"Investicije u budućnost - Energija za novi svet": Predstavljamo vam novi tematski bilten eKapije

Poslovni portal eKapija objavio je tematski bilten "Investicije u budućnost - Energija za novi svet" u kojem smo pokrenuli debatu o zelenoj ekonomiji, ekologiji i energetskoj bezbednosti. U vremenima krize, oni koji shvate da sa tranzicijom ne treba stati, jačaju svoju poziciju. Izdanje koje je realizovano uz podršku kompanije Nestlé, još jednom pokazuje da je zelena energija danas ne samo ekološki, već i strateški izbor za održiv rast i konkurentnost.

U svetu biznisa, kao i na sportskom terenu, rezultat je uvek odraz strategije, discipline i, iznad svega, izbora saigrača. U utakmici za očuvanje zdrave životne sredine, kompanija Mozzart je odavno prestala da bude samo posmatrač ekoloških promena. Postali su aktivni učesnik koji kroz doslednu primenu "Reuse, Reduce, Recycle" filozofije stvara novu vrednost za čistiju budućnost. Kako ističe direktor sektora licenciranja u kompaniji Toma Vukić, zelena ekonomija za Mozzart nije samo upravljanje resursima unutar kompanije, već i aktivna regeneracija prirode tamo gde je najranjivija. Ekološku reprezentaciju tokom godine osnažili su projektima koji direktno utiču na očuvanje biodiverziteta Srbije.

U trenutku kada klimatski ciljevi postaju ambiciozniji, a potreba za stabilnim izvorima energije sve izraženija, nuklearna energija ponovo dolazi u fokus globalnih energetskih politika. U Srbiji se ova tema dodatno aktuelizuje kroz razgovore o budućem energetskom miksu, mogućoj izgradnji nuklearnih kapaciteta, ali i unapređenju postojećih sistema za upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnu bezbednost. O ovim pitanjima govorio je Dalibor Arbutina, direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije, ukazujući na značaj nuklearne energije za energetsku sigurnost, ali i na konkretne korake koje Srbija već preduzima u ovoj oblasti.

Otpad hrane jedan je najparadoksalnijih izazova savremenog društva. Dok se ogromne količine voća i povrća svakodnevno odbacuju, istovremeno rastu potrebe za održivim izvorima sirovina i rešenjima koja smanjuju pritisak na životnu sredinu. Tako je nastao projekat Hemijskog fakulteta u Beogradu "Pure Way" o kojem je govorio vođa projekta dr Petar Ristivojević, vanredni profesor na Katedri za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako je pojasnio, ovaj projekat koji ne samo da smanjuje količinu otpada, već ga pretvara u resurs visoke vrednosti, istovremeno smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprinoseći razvoju cirkularne ekonomije.

U trenutku kada klimatske politike sve snažnije oblikuju industrijske tokove, energetski intenzivne grane privrede nalaze se na prekretnici, između pritiska da smanje emisije i potrebe da očuvaju konkurentnost. Iako se često posmatraju kao deo problema, upravo ovi sektori mogu imati ključnu ulogu u transformaciji ka održivijem modelu poslovanja, kroz ulaganja u nove tehnologije, energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju. Koliko je taj proces složen u praksi, sa kakvim se izazovima kompanije suočavaju i šta je potrebno da tranzicija bude i ekološki i ekonomski održiva, govori Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

Baterijsko skladište u kombinaciji sa solarnom elektranom omogućava privrednim subjektima veću otpornost na promene cena električne energije i značajno smanjenje troškova. Kvalitetan sistem i nakon 15 godina zadržava oko 60% početnih performansi pri radu sa jednim ciklusom dnevno, uz istovremeno smanjenje ugljeničnog otiska. Kompanija Conseko doo Beograd, sa više od 15 godina iskustva, nudi kompletna rešenja - od projektovanja i dimenzionisanja do puštanja u rad baterijskih sistema. Takođe omogućava integraciju sa tržištem električne energije, uključujući arbitražu i učešće na tržištu pomoćnih usluga.

Kompanija Nestlé pokrenula je projekat "Zajedno pčelama na dar" usmeren na očuvanje pčela kroz edukaciju mladih i unapređenje lokalnih agroekosistema. U saradnji sa poljoprivrednim školama, učenici učestvuju u sadnji medonosnog drveća, postavljanju hotela za pčele i učenju o održivoj, regenerativnoj poljoprivredi. Cilj projekta je zaštita oprašivača, povećanje biodiverziteta i jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, inicijativa podiže svest o značaju pčela za prehrambeni sistem i budućnost proizvodnje hrane.

