Kolika će biti inflacija do kraja godine?

MMF prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6%, a rast BDP-a 2,8%, ocenjeno je na panelu u okviru Svetskog ekonomskog foruma posvećenom monetarnoj politici i stabilizaciji. MMF smatra da Narodna banka Srbije vodi dobru i odgovarajuću restriktivnu monetarnu politiku. Prosečna inflacija za 2026. godinu će, prognozira se, iznositi 3,6 odsto, dok će bruto domaći proizvod iduće godine nastaviti da raste.

Inflacija u Srbiji bi pred kraj godine, smatra šef kancelarije za našu zemlju Lev Ratnovski, mogla da se ubrza i to zbog privremenih faktora. Već 2027. godine vratiće se u zacrtani raspon tolerancije zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici koju vodi Narodna banka.

- Rast BDP-a od 2,8 odsto ove godine ubrzaće se na četiri odsto 2027. godine. Rast će biti podstaknut povećanom potrošnjom, jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, ostavljajući domaćinstvima više prostora za potrošnju - kaže Lev Ratnovski, šef misije MMF-a za Srbiju.

Inflacija u Srbiji u maju iznosila je 3,5%, kazala je viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković. To je nešto više u odnosu na 2,8% u martu ili 3,3% u aprilu. Ta promena je bila gotovo u potpunosti posledica viših globalnih cena nafte.

- Odluke Evropske centralne banke o podizanju kamatnih stopa veoma su značajne i za Srbiju zbog snažne povezanosti domaće privrede sa evrozonom. Ali Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku i ne reaguje automatski na poteze ECB. Ipak, ostajemo na oprezu jer je globalno okruženje veoma neizvesno - kaže Ana Ivković, viceguverner NBS.

Glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn u video-obraćanju ocenio je da više nije dovoljno oslanjati se na istorijska iskustva i uobičajene modele za procenu ekonomskih šokova. Međunarodna trgovina i finansije sve više su pod uticajem geopolitičkih tenzija.

- ECB više ne daje konkretne smernice o budućem kretanju kamatnih stopa, već odluke donosi od sastanka do sastanka, na osnovu pristiglih ekonomskih podataka. Ono što pokušavamo da uradimo jeste da osiguramo da se inflacija uvek vrati na naš cilj od dva odsto u srednjem roku - navodi Filip Lejn, član Izvršnog odbora i glavni ekonomista ECB-a.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, učesnici panela smatraju da bi trebalo zadržati visokoobrazovne kadrove. Kada je reč o politici zarada, potreban je oprez jer one poslednjih godina rastu brže od produktivnosti, što blago podstiče tražnju, a samim tim i inflatorne pritiske.