Đuričin: Rast Srbije ohrabruje, ali je ekonomija izložena velikim rizicima

Srbija je, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, među pet najbrže rastućih evropskih ekonomija. Do 2031. godine, kako se ističe, očekuje se rast od 3,5% – znatno iznad proseka Evropske unije i evrozone – dok je inflacija usporila na 2,7%. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da se svetska, evropska i srpska ekonomija nalaze u teškom periodu, zbog čega mala i otvorena privreda poput srpske ne može da ostane izolovana od problema u okruženju.

- Zato je dobro što su naše stope rasta u gornjoj zoni - ističe Đuričin.

Govoreći o projekciji da bi Srbija u narednim godinama mogla da raste po stopi od 3,5%, Đuričin navodi da taj rezultat u apsolutnom smislu nije visok i da se takva dinamika svrstava u spor rast.

- Dobar rast je pet i više procenata, uz inflaciju koja je niža od toga - ukazao je on za RTS.

Prema njegovim rečima, relativna vrednost srpskog privrednog rasta ipak je ohrabrujuća, imajući u vidu slabe rezultate drugih ekonomija, ali postoji opasnost da rast iznenada padne ispod očekivanja.

- Situacija je generalno dobra, ali je puna rizika - napominje profesor Ekonomskog fakulteta.

Na pitanje šta će podsticati privredu posle izložbe EXPO, Đuričin odgovara da su nosioci ekonomske politike odavno prepoznali značaj industrijske politike i državnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu.

- EXPO je komandni brod drugih infrastrukturnih projekata, jer Srbija u kapitalne investicije ulaže više od 7% bruto domaćeg proizvoda - tvrdi Đuričin.

Ukazuje da su javna ulaganja posebno značajna u uslovima pada stranih direktnih investicija usled geopolitičkih okolnosti, dok investicije domaćih privatnih kompanija nisu dovoljne da obezbede visoke stope rasta.

- EXPO je vodeći projekat koji sa sobom vuče druge infrastrukturne projekte - smatra on.

Govoreći o budućim izvorima rasta, Đuričin ocenjuje da posle infrastrukturnih projekata slede velika ulaganja u energetiku, uključujući hidroenergiju, biomasu, solarne izvore i vetroelektrane.

- Bilo bi veoma dobro da svi ti projekti iz faze pripreme pređu u fazu realizacije - podvlači Đuričin.

Kao primer obima planiranih ulaganja, procenjuje da bi samo realizacija projekta koji se odnosi na biomasu zahtevala gotovo 10 mlrd EUR tokom tri godine.

- To su investicije koje su još veće od sadašnjih infrastrukturnih ulaganja - objašnjava profesor.

Na pitanje da li je rast zasnovan na javnim investicijama dugoročno održiv, Đuričin odgovara da su državna ulaganja bolja od odsustva investicija, iako u početku opterećuju javne finansije.

- Sredstva morate da izdvojite iz budžeta, ali i da se pridržavate fiskalnih pravila kako ne biste probili ograničenja koja prati Međunarodni monetarni fond - kaže Đuričin.

Ističe da je očuvanje investicionog kreditnog rejtinga važno zato što neposredno utiče na cenu zaduživanja države.

- Kada imate investicioni kreditni rejting, cena zaduživanja je niža, a kada ga izgubite, ona raste zbog povećanog rizika - navodi Đuričin.

Govoreći o niskoj produktivnosti rada u Srbiji, Đuričin podseća da je taj problem prepoznat još pre pola veka i da je posledica niskog nivoa tehnologije u realnoj ekonomiji, ali i nedovoljno razvijenog ljudskog kapitala.

- Ukupna faktorska produktivnost u Srbiji je veoma niska -.tvrdi Đuričin.

Kao prvi korak ka rešavanju tog problema, vidi podizanje tehnološkog nivoa proizvodnje, koji po pravilu zahteva i razvijenije veštine radnika, organizacije i menadžmenta.

- Ljudski kapital, za razliku od ljudskih resursa, obuhvata sve veštine važne za proizvodnju i upravljanje proizvodnjom -objašnjava profesor.

Ocenjuje da je Narodna banka Srbije opravdano predvidela da će inflacija tokom prva tri kvartala ostati ispod gornje granice ciljanog koridora od 4,5%.

- Zbog odloženog efekta inflatornih očekivanja, poslednji kvartal ove i prvi kvartal naredne godine verovatno će biti pod jačim pritiskom - zaključuje Đuričin.