Kakav uticaj na prevoz u Beogradu će imati EXPO - eKapija imala uvid u detaljne analize reorganizacije prestoničkog javnog gradskog saobraćaja

Potpuno uklanjanje trolejbuske mreže iz centralnog gradskog jezgra, zamena postojećih dotrajalih trolejbusa elektroautobusima i savremenim trolejbusima sa autonomijom, trajno produženje trasa nekoliko postojećih trolejbuskih linija, uvođenje novih linija na elektropogon i izgradnja novih okretnica, ali pre svega unapređenje trenutno dotrajalog elektro podsistema javnog gradskog prevoza u Beogradu samo su neki od detalja analiza o unapređenju gradskog transporta u glavnom gradu u koje je eKapija imala uvid. Reč je o analizama koje je državna kompanija EXPO 2027 uradila u saradnji sa stručnjacima i inženjerima Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, a u kojima je ispitivano više modela i varijanti reorganizacije i unapređenja javnog prevoza u glavnom gradu, pre svega elektro podsistema, kao i reinženjering trolejbuskih linija.

Kako bi se dugotrajno unapredio elektropodsistem gradskog prevoza, osim navedenog, analize u koje je naš portal imao uvid, predvidele su da se, kada je reč nivou funkcionisanja, trolejbuske linije za početak vrate na stanje iz 2019. godine (kada su poslednji put funkcionisale u punom kapacitetu), da kompanija EXPO 2027 kupi ukupno 100 novih vozila na elektropogon (60 solo trolejbusa, 20 zglobnih i 20 elektroautobusa) a koji bi kada prođe izložba koja će biti održana naredne godine, bili predati na upravljanje i održavanje GSP-u. To bi značilo svojevrsni preporod prilično dotrajalog elektropodsistema najvećeg gradskog prevoznika (ovde se misli na dodatnih 100 vozila, ne računajući 50 elektroautobusa za koje je EXPO već sproveo nabavku i čija se isporuka očekuje, prim. eKapije).

Kako se navodi u jednoj od analiza u koje smo imali uvid, reinženjering trolejbuskog podsistema ima za cilj "temeljno preispitivanje postojećeg sistema i njegovo značajno unapređenje primenom savremenih transportnih tehnologija i iskustava uzimajući u obzir aspekte energetske efikasnosti, ekonomskih i ekoloških prednosti i socijalnih i istorijskih momenata".

Kada je reč o pojedinostima, varijantom A predviđeno je trajno skidanje trolejbuske mreže iz Dobračine, sa Trga repubilke, iz Kralja Milana, sa Terazija, kao i iz ulica Kneza Miloša, Nemanjine i Svetogorske, dok varijanta B, uz pomenute ulice, predviđa i skidanje kontaktne mreže i sa Slavije i iz Makenzijeve ulice (do Vojislava Ilića). S obzirom na to da obe varijante predviđaju trajno uklanjanje mreže u centralnom gradskom jezgru, jasno je da bi kroz centralnu zonu na trolejbuskim linijama 19, 21, 22, 28, 29, 40 i 41 ubuduće bili angažovani elektroautobusi ili trolejbusi sa autonomijom, što se upravo u analizi i pominje kao rešenje, uz otvaranje mogućnosti za trajno produženje trasa pojedinh linija.

Tako je u predloženo da buduće trase linija na elektropogon budu: 19 (Beograd na vodi - Konjarnik), 21 (Dorćol /SC Milan Gale Muškatirović/ - Učiteljsko naselje), 22 (Studentski trg - Kruševačka), 28 (Studentski trg - Zvezdara), 29 (Studentski trg - Medaković 3), 40 (Zvezdara - Banjica 2) i 41 (Studentski trg - Banjica 2). U analizi se i za varijantu A i za varijantu B kao jedna od glavnih prednosti navodi oslobađanje centralne zone od kontaktne mreže, ali i otvaranje mogućnosti za produženje trasa linija uvođenjem savremenih vozila na elektropogon. Uz to, kao glavna mana varijante B, koja predviđa skidanje mreže i sa Slavije, navodi se to da bi se time narušila statika tramvajske kontaktne mreže koja je sa trolejbuskom projektovana kao jedna celina. Osim toga, skidanje mreže od Makenzijeve do Vojislava Ilića (što bi ubuduće bio deo na kome bi se vozila priključivala i isključivala sa trolejbuske mreže), kako je navedeno u analizi, moglo bi da dovede do sustizanja i nagomilavanja vozila na linijama 19, 21, 22 i 29, naročito u špicevima. To u praksi znači da je bliže realizaciji varijanta A.