Ovo izdanje podržala je i kompanija MPC Properties koja je uspela smanji emisiju za 60 tona CO2 godišnje. Na krovu Navigator Business Centra 2 postavili su solarnu elektranu koja energiju sunca pretvara u čistu snagu za punjače električnih vozila u garaži. To znači da se vozila ne napajaju iz mreže, već koriste energiju proizvedenu direktno na krovu, bez dodatnih emisija. Kako poručuju, učinak je takav kao da su sa puteva sklonili oko 13 putničkih automobila na godinu dana.

Zemlje regiona sve su bliže potpunoj integraciji svojih tržišta električne energije sa EU, što je ključni korak za obezbeđivanje konkurentnih cena, veće stabilnosti sistema, otpornosti na energetske šokove i podrške zelenoj tranziciji. Proces povezivanja zahteva ne samo tehničku spremnost, već i usklađivanje zakonodavstva sa regulativom EU, što je trenutno u različitim fazama u svakoj od zemalja regiona. Koliko su u ovom procesu odmakle Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina za eKapiju govore iz Energetske zajednice.

U trenutku kada Srbija ubrzano razvija projekte solarnih i vetroelektrana, sve češće se otvara pitanje da li bi nuklearna energija mogla da postane važan deo budućeg energetskog miksa. Prema rečima prof. dr Vladimira Stevanovića sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, razlozi zbog kojih mnoge države razmatraju ili grade nuklearne elektrane isti su i za Srbiju: smanjenje emisije ugljen-dioksida i dugoročno niži troškovi proizvodnje električne energije.

Crna Gora priprema novi Zakon o zaštiti vazduha kojim se značajno unapređuje postojeći pravni okvir i uvode stroži ekološki standardi usklađeni sa najnovijim direktivama Evropske unije. Osnovni cilj ovog akta je zaštita zdravlja građana i očuvanje životne sredine, uz obezbeđivanje ustavnog prava svakog pojedinca na čist i bezbedan vazduh. Jedna od ključnih novina zakona jeste uvođenje pravnog mehanizma koji omogućava građanima da traže naknadu štete ukoliko im je zdravlje ugroženo zbog zagađenja vazduha i nepoštovanja propisanih standarda.

Vlada Srbije utvrdila je Energetski bilans za 2026. godinu, kojim su, između ostalog, definisani i planovi za razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Prema ovom dokumentu, u narednoj godini očekuje se instalacija 180 MW novih vetroelektrana i 56,7 MW novih solarnih elektrana, što ukupno iznosi gotovo 237 MW novih kapaciteta.

Crna Gora u 2026. godini planira značajan rast proizvodnje električne energije, koja bi trebalo da dostigne 3.798 GWh. Kako je navedeno u Energetskom bilansu, u ovoj godini planira se i osetna promena u strukturi po izvorima proizvodnje električne energije, a osnovni razlog je značajno povećanje proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana. Ukupno gledano, proizvodnja iz obnovljivih izvora energije činiće oko dve trećine ukupne proizvodnje električne energije.

Bosna i Hercegovina ulazi u snažan investicioni ciklus u obnovljive izvore energije, sa planiranim ulaganjima većim od milijardu evra u narednim godinama. Razvoj solarnih i vetroelektrana, uz podršku privatnog sektora i energetskih kompanija, trebalo bi da značajno poveća kapacitete i ubrza energetsku tranziciju. Ovaj proces donosi i šire ekonomske koristi, uključujući nova radna mesta, rast investicija i veću energetsku sigurnost.

Ukidanje podsticaja za reciklažu početkom 2026. godine već je dovelo do poremećaja u sistemu, uz smanjen priliv otpada, rast troškova i rad postrojenja ispod kapaciteta. Kako ističe Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, sektor se trenutno nalazi između starog administrativnog i novog tržišnog modela upravljanja. Ona upozorava da bez jasnih pravila i podrške u prelaznom periodu postoji rizik od dodatnog usporavanja i destabilizacije sistema.

Sandra Pejović u autorskom tekstu za eKapiju ističe da cirkularna ekonomija više nije teorija, već nužna poslovna strategija u uslovima rastućih troškova, informisanih potrošača i jačih regulativa. Posebno naglašava da FMCG industrija mora preći na model "dizajniraj-koristi-ponovo upotrebi" kako bi ostala konkurentna. Iako region Zapadnog Balkana i dalje dominantno funkcioniše linearno, ona ukazuje da veliki procenat otpada na deponijama pokazuje ogroman prostor za prelazak na održiviji ekonomski model.

Kompletan sadržaj biltena pogledajte OVDE.