Stanovi i zgrade u Srbiji neprilagođeni letnjim vrućinama - Osim klima uređaja ima još dobrih rešenja za rashlađivanje

Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine, piše dr Bojana Zeković sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i savetuje da moramo da promenimo način na koji gradimo i renoviramo zgrade.

Dok se širom Evrope nastavljaju ekstremne vrućine, jedna lokalna vest iz Liona u Francuskoj prošla je relativno nezapaženo.Naime, u Lionu je gradonačelnik Gregori Duse, na konferenciji za štampu održanoj 15. jula, najavio plan da se u ocenu stambenog prostora uvede i pitanje visokih letnjih temperatura, jer je u pitanju "problem javnog zdravlja".

Šta to znači? Primera radi, ukoliko se ustanovi da je stan neuslovan sa aspekta letnjeg toplotnog komfora, najpre kroz previsoke temperature u toku dana, moglo bi biti naloženo sprovođenje građevinskih mera kako bi se taj aspekt komfora poboljšao.



Granica toplotnog komfora u stanu je između 20 i 26 °C – i to tokom cele godine

Kada se analizira regulativa većine evropskih zemalja u oblasti energetske efikasnosti, obično se kao referentna povrišina uzima tzv. grejana površina zgrade, pa se po jedinici grejane površine izražavaju i godišnje potrebe za energijom.




Crni bilans na kraju svakog toplotnog talasa u Evropi, a tu spada i Srbija, meri se u desetinama hiljada onih koji nisu mogli sa njim da se izbore. A na veliki broj ovih slučajeva uticao je i neadekvatni životni prostor.

Međutim, retko gde stanari mogu da, na osnovu ovakvih problema, ospore uslovnost stambenog prostora.


U Srbiji je vrlo jasan nedostatak regulative koja se bavi pitanjem letnjeg komfora.


Složićemo se da je u našoj klimi nerealno očekivati da ćemo zimi moći da sasvim izbegnemo upotrebu grejanja tzv. pasivnim merama – kao što su kvalitetan termički omotač, solarni dobici, rekuperacija toplote… Isto tako je nerealno očekivati da možemo da izbegnemo potrebu za klima uređajem kroz odgovarajuće projektantske i građevinske mere, kao što su zaštita od Sunca ili poboljšana prirodna ventilacija.To posebno postaje jasno kada se kontekst pomeri sa pojedinačnog stana na šire društvo.


Razlog za to je efekat toplotnog ostrva, kojem najviše doprinose upravo intenzivna izgradnja, smanjenje guste vegetacije i zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, kao i povećanje procenta tzv. neporoznih površina.


Međutim, dugoročni ključ ovog problema ne predstavljaju jednokratna i brza rešenja, već adaptacija na uslove temperaturnih ekstrema koji će biti sve češći, kroz korenitu promenu paradigme projektovanja, planiranja i izgradnje gradova.

Arhitektonski fakultet Beograd

Arhitektonski fakultet Beograd

Izmene zakona o planiranju i izgradnji

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada

dr Bojana Zeković

Gregori Duse

zgrade

klimatske promene