Kao konkretna vozila koja bi se koristila posle ukidanja mreže u najužem centru, u analizi se pominju trolejbusi sa autonomijom (IMC – in motion charge), baterijski elektroautobusi i elektroautobusi sa superkondenzatorom. Kao linije na kojima bi trebalo da budu angažovani isključivo električni autobusi navedene su 19 (Konjarnik - Beograd na vodi) i 21 (Dorćol /SC Milan Gale Muškatirović/ - Učiteljsko naselje), što nije iznenađujuće, ako se zna da u Beogradu na vodi i na Dorćolu već terminiraju elektroautobusi sa superkondenzatorskom tehnologijom.

Analizom je čak predviđena mogućnost i da se svi trolejbusi na navedenih sedam linija zamene sa 100 elektroautobusa (94 na radu i 6 u rezervi), ali je ustanovljeno da ta opcija u praksi prilično dugo ne bi mogla da se sprovede, jer u pogonu Dorćol gde se trenutno parkiraju i održavaju vozila na elektropogon bi u najboljem slučaju, sa svojih 1MW instalisane snage moglo da se postavi sedam punjača, dok bi za punjenje 100 vozila bilo potrbebno 24 punjača odnosno dodatnih 5MW, za šta trenutno ne postoje mogućnosti. Ta mogućnost, na osnovu odgovora iz Elektrodistribucije, u koji smo takođe imali uvid, nije u potpunosti odbačena, ali to bi značilo izgradnju nove trafostanice koja je predviđena svakako PDR-om za područje na kome se nalazi pogon Dorćol, ali čija gradnja je i dalje neizvesna.

Kako god, ono što je neupitno kada je reč o sprovođenju predloženog projekta reinženjeringa trolejbuskih linija, jeste da je neophodna nabavka 100 novih vozila (najoptimalnije, kako analiza predviđa, pomenutih 60 solo trolejbusa sa autonomijom, 20 zglobnih trolejbusa sa autonomijom i 20 elektroautobusa superkondenzatorskog tipa.

Plan o nabavci 100 vozila za potrebe gradskog prevoza u Beogradu, što je prema našim saznanjima država voljna da finansijski podrži, odnosi se isključivo na sedam predloženih linija elektropodsistema. Što se tiče, 50 elektroautobusa (solo i dvozglobnih) koji su uveliko u procesu nabavke, oni će, kako ukazuje još jedna analiza EXPO-a u koju smo imali uvid, biti angažnovani na potpuno novim, takozvanim EXPO linijama, od kojih će dobar deo ostati stalne i po završetku izložbe u Surčinu. Tako je planirano uvođenje kružne linije Blok 45 -EXPO, sa oznakom EKO 3, koja bi polazila ne sa postojeće okretnice u ovom novobeogradskom bloku nego sa nove koja se gradi u okviru izgradnje produžetka Ulice Jurija Gagarina. Ova linija, koju bi opsluživali zglobni elektroautobusi, kako predviđa analiza, radila bi "u povremenom režimu" odnosno u vreme budućih sajmova u Surčinu ili utakmica na Nacionalnom stadionu, koji se trenutno gradi.

Elektrolinija, poručuje analiza, postaće i postojeća autobuska 35 Blok 20-Lešće, a nju će opsluživati solo elektroautobusi, koji će se napajati preko brzih punjača u Bloku 20, odakle će kretati i nova e-bus linija ka EXPO kompleksu. U planu je i uvođenje linije Vukov spomenik-Kej oslobođenja (Zemun), kao i transformacija postojeće autobuske linije 36 u e-bus liniju Beograd na vodi-Prokop. Uz to, analiza rađena za potrebe javnog prevoza u toku i posle održavanja EXPO-a, predviđa i mogućnost da se svi Higerovi elektroautobusi koji se koriste na liniji EKO 1, a koji su nabavljeni 2016. zamene novim e-busevima.

Ono što bi trebalo da bude svojevrsna zaostavština EXPO-a javnom prevozu prestonice, jeste što je planirano da se deo električnih autobusa posle izložbe preusmeri na postojeće linije, a prioritet će, poručuje analiza, imati linije 26, 27E, 78 i 83, odnosno stanovnici naselja Braće Jerković, Mirijevo, Crvenog krsta, Zemuna... Uz to, kao moguće linije na kojima će u narednim godinama klasični autobusi biti zamenjeni e-busevima u analizi se predlažu linije 75 i 77 koje Bežanijsku kosu povezuju sa centrom grada, kao i linija 84 od Nove Galenike do Zelenog venca, a uvođenje e-vozila se u budućnosti razmatra i za Banovo brdo i Vidikovac.

