer, znači da temperatura vazduha u centru grada može svuda biti 31 °C, ali će se srednja temperatura zračenja razlikovati od ulice do ulice, u zavisnosti od njihovih fizičkih karakteristika, prisustva hladovine i zelenila.

Na primeru Ruzveltove ulice, uz dominantno direktno kratkotalasno sunčevo zračenje, u ovakvim uslovima srednja temperatura zračenja najverovatnije dostiže raspon od 60 do 75 °C, pa i više – sa napomenom da je nemoguće dati procenu za čitavu ulicu, već je ovo aproksimacija, napravljena na osnovu iskustva brojnih ranijih merenja.


Banovo brdo i Novi Beograd: Koliko su zaista komforni veliki stambeni krajevi?

Rezultat je da bi srednja temperatura zračenja, uz iste parametre temperature, vlažnosti vazduha i vetra, u Blagoja Parovića u proseku bila za par desetina stepeni niže od Požeške.

Zatim smo prešli na levu obalu Save i zaputili se u novobeogradske blokove. Ovde smo fokus sa glavnih saobraćajnica preusmerili na unutrašnje javne prostore bloka gde, pored zelenila, dominiraju i pešačke staze, dečija i školska igrališta – i naravno neizostavni parkinzi.

Prvo je izmerena situacija u bloku 38, tipičnom bloku otvorenog tipa izgrađenih krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog veka. Unutar-blokovsko zelenilo zaista pravi razliku: temperatura asfaltnih pešačkih staza pod hladovinom su očekivano u rasponu od 25 do 30 °C.Međutim, zbog ogromnih dimenzija novobeogradskih blokova ovog tipa, otprilike 400 x 400 metara, postojeće zelenilo ne uspeva da pokrije dovoljno: dečija igrališta i školska dvorišta, kao i veći deo parkinga nisu pokriveni senkom krošnji.



Zbog prostranih podzemnih etaža u ovom bloku gotovo da i nema prirodnog zemljišnog pokrivača. To u praksi znači "zbogom" zelenilu i visokom rastinju, pa samim tim i prirodnom hladu.
U generalno neprijatnoj situaciji boravka u A bloku tokom letnjih tropskih dana, bez ikakvog većeg drveta i prirodne hladovine, visok albedo korišćenih materijala na parternim površinama je donekle ublažio efekte visoke direktne i indirektne izloženosti sunčevom zračenju.

Dobro održavane travnate površine tome takođe doprinose svojom transpiracijom.Nažalost, to izostaje kada je obod bloka u pitanju, gde dominiraju saobraćajnice i parkinzi. Posebno visoke temperature smo izmerili prema ulici Jurija Gagarina gde je temperatura asfalta na parkingu dostizala i 65 C°.

Uticaj "golog asfalta" možete istražiti i sami na primeru raskrsnice u ulici Jurija Gagarina.

Nakon ove termovizijskog obilaska Beograda možemo izvući nekoliko važnih generalnih zaključaka, mada rezultati daju prostora za detaljnija tumačenja upravo zbog specifičnosti svake pojedinačne lokacije.

Arhitektonski fakultet Beograd

Beograd  

Arhitektonski fakultet Beograd

dr Ivan Simić

ekstremne vrućine

termovizijska kamera