Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Rast euribora podiže rate kredita u Srbiji - Šta očekuje dužnike

Izvor: RTS

Ponedeljak, 30.03.2026.

11:06

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: create jobs 51/shutterstock.com)

Od početka meseca šestomesečni euribor, odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita, porastao je za pola procenta i sada iznosi 2,5%. To se odražava i na kredite sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji, pa će oni već u prvom obračunskom periodu poskupeti.

Narodna banka Srbije je, u saradnji sa poslovnim bankama, u više navrata olakšavala klijentima da prevaziđu krizu u otplati kredita. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz prošle godine ograničio je kamatne stope na stambene kredite, i sa promenljivom i sa fiksnom kamatnom stopom, na pet odsto. Od februara važe nova pravila.

- Zakonom je definisano da će u prelaznom periodu, tokom 2026. i 2027. godine, maksimalna kamatna stopa na stambene kredite sa promenljivom kamatom biti prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita, uvećana za jednu petinu. Za kredite sa fiksnom kamatnom stopom uvećava se prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite - ističe se u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Fiksna marža u većini banaka iznosila je oko dva odsto, dok je efektivna kamatna stopa pre rasta euribora bila još oko dva odsto. Sa ovim povećanjem euribora, referentna kamatna stopa mogla bi da dostigne oko 4,5%, a maksimalno i do 5,5%.

Za kredit od 50.000 evra, sa kamatom od 4,5% i rokom otplate od 15 godina, rata se povećava za 28 EUR. Za kredit od 100.000 EUR, pod istim uslovima, rata raste za 58 EUR.

Tržište i nivo neizvesnosti u Srbiji

U Srbiji se poslednjih godina menjaju i tržište i nivo neizvesnosti za dužnike. Dok je 2022. godine 6% kupaca stanove kupovalo na kredit, prošle godine taj udeo porastao je na 14%. U Evropi je to znatno drugačije.

- Ako se posmatra period od poslednjih 20 godina, ako neko uzme kredit i kupi nekretninu, ne greši zbog toga što i sa kamatama većim ili manjim kad se uporedi sa rastom cena nekretnina taj iznos rasta cene nekretnina je veći i oprvdava zaduživanje - navodi Nenad Đorđević, predsednik UO Klaster nekretnine.

Prosečna zaduženost građana sa stambenim kreditom iznosi oko pet miliona dinara, odnosno oko 43.000 EUR. Ukupna vrednost stambenih kredita premašuje sedam milijardi evra.

Ipak, nakon refinansiranja kredita u švajcarskim francima i merama Narodne banke Srbije koje se odnose na varijacije euribora, učešće kašnjenja u otplati stambenih kredita iznosi svega 0,1%.

Firme:

Narodna banka Srbije Beograd

Udruženje Klaster nekretnine Beograd

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

NBS: Zakonski plafon sprečava nagli skok rata stambenih kredita, uprkos rastu euribora Finansije

Želite da kupite stan u novogradnji preko kredita? - Saznajte šta je moguće, a šta nije u Srbiji Finansije

Opremljen stan od poda do plafona ili goli zidovi – Šta kupci nekretnina češće biraju Industrija

Nekretnine kao valuta poverenja - Zašto region i dalje ulaže u kvadrate? Građevina

Musabegović: Ne bi trebalo da bude drastičnih promena u iznosu rata kredita Finansije

Pad Euribora donosi povoljnije uslove: Da li su stambeni krediti konačno pristupačniji? Finansije

Nekretnine između emotivne i racionalne kupovine - Cene stanova nastavile da rastu Građevina

Menja se zakon - Agenti će prodaju i izdavanje nekretnina moći da rade kao dopunski posao Građevina, Finansije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.