Planovi i predloženi potezi i koraci koji se tiču reorganizacije elektropodsistema javnog prevoza u Beogradu, a koji su navedeni u pomenutim analizama ukazuju na nekoliko stvari. Najpre da državna kompanija EXPO 2027 planira da uloži značajna sredstva u moodernizaciju elektropodsistema javnog prevoza u Beogradu i prateće infrastrukture, a koji će posle izložbe ostati na trajno upravljanje gradu, odnosno GSP-u. Ove analize upućuju i na to da bi sprovođenjem u delo predloga iz njih bile konkretizovane određene ideje o transformaciji javnog gradskog prevoza od pre više godina (podsetimo, još u gradonačelničkom mandatu aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, bilo je predlagano da se iz centra grada ukloni trolejbuska mreža i da se nabavi više desetina e-buseva ili savremenih trolejbusa).

Analize u koje je naš portal imao uvid, ukazuju i na još jedan bitan detalj – trenutni raskorak u planovima grada Beograda i EXPO-a, odnosno države kada je reč o budućnosti elektropodsistema. Dok bi planiranim ulaganjem države u modernizaciju tog podsistema i prateće infrastrukture bio dugoročno preporođen i značajno unapređen dotrajali trolejbuski podsistem GSP Beograd, grad je u poslednje vreme preduzeo određene korake koji nisu u skladu sa tim, a jedan od glavnih je izmena Odluke o javnom prevozu kojom se otvara prostor za javno-privatno partnerstvo, odnosno ustupanje dela trolejbuskih linija privatnicima koji bi na njima angažovali svoje električne autobuse i hibridne autobuse EURO 6 norme. Uz to, valja podsetiti i na činjenicu da je i dalje u toku tender grada za kupovinu 60 solo trolejbusa, ali čiji je ishod vrlo neizvestan.

Tako su, kada je reč o planiranim investicijama u javni gradski prevoz, planovi EXPO-a, odnosno države, sa jedne strane i grada Beograda sa druge, trenutno u priličnoj koliziji jer je pitanje šta će u praksi biti od ovoga sprovedeno, ako grad ne odustane od svojih koraka, pre svega kada je reč o pomenutom javno-privatnom partnerstvu.

Da dobro tumačimo podatke iz analiza EXPO-a u koje je naš portal imao uvid, potvrđuje i Ivan Banković, saobraćajni inženjer i predsednik sindikata Centar GSP Beograd.

- Državna kompanija EXPO 2027 tražila je nekoliko analiza koje se odnose na buduće funkcionisanje javnog prevoza u Beogradu. Ovo se odnosi na trajanje međunarodne izložbe do 15. maja do 15. avgusta, kao i na period nakon završetka manifestacije. Ono što je izvesno je da će GSP svakako dobiti 50 električnih autobusa (41 solo i 9 zglobnih) zahvaljujući državnoj nabavci. Druga nabavka i projekat za koji je država spremna da pomogne GSP-u u razvoju javnog prevoza u Beogradu odnosi se, kao što ste pomenuli, na reinženjering trolejbuskog podsistema u Beogradu. Šta bi to značilo? Stručnjaci iz GSP-a, sa kojima je u koordinaciji EXPO 2027 radio sve ove analize, došli su do zaključka da bi bilo potrebno nabaviti 60 solo trolejbusa, 20 zglobnih i 20 elektrobusa. Zlatni standard bi bio da se trolejbuski podsistem vrati na period iz 2019. godine po broju vozila i nije slučajno da je upravo ta godina uzeta u obzir, jer je u poslednjih 20 godina za nas bila rekordna i dobra godina – navodi Banković, dodajući da bi sprovođenjem u delo predloženih koraka osim produženja trasa pojedinih linija, bio povećan i broj trolejbusa na trasi, na primer na liniji 22, a na većini linija (28, 29, 40 i 41) u budućnosti tako bili angažovani autonomni trolejbusi.

- U vezi sa tim, ono što je već u projektu i što verujem da će biti realizovano u narednom periodu, a moje informacije su takve da bi svakako bilo potrebno da se završi početkom ili u prvom kvartalu sledeće godine, jeste projekat uklanjanja kontaktne mreže. Pošto ova analiza sugeriše kupovinu modernih autonomnih trolejbusa sa minimum 15 km autonomije, mreža će svakako biti uklonjena iz samog centra grada – ukazuje Banković i potvrđuje naša saznanja da je država, preko EXPO-a, izrazila spremnost da finansira nabavku, dodatnih 100 elektrovozila neophodnih za ove potrebe.

