Musabegović: Ne bi trebalo da bude drastičnih promena u iznosu rata kredita

Dvanaestomesečni euribor napravio je svoj najveći skok u jednom danu za poslednjih 18 godina, još od juna 2008. Šestomesečni euribor je porastao najviše za poslednje tri godine. Jedino je tromesečni euribor ostao manje-više miran.

Kod većine stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatom, banke kao osnovu koriste tromesečni euribor.


Iako je došlo do naglog skoka pojedinih pokazatelja, za sada se ne očekuju veće promene.

- Za sada ne vidim da će se nešto značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou - kaže Musabegović.

Ako bi došlo do blagog rasta euribora, rate bi mogle da se povećaju, ali ne drastično.

Geopilitika izvor nestabilnosti tržišta

Buduća kretanja kamatnih stopa u velikoj meri zavise od odluka Evropske centralne banke.

- Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži oko dva odsto. Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu - ističe Musabegović.

Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost na tržištu doneli su geopolitički rizici i rast cena energenata.

Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim tržištima je rast cene nafte.

- Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 USD, a sada je oko 100 USD. To je klasičan naftni šok koji može da podstakne inflaciju - objašnjava Musabegović.


Slabljenje evra u odnosu na dolar takođe je jedan od pokazatelja kretanja kapitala na globalnom tržištu.

- Odnos evro-dolar pokazuje gde ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo - kaže Musabegović.

On očekuje da bi smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Odluke Narodne banke Srbije ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj.

- Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara - objašnjava Musabegović.


Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese.

- Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 mlrd EUR. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja - zaključio je profesor Musabegović.

Narodna banka Srbije Beograd

BBA-Beogradska Bankarska Akademija

NBS

Beogradska bankarska akademija

prof. Ismail Musabegović

banke

euribor