Priroda kao brend - Zašto Crna Gora ima idealne uslove za razvoj kamping turizma

Prošla godina bila je rekordna za kampovanje u Evropi, pa podaci portala Eurocampings.nl pokazuju da je prvi put zabeleženo više od 20 miliona online pretraga za ovom vrstom smeštaja. To predstavlja rast od 11% u poređenju sa 2024, dok su online rezervacije porasle 30%. Takođe, od ukupno 3,08 milijardi noćenja, koliko je prošle godine zabeleženo u Evropskoj uniji, 413 miliona ili 13% odnosilo se upravo na kampove. Ovi podaci nam pokazuju da je reč o sve popularnijem obliku turizma širom sveta, a tu se krije šansa i za Crnu Goru koja lepotom predela već privlači značajan broj kampera.

Iako Crna Gora još nema precizne i potpune podatke koji mere broj turista u ovom segmentu, iz Kamping asocijacije Crne Gore kažu da je prošla godina bila veoma uspešna, sa više dolazaka i dužim boravcima gostiju. Kako zemlja intezivno radi na tome da postane celogodišnja turistička destinacija, razvoj kamping turizma jedan je od načina da to i ostvari. Sezona počinje dosta ranije, kasnije se završava, a ovaj vid turizma privlači goste koji traže autentična iskustva, putuju duže i sporije, a kako nisu ograničeni na hotelske usluge, kupuju u lokalnim prodavnicama i domaćinstvima, posećuju vinarije i na taj način pomažu male biznise i lokalne zajednice.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi Crna Gora trebalo da brendira kamping kao deo svoje turističke ponude, kazao je u razgovoru za eKapiju Veselin Bajčeta, izvršni direktor Kamping asocijacije Crne Gore.

Osnovana 2023. godine kao udruženje građana koji vole prirodu i kampovanje, Kamping asocijacija Crne Gore nastala je zbog potrebe da kamping turizam u Crnoj Gori dobije svoje organizovano zastupanje.

- Pre osnivanja Asocijacije, kamping sektor u Crnoj Gori nije imao organizaciju koja bi zastupala interese kampova i kamping zajednice. Bilo je važno povezati vlasnike kampova i same kampere, entuzijaste koji putuju kamp vozilima i promovišu Crnu Goru kao destinaciju - navodi Bajčeta.

Danas KACG okuplja više od 70 članova, među kojima su vlasnici kampova i pojedinci koji vole kamping turizam. Pojašnjava da kampovi iz njihove mreže čine skoro celu aktivnu kamping ponudu u Crnoj Gori.

- Naši strateški ciljevi su jasni. Želimo podići standarde kamping ponude u skladu sa evropskim praksama, promovisati Crnu Goru kao kamping destinaciju na međunarodnom nivou i unaprediti poslovni ambijent za razvoj kampova. Takođe, planiramo razviti mrežu kamping stopova, odnosno lokacija za kampere širom zemlje, i sarađivati sa državnim i lokalnim vlastima na institucionalnom nivou – kaže naš sagovornik i dodaje da su posebno ponosni na međunarodni aspekt njihovog rada.

- Postali smo članovi Svetske kamping federacije, a od marta smo i punopravni član Evropske asocijacije kampova. Sarađujemo sa kamping klubovima i asocijacijama iz regiona, pa tako Crna Gora postaje deo šire evropske kamping zajednice. Zajedno sa Ministarstvom turizma, koje ima važnu ulogu u ovoj oblasti, radimo na poboljšanju propisa i kvaliteta usluga. Pokrenuli smo i inicijative za otvaranje kamping stopova, uključujući lokacije u blizini zaštićenih područja i u saradnji sa više opština - navodi Bajčeta.

Cilj Asocijacije je i da poveća vidljivost kamping ponude, te da pomognu kampovima da ispune evropske standarde i doprinesu boljem poslovnom okruženju.

- Želimo da Crna Gora bude poznata kao zemlja autentičnih, zelenih i porodičnih kampova. Kampovanje danas nije samo boravak u šatoru. To je moderan, održiv i sve popularniji oblik turizma. Sve više putnika bira kampovanje zbog slobode, jednostavnosti i bliskosti s prirodom. Naš zadatak je da taj potencijal u Crnoj Gori bude prepoznat i strateški razvijan - ističe.

Bajčeta kaže da kamping turizam u Crnoj Gori napreduje, ali da još prolazi kroz važnu fazu razvoja.

