Srbija i Ukrajina ispunile ciljeve za skladištenje gasa

Izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o skladištenju gasa za 2026. godinu, objavljen 1. juna, pokazuje da se bezbednost snabdevanja gasom u jugoistočnoj i istočnoj Evropi poboljšava kako zemlje kandidati za članstvo u EU napreduju u primeni pravila o skladištenju usklađenih sa zakonodavstvom EU, kao i šireg okvira energetske bezbednosti. Na osnovu Ugovora o Energetskoj zajednici, ugovorne strane su se obavezale da obezbede da region uđe u svaku zimsku sezonu sa dovoljnim rezervama i da može da izdrži nestašice u snabdevanju tokom energetskih kriza.

Ugovorne strane koje raspolažu podzemnim skladištima gasa — Srbija i Ukrajina — moraju da obezbede da njihova skladišta dostignu propisani nivo popunjenosti pre početka zime. Ugovorne strane koje imaju funkcionalna tržišta gasa, ali nemaju sopstvena skladišta — Severna Makedonija, Moldavija i Bosna i Hercegovina — očekuje se da obezbede pristup gasu uskladištenom u inostranstvu, u količini koja odgovara najmanje 15% prosečne godišnje potrošnje tokom prethodnih pet godina.

Prema izveštaju, i Ukrajina i Srbija premašile su svoje obavezujuće ciljeve popunjenosti za 2025. godinu i ispunile međuciljeve predviđene za početak 2026. godine.

Jedino skladište gasa u Srbiji, Banatski Dvor, bilo je popunjeno 58% 1. februara, odnosno 44% 1. maja 2026. godine.

Ipak, važno je napomenuti da Srbija još nije sertifikovala operatora sistema skladištenja, što je korak osmišljen da potvrdi da ne postoje okolnosti koje bi mogle da ugroze motivaciju ili sposobnost operatora da pravovremeno popuni skladište kada je to potrebno.

U međuvremenu, Ukrajina je, uprkos kontinuiranim ruskim napadima, tokom cele prethodne grejne sezone održala snabdevanje domaćih potrošača i premašila cilj postavljen za 1. maj 2026. godine. Potpuno usklađivanje sa pravnim okvirom EU i jačanje dugoročnog upravljanja ukrajinskim sistemom skladištenja od posebnog su značaja s obzirom na veličinu njegovih kapaciteta. To ga čini strateškom komponentom šire evropske arhitekture bezbednosti snabdevanja.

Na kraju, Moldavija se profilisala kao primer za zemlje širom Evrope koje nemaju sopstvena skladišta gasa. Ova ugovorna strana uspostavila je dvostepeni sistem: hitne sigurnosne zalihe, koje se mogu koristiti isključivo u kriznim situacijama, i komercijalne zalihe formirane u skladu sa Uredbom o skladištenju. Zajedno, ove zalihe premašuju 20% godišnje potrošnje Moldavije.

Posebno je značajno što je Moldavija tokom 2025. godine ojačala sistem komercijalnih zaliha proširivanjem obaveze njihovog formiranja sa jednog snabdevača na sve aktivne maloprodajne snabdevače gasom, čime je odgovornost za održavanje rezervi postala zajednička obaveza tržišnih učesnika. Regulator Moldavije odobrio je formiranje približno 140 miliona m³ komercijalnih zaliha gasa do 1. novembra 2026. godine — značajne rezerve za zimsku sezonu, koje odgovaraju približno 15% prosečne godišnje potrošnje potrošača priključenih na licencirane gasne mreže.

Napredak je vidljiv i u Severnoj Makedoniji, koja je preduzela pravne i planske korake ka jačanju spremnosti u oblasti skladištenja gasa, uključujući prenošenje Uredbe o skladištenju u nacionalno zakonodavstvo i završetak procene rizika. Međutim, njen prekogranični aranžman za skladištenje sa Bugarskom još uvek nije operativan u praksi.