ULUS: Novopostavljeni "kantar" na Terazijama "skaredno rešenje", nije skulptura ili novi simbol grada

Novopostavljeni "kantar" na Terazijama nije skulptura ili novi simbol grada, već "skaredno rešenje", saopštilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS). Dodaju da bi postojanje javnog konkursa ili blagovremna konsultacije sa strukom, poštedeli grad ove promašene teme.

ULUS u saopštenju navodi da problem džinovske vage sa dva tasa, koja je pre nedelju dana postavljena u kružni tok na Terazijama, "nije samo estetski", već institucionalni, kulturni i politički.

Naglašavaju da nije svaki trodimenzionalni objekat u javnom prostoru skulptura.

- Ako je svaki postavljeni predmet potencijalna skulptura, ostaje da se zapitamo da li će sutra i šume stubića ili kilometri kojekakvih zaštitnih ograda, koje u poslednje vreme niču po gradu, mestimično zakićene i žardinjerama – biti proglašene u jedinstvene prostorne site-specific instalacije kao deo umetničke ponude prestonice? Ironija ovog pitanja proizlazi upravo iz činjenice da granice između umetnosti, urbanističke improvizacije i administrativnih odluka, postaju sve nejasnije i na to ne smemo da pristanemo - navode.

Dodaju da je skulptura u javnom prostoru važna i da iziskuje promišljen kompleksan proces - od nastanka do postavljanja, te da je u tom procesu važna svaka faza - od autorske odluke, preko umetničkog procesa pa do promišljanja odnosa prema mestu za koje je namenjena uzimajući u obzir kako urbanističke regulative, tako i odnos prema recipijentima.

- Najčešće ovakva umetnička dela nastaju kroz dobro osmišljen javni poziv, gde ceo proces mora biti odgovoran i podeljen sa javnošću. Uređenje urbanog prostora, naročito na lokacijama od istorijskog značaja, podrazumeva jasne procedure: javne konkurse, stručne komisije, uključivanje umetnika, arhitekata i istoričara umetnosti, kao i transparentnost svih faza. Kada toga nema, ne može se govoriti o nedavno nametnutom "javnom dobru" kao o nečemu što pripada sferi umetnosti -stoji u saopštenju.

U slučaju intervencije na Terazijama, kako kažu, ne govori se više o manjkavostima sistema, već o njegovom potpunom zaobilaženju.

- Ne postoji javno dostupan podatak o tome na osnovu kakve (ne)stručne procene je ovaj predmet izabran, niti koja institucija je odobrila "oplemenjavanje" sveže izvedenog kružnog toka u jednom od najvažnijih gradskih prostora koji se naknadno imenuje kao "skulptura" i "simbol". Takav način delovanja ne utiče samo na kvalitet pomenutog skarendog rešenja, već na razumevanje javnog prostora kao takvog – a razumevanje javnog prostora u tesnoj je vezi sa estetskim kriterijumima i izgrađivanjem dobrog ukusa - kažu iz ULUS-a.

Kao posebno problematično izdvajaju to što se ovaj predmet proglašava "simbolom Terazija", ističući da simboli ne nastaju političkom odlukom, niti konferencijom za štampu, već se formiraju kroz vreme, upotrebu prostora, kolektivno iskustvo i prihvatanje.

Podsećaju da naziv Terazije ne potiče od vage, već od osmanskog sistema za distribuciju i merenje vode, te da je i sama Terazijska česma postavljena na tačno mesto gde se pomenuti rezervoar nalazio, i izrađena tako da siluetom podseća na taj objekat.

- Drugim rečima, predmet koji bi trebalo da simbolizuje Terazije zasnovan je na pogrešnom razumevanju samog porekla imena tog prostora - navode.

Upozoravaju da bi postojanje javnog konkursa ili blagovremna konsultacije sa strukom, poštedeli grad ove promašene teme.

- Ovde se, međutim, ne radi samo o jednom predmetu, radi se o režimu vidljivog, koje grad uspostavlja – o tome ko odlučuje šta će biti predstavljeno kao umetnost, šta će biti proglašeno simbolom i na koji način se proizvodi kolektivno sećanje jednog grada. Kada administrativna odluka postane dovoljna da predmet dobije status umetničkog dela i simbola, problem više nije samo estetski. Problem postaje institucionalni, kulturni i politički, ali da bi smo se pokrenuli ka mogućem rešenju, za početak, važno je znati da prerasli baštenski ukras – nije skulptura - zključuju iz ULUS-a.