- Sve je više kampova, standard usluga se polako poboljšava, a broj posetilaca svake godine raste. To najbolje pokazuje kako se tržište razvija. Crna Gora ima prirodnu prednost koju retko koja zemlja u regionu nudi: na malom prostoru spaja more, planine, jezera i reke. Kampere posebno privlači ta raznolikost jer mogu doživeti više različitih iskustava u kratkom vremenu - navodi.

Poručuje da je geografska pozicija još jedna prednost Crne Gore kao destinacije.

- Crna Gora se nalazi na jadranskoj ruti prema Albaniji i Grčkoj, ali i između više balkanskih zemalja. Sve više gostiju doživljava region kao jedno turističko područje. Često provedu nekoliko dana kod nas, zatim nastave putovanje u Albaniju, Severnu Makedoniju ili Srbiju, pa se ponovo vraćaju. Ta povezanost sa regionom daje nam stvarnu prednost u odnosu na konkurenciju - kaže Bajčeta.

Govoreći o nedostacima, ističe da slika nije jednaka u svim delovima zemlje.

- Na primorju kamping gubi prostor pod pritiskom investitorskog urbanizma. Ako izgubimo prostor na obali, kamping će se preseliti u unutrašnjost, ali ćemo izgubiti deo identiteta jadranske kamping destinacije - upozorava sagovornik eKapije, ističući da ipak, pojedine lokacije poput Ulcinja, Utjehe i Buljarice i dalje čuvaju autentični kamping ambijent.

U centralnom i severnom delu zemlje, situacija je drugačija.

- Tamo se otvara sve više malih porodičnih kampova u prirodnom okruženju, pored reka i jezera. Ovaj model prati savremene trendove: manji kapaciteti, autentičnost i blizina prirode.

Kada je reč o konkurentnosti, Bajčeta navodi da je Crna Gora već iskoristila neke prilike u regionu.

- Zbog visokih cena kampova u Hrvatskoj, mnogi kamperi su tokom 2025. godine izabrali Crnu Goru. Takođe, ograničenja za takozvani "free camping" u Grčkoj preusmerila su deo tržišta kod nas. Kamping gosti su posebni jer, kada pronađu destinaciju koja im odgovara, često joj se vraćaju godinama. Sada je pravi trenutak da unapredimo infrastrukturu, signalizaciju, servisne zone za kamp vozila i očuvamo prostor kako bismo te goste zadržali na duže vreme - ističe Bajčeta.

Poručuje da Crna Gora može biti konkurentna zemljama regiona, ali samo ako sačuva prostor za kamping na obali i paralelno razvija infrastrukturu u unutrašnjosti.

- Bez jasne prostorne politike i podrške malim kampovima, teško možemo dugoročno držati korak sa regionom - dodaje.

Ako govorimo o samoj ponudi, danas u Crnoj Gori postoji više od 50 registrovanih kampova. Zbog nejasnoća u administraciji i procedurama njihov tačan broj, ipak, nije poznat.

- Zato Kamping asocijacija Crne Gore radi na standardizaciji evidencije i boljem mapiranju kampova, kako bi sektor bio jasnije i transparentnije prikazan – kaže Bajčeta.

Što se tiče kvaliteta, kampovi u Crnoj Gori rade prema važećim pravilima i propisima koji osiguravaju osnovne standarde.

- Međutim, evropski standardi kampinga brzo napreduju, posebno u oblastima održivosti, energetske efikasnosti, upravljanja otpadom i digitalizacije usluga. Tu postoji prostor za napredak. Zbog toga smo kao Asocijacija započeli mapiranje postojećih standarda i tražimo načine da ih modernizujemo prema evropskim praksama. Naš cilj nije samo da ispunimo norme na papiru, već da zaista pređemo na održiv način poslovanja - ističe.

Kao dobar primer ovakvog pristupa Bajčeta navodi kamp Ilijin Vir.

- Kroz projekat "Green Transformation of Camp Ilijin Vir", ovaj porodični kamp postao je prvi pilot-model zelene transformacije u crnogorskom kamping sektoru. Uvedeni su sistemi za grejanje vode iz obnovljivih izvora, senzori za automatsko gašenje svetla, sistemi za skupljanje kišnice i selektivno odlaganje otpada. Ove mere smanjuju potrošnju energije i vode za oko 30%, a istovremeno poboljšavaju kvalitet boravka gostiju – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, poseban deo projekta bio je posvećen edukaciji zaposlenih i gostiju. Kamp je dobio i interaktivnu informativnu tablu o biodiverzitetu doline reke Zete, što turizmu daje i obrazovnu vrednost.

