Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vrućine u Srbiji uslovile češću upotrebu klima uređaja - Da li je veća potrošnja struje novi izazov za našu energetiku?
Komentari
(Foto: Andrey_Popov/shutterstock.com)
Njena oblast istraživanja su obnovljivi izvori energije sa posebnim interesovanjem za solarnu energiju i fotonaponske sisteme, zaštitu životne sredine i ekologiju, energetsku efikasnost, optimalno planiranje energetske mreže i procenu gubitaka, proizvodnju i primenu biogoriva, kao i proizvodnju i primenu vodonika.
Prošlogodišnje leto ostalo je upamćeno kao najtoplije u istoriji merenja u Srbiji, sa nekim od najdužih i najintenzivnijih zabeleženih toplotnih talasa.
Ali, prošlo leto nije bilo rekordno u Srbiji samo u izmerenim temperaturama, već i u letnjoj potrošnji električne energije.
Toplotni talasi ne testiraju samo uticaj visoke temperature na naš organizam, već u izrazitoj meri testiraju naš elektroenergetski sistem.
Evo kratkog pokazatelja kako potrošnja električne energije u stopu prati letnje temperature. Na slici su prikazani dnevni maksimumi temperatura i dnevna vršna opterećenja od 1. juna do 31. avgusta 2025. godine.
Krivci porasta potrošnje električne energije tokom letnjih vrućina su pre svega klima uređaji i drugi rashladni sistemi, čija potrošnja tokom leta raste kako u domaćinstvima, tako i u industriji, a posebno u danima kada temperatura dostiže čak 40 °C.
Hlađenje u letnjim mesecima u Srbiji više nije luksuz, kao što je to bilo nekada davno kada leta nisu bila ovako vrela, već je postalo nezaobilazna potreba.
Hlađenje sprečava razne negativne posledice vrućina i omogućava lični komfor, da čovek u rashlađenim prostorijama nesmatano funkcioniše i obavlja svoje poslove.
Kako klima uređaji i ostali rashladni sistemi postaju doslovno neophodni za "preživljavanje" u vrelim letnjim mesecima, tako možemo zapaziti i rastući trend domaćinstava koja poseduju klima uređaje.Poslednjih godina, tokom jula i avgusta u Srbiji često se beleže temperature preko 35 °C, naročito u većim gradovima.
Tokom takvih dana, veliki broj domaćinstava i kompanija, kao i industrija, koriste klima uređaje, što značajno povećava vršnu potrošnju struje. Očekivano je videti drastične promene u ukupnoj potrošnji električne energije.
Prema podacima Elektroprivrede Srbije, tokom tog ekstremnog meseca jula 2024. godine, prosečna dnevna potrošnja je iznosila oko 125 gigavat-časova (GWh), a vršna potrošnja u periodu od 18h do 21h preko 7 GW. To je oko 30% do 40% više od proseka tokom proleća.
Iako je zimi ukupna potrošnja veća zbog grejanja, vršni letnji "pikovi" mogu da dostižu ili premašuju zimske.
Pregledom vršne potrošnje po satu tokom 2024. godine, jasno se vidi da se leti dešavaju pikovi potrošnje upravo onda kada traju toplotni talasi.
Iako su oni još uvek manji od zimskih maksimuma, izvesno je da će razlika između njih u budućnosti biti sve manja.
Uticaj klimatskih promena
Ranije je zimu pratila visoka potrošnja električne energije, što je bilo i sasvim opravdano iz razloga grejanja na stuju, veće upotrebe osvetljenja, kao i industrijskih potrošača sa proizvodnjom u punom pogonu.
Proleće i jesen su važili za godišnja doba sa umerenom potrošnjom električne energije. Leti je bila niska potrošnja električne energije, pa čak je i industrija manje radila u toku letnjeg perioda zbog sezona godišnjih odmora.
Ova tradicionalna slika se u Srbiji uveliko menja, a u nekim mediteranskim zemljama je preokrenuta.
U zemljama kao što su Grčka, Španija i Italija najveća potrošnja električne energije je već godinama leti, a ne zimi. Izgleda da je i naš region sve bliži tome.
Klima uređaj intenzivnije radi što je razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature veća, i samim tim troši znatno više električne energije.
Zbog toga se i preporučuje podešavanje klima uređaja na temperature od 23-24°C, jer svaki stepen ispod toga troši čak 5% više električne energije.
Sprovedene su studije koje pokazuju kako potrošnja ne raste linearno sa temperaturom. Kada su temperature do 28-30 °C, potrošnja klima uređaja ostaje niska i uslovno rečeno stabilna; međutim, kada temperatura pređe taj prag, potrošnja električne energije naglo skače.
Pošto je leto nekada važilo za godišnje doba sa niskom potrošnjom električne energije, nekada je Elektroprivreda Srbije koristila leto za remont svojih postrojenja, jer nije bilo velikog opterećenja i potrošnje električne energije.
Danas se remonti moraju pažljivije tempirati - više nemamo jedan vršni period (zimu), sada ih imamo dva. Planiranje i upravljanje potrošnjom, balansiranje elektreenergetskog sistema i obezbeđivanje rezerve je ključno.
Istovremeno, stiče se utisak da mi "bacamo" ogroman solarni potencijal koji imamo, jer Srbija ima zanemarljive solarne kapacitete i ne koristi sunčevu energiju – a Sunca u toku letnjih toplotnih talasa ima u izobilju.
Letnje toplo vreme je svakako pravi trenutak za korišćenje solarnog potencijala i proizvodnju solarne energije: solarna energija je najviše dostupna upravo onda kada traju sezonski "pikovi" potrošnje.
Međutim, ono o čemu još treba voditi računa je o dnevnim pikovima. U večernjim satima, kada Sunce zađe, a klima uređaji i dalje rade, uz uopšte povećanu potrošnju domaćinstava, elektroenergetski sistem mora imati rezerve.
Potrebna su fleksibilna, čista rešenja, kao što su baterije i upravljanje potrošnjom, da se pokrije večernji period kada proizvodnja iz solara opada, a potrošnja je i dalje velika.
Trenutno, Srbija zavisi od termoelektrana i od uvoza električne energije za pokrivanje vršnih opterećenja tokom leta.
Zapravo, mi već uživamo benefite od solarne energije leti, jer je u velikoj meri koristimo – samo što su električnu energiju ne proizvode naše solarne elektrane, već one iz čijih zemalja uvozimo električnu energiju.
Srbija ima veći solarni potencijal od mnogih evropskih zemalja koje su dalje stigle u instaliranju solarnih kapaciteta.
Po aktuelnim istraživanjima, ukupna instalisana snaga fotonaponskih sistema koje je moguće instalirati na krovove stambenih objekata u Srbiji je nešto manja od 7 gigavata (6,917 GW).
Instalirani solarni kapaciteti u Srbiji su do sredine 2025. godine premašili 200 MW, odosno 0,2 GW.
Ako uporedimo ove dve cifre, kao i planiranih 18,5 gigavata, koliko je zvanično procenjeno da je potrebno instaliratili fofotnaponskih sistema do 2050. godine kako bismo napustili ugalj i uspešno sproveli energetsku tranziciju, vidimo da dinamika kojom idemo ka ostvarivarnju ovih ciljeva nije dobra.
Fotografije:
Firme:
Hidrometeorološki zavod Srbije- RHMZ
Elektroprivreda Srbije ad Beograd
Republički zavod za statistiku Beograd
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.