Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
2025. godina bila je među tri najtoplije godine ikada zabeležene - U Pakistanu zbog pregrevanja "monsuni na steroidima"
Izvor: Klima101
Utorak, 30.12.2025.
09:32
Utorak, 30.12.2025.
09:32
Komentari
(Foto: Pixabay/Gerd Altmann)
Dr Lazić zaposlena je kao istraživač-saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bavi se numeričkim modeliranjem procesa u klimatskom sistemu, sa fokusom na opisivanje interakcija između atmosfere i tla, i na otklanjanje grešaka u rezultatima modela prouzrokovanih ovim interakcijama.
Posmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024. godini.
Ona će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice.
Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu.
Prema podacima programa Kopernikus, 2025. se pozicionirala kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji merenja, rame uz rame sa 2023, odmah iza rekordne 2024.
Činjenica da su tri uzastopne godine, 2023, 2024. i 2025, formirale najtopliji trogodišnji period ikada zabeležen ukazuje da više ne govorimo o kratkotrajnim fluktuacijama, već o stepenastoj promeni klimatskog stanja.
Iako naučna zajednica već deceniju upozorava na prag od 1,5 °C kao granicu zagrevanja iza koje štete naglo rastu, činjenica da smo tri godine zaredom boravili oko ili iznad te vrednosti sugeriše da ona više nije apstraktan cilj, već realnost u kojoj živimo.
Zašto je 2025. trebalo da bude godina koja će nas rashladiti?
U klimatološkom smislu, 2025. nije bila obična godina. Bila je to godina potvrde, a ono što ovu statistiku čini posebno alarmantnom jeste njen kontekst.
(Foto: Marion from Pixabay)
Prema našem razumevanju prirodne klimatske varijabilnosti, 2025. godina je trebalo da predstavlja fazu postepenog hlađenja, s obzirom na to da su se površinske temperature u Pacifiku spustile ispod proseka, ispunjavajući kriterijume tzv. La Ninje, koja predstavlja suprotan mehanizam El Ninju.
Međutim, globalni temperaturni prosek u 2025. godini ostao je tvrdoglavo visok.
Naučne procene ukazuju da nije došlo do razvoja La Ninje krajem godine, 2025. bi verovatno nadmašila rekord iz 2024. La Ninja je, paradoksalno, spasila svet od još gorih rekorda, ali nije donela olakšanje.
Činjenica da hlađenje nije nastupilo u značajnoj meri govori o dominaciji antropogenog faktora, gde su emisije gasova staklene bašte stvorile "toplotni jastuk" koji prirodne oscilacije više ne mogu lako da probiju.
Zagrevanje Zemlje možemo zamisliti kao prostoriju sa dva izvora toplote.
Jedan je ogroman radijator koji neprekidno radi već više od jednog veka, napajan gasovima sa efektom staklene bašte, dok je drugi mali klima uređaj koji se samo povremeno pali, povezan sa vetrovima u Pacifiku i atmosferskom cirkulacijom, koji naizmenično pojačava ili ublažava zagrevanje okeana i atmosfere.
Tokom 2025. godine klimatski sistem je prošao put od El Ninja, preko neutralne faze, do La Ninje.
Globalno, period od januara do marta mozemo komično nazvati "zimskim mamurlukom" El Ninja, zbog toga što je januar ove godine bio globalno najtopliji mesec u istoriji merenja, što objašnjava situaciju da se atmosfera ponašala kao rerna koja ostaje vrela dugo nakon što se grejač isključi.
Iako su tokom proleća i leta uslovi u Pacifiku postali neutralni, globalna temperatura nije pokazala očekivani pad, već su meseci i dalje rangirani kao drugi ili treći najtopliji u istoriji.
Ni početak La Ninje u jesen nije doveo do značajnijeg globalnog zahlađenja.
U Srbiji su se tokom godine nizali različiti ekstremi
U Srbiji se globalni signal manifestovao povremeno uz pojačan regionalni intenzitet, karakterističan za jugoistočnu Evropu.
(Foto: Moon Light PhotoStudio/shutterstock.com)
Zimu su obeležile nagle smene toplih i hladnih perioda, sa više zimskih toplotnih talasa širom zemlje. Deficit padavina je predstavljao uvertiru za snažne letnje suše.
Proleće je, uz kratku pauzu tokom maja, donelo rane prodore letnjih temperatura, uz česte periode iznad novije klimatske normale 1991-2020.
Iako zima i proleće nisu nosili izrazit pečat ekstrema, leto je snažno definisalo 2025. godinu u Srbiji.
Za razliku od prethodnih godina, kada su se smenjivali olujni sistemi i suše, 2025. je bila godina gotovo kontinuirane suše. Jun, jul i avgust doneli su jednu od najtežih suša u novijoj istoriji.
Tokom juna u velikom delu zemlje danas 12 puta verovatniji u Srbiji nego sredinom 20. veka.
Ono što je nekada iskustvo jedne generacije, danas je pojava koja se ponavlja na svakih pet, šest godina. Sa druge strane, ova godina je pokazala dobro poznat primer kada suše dodatno pojačavaju toplotne talase, jer suvo zemljište gubi sposobnost da hladi vazduh isparavanjem, pa toplotni talasi postaju još intenzivniji nego u normalnim uslovima.
(Foto: Andrew Mayovskyy/shutterstock.com)
Nakon toplog početka jeseni, Balkan je zahvatio prodor hladnog polarnog vazduha, uz rani i obilan sneg. Na Kopaoniku i Zlatiboru izmeren je rekordan oktobarski snežni pokrivač, uz skoro pola metra snega.
Ovakvi nagli prelazi iz jedne krajnosti u drugu, koji postaju sve verovatniji, ostavljaju minimalno vreme za prilagođavanje društva i infrastrukture, i naravno utiču značajno na poljoprivredu, naročito u prelaznim sezonama proleća i jeseni.
Učestali ekstremi izazivaju katastrofalne ekonomske posledice
Globalno, 2025. je pokazala da klimatski ekstremi nisu samo meteorološki, zbog razornih požara u Los Anđelesu, dok su u južnoj i jugoistočnoj Aziji intenzivne oluje i cikloni nanele ogromne gubitke i odneli brojne živote.
U Šri Lanki, šteta od 4,1 mlrd USD znači da će zemlja morati da preusmeri sredstva sa obrazovanja i zdravstva na obnovu puteva i mostova.
Na Sumatri, gde se već decenijama dešava nekontrolisano sečenje šuma, deforestacija je uklonila prirodni "sunđer" koji upija vodu, pa su se brda, lišena korenovog sistema koji vezuje tlo, pretvorila u smrtonosna klizišta koja su brisala čitava naselja usled prolaska snažnog tropskog ciklona.
(Foto: Balazs Kovacs Images/shutterstock.com)
Godina 2025. pokazala je da klimatske promene nisu linearan proces postepenog zagrevanja, već niz skokova i poremećaja koji testiraju otpornost društva.
Njena najvažnija poruka nije u rekordima, već u ranjivosti sistema. Adaptacija više nije izbor, već nužnost opstanka, od sistema za rano upozoravanje, preko prilagođavanja poljoprivrede, do otpornije energetske infrastrukture.
Ovo je generalna proba za budućnost, mada bismo mogli reći da je ta "budućnost" već stigla.
Tagovi:
RHMZ
Institut za meteorologiju u Beogradudr Irida Lazić
El Ninjo
La Ninja
globalno zagrevanje
klimatske promene
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.