- Važno je napomenuti da je "Ilijin Vir" jedini kamp u Crnoj Gori koji je dobio podršku kroz evropski Cross-domain Open Innovation Programme, zajedno sa oko 80 projekata iz pet zemalja EU i Crne Gore. Na taj način postavljen je jasan standard koji i drugi kampovi mogu pratiti - navodi.

Dodaje da u praksi mnogi kampovi u Crnoj Gori već rade sa malom potrošnjom resursa, jer su najčešće porodični objekti u prirodnom okruženju.

- Sada je vreme da te principe formalizujemo, unapredimo i učinimo ih merljivim. Održivost u kampingu više nije dodatna vrednost, već postaje osnovni uslov za konkurentnost na tržištu – navodi Bajčeta.

Na pitanje može li Crna Gora brendirati kamping kao deo svoje zelene turističke ponude, Bajčeta odgovara da ne samo da može, već treba to da uradi.

- Prosečan kamping gost iz zapadne Evrope je veoma ekološki osvešćen i navikao je na uređene sisteme sa jasnim standardima. Zato je važno da i kod nas ponudimo iste uslove. Kamping gosti brzo primete da li destinacija zaista poštuje prirodu ili je samo koristi kao pozadinu. Zbog toga je edukacija vlasnika kampova o zelenom poslovanju veoma važna, ne samo zbog ekologije, već i zbog konkurentnosti na tržištu. Utisak koji gost ponese iz Crne Gore je najbolja reklama koju možemo imati. Kamping turizam se u velikoj meri oslanja na preporuke i iskustva koja se dele među ljudima - ističe Bajčeta.

Otkriva nam da se najviše kampova trenutno nalazi u regionima sa bogatim prirodnim vrednostima.

- Izdvajaju se Nacionalni park Skadarsko jezero, Park prirode Rijeka Zeta i Durmitor na severu zemlje. Primorje i dalje ima snažnu poziciju, posebno Ulcinj i mesta koja su sačuvala prirodni ambijent. U poslednje vreme kamping ponuda se širi i na druge delove zemlje, kao što su područje oko Plavskog jezera i manje ruralne sredine koje vide kamping kao priliku za razvoj malih porodičnih biznisa - navodi.

Kako kaže, prednost Crne Gore je što skoro svaka opština ima prirodne ili kulturne vrednosti koje mogu biti osnova za kamping ponudu, bilo da su to planine, jezera, reke, stari gradovi ili vinska i ruralna područja.

- Kamping je možda najprirodniji oblik turizma za zemlju koja se predstavlja kao ekološka država. Ovaj vid turizma znači manju potrošnju prostora, manji pritisak na infrastrukturu i veću povezanost sa prirodom. Ako želimo da "zeleno" ne bude samo prazna reč, kamping turizam može biti jedan od najjasnijih dokaza da smo ozbiljni u tom pravcu razvoja - ističe Bajčeta.

Kamping gosti u Crnu Goru dolaze iz raznih zemalja, ali najviše ih je iz država sa dugom tradicijom kampovanja kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Slovenija, Češka i Italija. U tim zemljama kampovanje je deo svakodnevnog života, a ne samo alternativni način putovanja. Imaju jake nacionalne kamping klubove, dobru infrastrukturu i dugu tradiciju putovanja.

- Važno je napomenuti da kamping sezona u Crnoj Gori počinje mnogo pre zvanične turističke sezone. Prvi veći dolasci počinju već u aprilu, a ako je vreme povoljno, sezona može trajati sve do novembra. U predsezoni i postsezoni najčešći gosti su stranci, uglavnom penzioneri sa kamp vozilima. Oni su veoma pouzdani i zahvalni gosti. Nekad ostanu samo dan ili dva, ali često produže boravak na više sedmica ako im se destinacija svidi. Kroz saradnju sa CCS klubom iz Slovenije, imamo dobar uvid u njihove navike. Njihovi članovi u kamp vozilima provedu oko 220 dana godišnje. Zimu obično provode u toplijim krajevima poput juga Španije ili Maroka, a s prolećem putuju kroz Evropu. Crna Gora je na toj ruti i posebno je privlačna u aprilu, maju, junu i ponovo u septembru - kaže nam Bajčeta.

Tokom jula i avgusta, kada su u Crnoj Gori, naročito na jugu zemlje, velike gužve i visoke temperature, deo kampera bira planinske i svežije destinacije u unutrašnjosti zemlje.

