Kako će veliki naučni projekat ClimaPannonia pokušati da ojača otpornost poljoprivrede na sušu i klimatske promene

Kukuruz je jedna od kultura koje su izuzetno osetljive na nedostatak padavina i vlage u zemljištu, što je posebno izraženo kod sorti sa kasnijim zrenjem – zbog preklapanja perioda u godini kada se javljaju sušni uslovi i visoke temperature.

Kako pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, sušne godine u Srbiji su uspevale i da prepolove prinose kukuruza, čime se drastično povećava rizik pri proizvodnji kulture koja pokriva skoro milion hektara obradive površine u Republici Srbiji.

Prognoze za naredne godine nisu naročito obećavajuće. Prognozira se nastavak negativnog uticaja klimatskih promena, pa se po nekim pokazateljima predviđa da će u periodu 2041-2060. svaka godina biti praćena sušom.

Republika Srbija napravila je ključne prve korake u prilagođavanju na posledice klimatskih promena

Vlada Republike Srbije je 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, u svrhu donošenja odluka i aktivnosti koje bi dovele do ublažavanja pomenutih pojava.

U ovom Programu je opisano 25 mera, od kojih se 5 odnosi na sektor poljoprivrede.


Sve ove mere sprovešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zajedno sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom (RHMZ) koji će biti zadužen za sprovođenje unapređenja agrometeoroloških servisa.

Jasno je da je neophodno znatno ulaganje u sektor poljoprivrede, kako u pomenute sisteme tako i, na primer, u prostore za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

Projekat ClimaPannonia

Pored različitih mera koje država pokušava da primeni, postoje i određeni projekti koje sprovode visokoobrazovne i naučne institucije sa namerom ispitivanja i istraživanja određenih problema, u ovom slučaju klimatskih promena.

Jedan takav projekat je i ClimaPannonia, koji je odobren i finansiran od strane Evropske komisije sa ukupnim iznosom od 6 mil EUR.

Ovim projektom rukovodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a u saradnji sa još 25 institucija iz 10 zemalja Evrope: pored Srbije, iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovačke, Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske. U projektu učestvuje ukupno oko 150 istraživača različitih profila.
Projekat za cilj ima upravo jačanje otpornosti poljoprivrede usled katastrofalnih efekata klimatskih promena. Kako tačno izgleda to "jačanje otpornosti"?

- U okviru projekta ClimaPannonia, razvijaćemo rešenja kroz četiri sektora u poljoprivredi: upotrebu vode, agrošumarstvo, organsku poljoprivredu i stočarstvo. Upotreba vode podrazumeva pronalaženje načina za poboljšanu retenciju (zadržavanje) vode, što je jedno od glavnih rešenja u borbi sa klimatskim promenama u poljoprivredi. Jedno rešenje je zasnivanje tzv. infiltracionih jezera u cilju povećanja vodnih kapaciteta, ali i korišćenje gradskih oticaja voda za okolna poljoprivredna zemljišta, kao i odvonjavanje viška vode iz ribnjaka i reka – i korišćenje tih voda u poljoprivredne svrhe - navodi se u tekstu Rade Šućur.


Ovo nisu samo teorijska rešenja – neka od njih već su uspešno primenjena u različitim evropskim zemljama. Verujemo da će se ona u okviru projekta ClimaPanonnia razviti u rešenja koja će biti iskorišćena na regionalnom nivou - istakla je Rada Šućur, koja je trenutno i student doktorskih studija, u okviru kojih se bavi radom iz oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka.

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Republički zavod za statistiku

Hidrometeorološki zavod Srbije- RHMZ

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

ClimaPannonia

klimatske promene

suša

prinosi

navodnjavanje

zadržavanje vode

gasovi staklene bašte

organska đubriva