- Međutim, do potpunog preokreta dolazimo u martu ove godine, kada je grad Beograd suštinski, a formalno GSP, raspisao tender za nabavku 60 novih trolejbusa. Nikome nije bilo jasno zašto grad Beograd to radi u tom trenutku, posebno zato što nisu obezbeđene nikakve finansijske garancije, novac u budžetu u tom trenutku nije bio obezbeđen – napominje on ističući da zaposlene u GSP posebno zabrinjava plan grada za javno-privatno partnerstvo za elektropodsistem.

- U kontekstu tog javno-privatnog partnerstva, koje je grad Beograd osmislio, a za koje uslove može da ispuni isključivo privatni prevoznik Strela Obrenovac, četiri linije se poklapaju sa onim što je u EXPO analizi predloženo kao trasa linija 19, 21, 22 i 41 sa novim elektrovozilima koja bi bila kupljena za GSP. Ali, ukoliko bi se javno-privatno partnerstvo realizovalo u ovom obliku, nema sumnje da bi GSP izgubio te linije. Zato se i protivimo javno-privatnom partnerstvu i, ako bude bilo potrebe, ići ćemo do vrha države i tražiti pomoć kako bi ono bilo obustavljeno. Beograd je veliko tržište i nije problem da deo posla i na elektrolinijama dobiju i privatinici, ali da to budu nove linije, ne one koje će se oteti GSP-u. Sa druge strane predložena ulaganja EXPO-a u javni prevoz, ako bi se takav plan realizovao, bi zaista značila najbolje vreme u istoriji poslovanja GSP-a, kada je u pitanju elektro podsistem – kaže Banković.

Prema informacijama od pre nekoliko dana, predstavnici Ministarstva finansija su kontaktirali predstavnike grada Beograda o tome da ovo ministarstvo pomogne u realizaciji tendera za nabavku novih 60 trolejbusa.

- Ali je veoma važno shvatiti da nam 60 trolejbusa nije dovoljno, i da ako bi bilo samo 60 novih trolejbusa, odnosno solo trolejbusa za potrebe grada, onda ne bismo mogli da obavljamo prevoz na svim postojećim linijama, a o nekom daljem razvoju i ne govorim. Dakle, 60 trolejbusa bi bila dobra stvar, ali to nije dovoljno za GSP. Samo sprovođenje prvobitno planirane nabavke 60 solo trolejbusa, odnosno 20 solo trolejbusa i 20 električnih autobusa, garantuje nam budućnost u elektroenergetskom sistemu u narednih 15 ili 20 godina – ističe on napominjući da je vrlo važno da se u vezi sa tim nabavkama ne gubi vreme jer nije ga mnogo ostalo do početka EXPO-a.

Kako kaže, EXPO ne treba posmatrati kao kratkotrajni, tromesečni događaj naredne godine, već u kontekstu daljeg razvoja grada, a samim tim i infrastrukturne linije javnog prevoza u Beogradu.

- Iz transportnog ugla, EXPO bi mogao da bude velika razvojna šansa za javni prevoz u našem glavnom gradu. Tu mislim na nova vozila, novu infrastrukturu i punjače, nove ulice i puteve, nove linije i terminuse, što sve možemo i treba da koristimo i decenijama posle EXPO izložbe. Za mene je vrlo pozitivno to što je struka, sa različitih nivoa, uključena u sve projekte koji se tiču unapređenja saobraćaja, a to se odnosi i na nove električne autobuse, nabavku novih kompozicija BG voza koje su nam preko potrebne, izgradnju pruge Zemun-Aerodrom-Obrenovac, produžetak Ulice Jurija Gagarina i izgradnju novog terminusa za tramvajske i elektrobus linije na Novom Beogradu. Konkretno, nabavka novih autonomnih trolejbusa omogućila bi nam u narednim godinama da produžimo trase postojećih trolejbuskih linija. Nije tajna da u vezi sa tim postoje planovi iz sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka gde su, između ostalog, trolejbusi planirani da prolaze kroz naselje Braće Jerković ili Mirijeva. Mnogi od ovih projekata i danas zaslužuju pažnju. Ali, Beograd to nije mnogo iskoristio, nekad iz objektivnih, nekad iz subjektivnih razloga. Nažalost, još uvek nismo iskoristili pun potencijal, pre svega, tramvajskog podsistema, a zatim i trolejbuskog podsistema. Sasvim je sigurno da savremena tehnologija, savremeni trolejbusi, omogućavaju tako nešto – naglašava Ivan Banković podsećajući da je jedan od tih dugogdišnjih planova i izgradnja novog depoa Kosmaj 2 za elektropodsistem odnosno za održavanje oko 150 vozila.