- Ipak, to ne znači da ih na primorju nema, naprotiv, broj kampera u tom periodu je i dalje vrlo visok. Razlika je u strukturi boravka i izboru lokacije. U ranu jesen ponovo se intenzivira dolazak gostiju iz zapadne i centralne Evrope koji putuju duže i sporije. Upravo ti gosti su u mnogim evropskim zemljama temelj celogodišnjeg turizma - sagovornik eKapije.

Navodi da je u glavnoj letnjoj sezoni prisutan snažan dolazak porodica iz regiona, dok se poslednjih godina beleži i rast broja digitalnih nomada koji kombinuju rad na daljinu i boravak u prirodi, posebno u kampovima u unutrašnjosti Crne Gore.

- Što se tiče statistike, nažalost nemamo precizne i potpune podatke. Zvanične brojke se prikupljaju jednom godišnje, a Monstat prati samo ograničen broj kampova. To ne daje pravu sliku sektora i nije dovoljno za ozbiljno planiranje. Prema podacima sa terena i iskustvima kampova, 2025. godina je bila veoma uspešna, sa više dolazaka i dužim boravcima gostiju - kaže Bajčeta, dodajući da očekuju još bolju sezonu, posebno uz poboljšanje saobraćajne infrastrukture.

- Rešavanje pristupa primorskim zonama i nastavak izgradnje auto-puta dodatno otvaraju mogućnosti za razvoj kamping turizma u slabije povezanim regionima.

Na pitanje koje su glavne administrativne prepreke za otvaranje novih kampova, Bajčeta kaže da to zavisi od same lokacije.

- Ako se kamp planira unutar nacionalnog parka ili parka prirode, procedura je mnogo stroža. Moraju se ispuniti strogi uslovi zaštite prostora, dobiti saglasnosti nadležnih institucija i projekat uskladiti sa pravilima zaštite. To je očekivano, ali traži više vremena i stručne pripreme – navodi.

S druge strane, u područjima izvan zaštićenih zona procedura nije previše komplikovana, posebno jer se kampovi obično nalaze van gradskih područja. Tada, kaže, često nije potrebno da detaljni urbanistički plan posebno predviđa kamp, već se registracija može relativno lako sprovesti prema postojećim pravilima.

- Jedan od glavnih ciljeva Kamping asocijacije Crne Gore je da članovima olakša ovaj proces. Posebno u predsezoni, mnogo vremena posvećujemo savetovanju vlasnika kampova o registraciji, dokumentaciji i usklađivanju sa propisima - kaže Bajčeta, navodeći da su, kada je reč o infrastrukturi, izazovi mnogo veći.

- Loša putna infrastruktura na primorju utiče na celokupno iskustvo gostiju. U nekim opštinama, kao što je Ulcinj, postoje i problemi sa stabilnošću struje, što dodatno otežava situaciju. Takođe, važno je istaći da kvalitet destinacije ne zavisi samo od onoga što se dešava u kampu. Uređeni prilazni putevi, dobra signalizacija i čista okolina uz puteve sve to utiče na sliku o destinaciji. Vlasnici kampova mogu mnogo da ulože u svoj prostor, ali ako je okolina zapuštena, to direktno utiče na zadovoljstvo gostiju. Zbog toga razvoj kamping turizma ne može biti samo posao pojedinaca, već mora biti deo šireg infrastrukturnog i prostornog planiranja - upozorava Bajčeta.

Kada je reč o investicijama u ovom segmentu, sagovornik eKapije kaže da trenutno nema značajnijeg interesovanja velikih investitora u kamping i glamping kapacitete.

- U poslednjih nekoliko godina, investitori su se uglavnom fokusirali na izgradnju apartmana, kondo hotela i klasične betonske projekte koji brzo donose povrat ulaganja. Kamping turizam funkcioniše drugačije jer zahteva dugoročnu viziju, očuvanje prostora i poseban pristup razvoju. Zato danas najviše rastu manji, porodični kampovi koje pokreću pojedinci, a ne veliki investicioni fondovi. Kao Asocijacija, snažno podržavamo ovakav razvoj jer čuva autentičnost i prirodni karakter destinacije – poručuje Bajčeta, dodajući da se situacija ipak menja.

- Crna Gora je sve bliža članstvu u Evropskoj uniji, što će sigurno privući ozbiljnije investitore koji su već upoznati sa razvijenim modelima kamping i glamping turizma širom Evrope. U zemljama kao što je Hrvatska, skoro trećina turističkog prometa u nekim regijama dolazi iz kamping sektora. To jasno pokazuje koliki potencijal ima ovaj segment. Naš cilj je da do tada stvorimo okruženje u kojem će održiva rešenja biti važnija od masovne betonizacije. Zajedno sa relevantnim institucijama radimo na promociji Crne Gore kao destinacije za održivi razvoj kampinga i glampinga, posebno na severu zemlje gde postoji veliki prirodni potencijal. Ako se na vreme postave jasna pravila i prostorni okviri, kamping i glamping mogu biti pametnija alternativa klasičnoj gradnji, sa manjim pritiskom na prostor i dugoročnom ekonomskom održivošću - ističe.

Crna Gora teži tome da postane celogodišnja turistička destinacija, a naš sagovornik stava je da upravo kamping turizam može značajno produžiti sezonu i pomoći ravnomernijem razvoju različitih regiona Crne Gore.

- Za razliku od hotelskog turizma, koji ima najveći broj posjeta u julu i avgustu, kamping sezona počinje ranije i traje duže. Prvi gosti dolaze već u aprilu, a ako je vreme povoljno, sezona se produžava do novembra. Kamping tako funkcioniše sedam do osam meseci, a u nekim delovima zemlje i duže.

Navodi da najviše noćenja ima u maju, junu, julu i septembru.

- Iako je najviše gostiju u julu i avgustu, maj, jun i septembar su važni jer tada dolaze gosti koji ostaju duže i putuju polako. Ovi meseci donose stabilnost kampovima - poručuje Bajčeta.

Još jedna prednost kamping turizma je to što pomaže ravnomernijoj raspodeli gostiju po zemlji, dodaje.

- Kampovi su najčešće van gradova, uz reke, jezera, planine ili na selu. Tako prihod od turizma ne ostaje samo na obali, već dolazi i do unutrašnjosti. Važno je i to što kamping gosti nisu ograničeni na hotelske usluge. Oni kupuju u lokalnim prodavnicama, jedu u restoranima, posećuju vinarije, poljoprivredna domaćinstva i kulturne događaje. Tako direktno pomažu malim biznisima i lokalnim zajednicama. Zbog svega toga, kamping turizam nije samo drugačiji način odmora. On je i sredstvo za produženje turističke sezone i ravnomerniji razvoj zemlje.

Na pitanje šta bi država trebalo da uradi kako bi kamping turizam postao značajniji segment turističke ponude Crne Gore, Bajčeta odgovara da najpre treba shvatiti da je ovo ozbiljno i rastuće tržište, a ne samo sporedna vrsta smeštaja.

- Najvažniji preduslov je dobra infrastruktura. Kvalitetni putevi, jasno označene saobraćajnice, servisne zone za kamp vozila, pouzdano snabdevanje strujom i čista okolina direktno utiču na to da li će kamperi ostati ili samo proći kroz destinaciju. Kamping gosti su mobilni. Ako im je pristup težak ili infrastruktura loša, lako će promeniti plan i otići drugde - poručuje.

Drugi važan faktor su administrativne prepreke - duga čekanja na granicama, složene procedure ili dodatne obaveze ostavljaju loš utisak.

- Kada bi Crna Gora postala članica Evropske unije, kretanje bi bilo lakše, deo prepreka bi nestao i poverenje evropskih gostiju bi poraslo. Slobodno kretanje bez zadržavanja na granicama je veoma važno za kamping turizam. Bitan segment je plansko definisanje kamping stop zona. Crnoj Gori su potrebne desetine manjih, funkcionalnih kamping stop lokacija duž glavnih saobraćajnih pravaca, u blizini nacionalnih parkova, jezera i urbanih centara. To ne zahteva velike investicije, ali zahteva jasnu strategiju - navodi Bajčeta.

Govoreći o daljem razvoju kampinga, ističe da u narednih 5 do 10 godina, cilj ne treba da bude masovna gradnja velikih kampova, već postepen rast broja malih i srednjih kampova, razvoj mreže kamping stopova i poboljšanje kvaliteta postojećih kapaciteta.

- Crna Gora ne treba da postane zemlja velikih betonskih turističkih kompleksa namenjenih prodaji, već da razvije mrežu autentičnih, porodičnih i održivih kampova povezanih kvalitetnom infrastrukturom. Ako se poboljšaju putevi, pojednostave procedure i prostor planski razvija, kamping turizam može postati jedan od najstabilnijih i najtrajnijih delova turističke ponude Crne Gore - zaključuje Veselin Bajčeta u razgovoru za eKapiju.