Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Klimatski ekstremi u Srbiji od početka 21. veka napravili štetu od najmanje 10 mlrd EUR
Komentari
(Foto: Pixabay/ELG21)
Prema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 mlrd EUR.
Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 mlrd EUR - u proseku skoro 500 mil EUR godišnje!
(Foto: Nikola Johnny Mirković / Unsplash)
Odmah treba istaći da se iza ove "desetke" kriju štetni uticaji različitih klimatskih ekstrema.
Oko 70% procenjene štete nastalo je usled suša koje su pogađale Srbiju u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini – u proseku skoro svake treće godine.
Dva najštetnija pojedinačna događaja, koja su odgovorna za trećinu ukupne štete, odnose se na sušu iz 2012. godine (17% ukupne štete) i majske poplave iz 2014. godine (16% ukupne štete).
Pored suša i polava, kao uzročnici šteta pojavljuju se i oluje, bujične polave, šumski požari, snežna nevremena i slično.
Druga važna činjenica odnosi se na reč "najmanje" u izrazu "najmanje 10 mlrd EUR".
Naime, procenjeni broj sadrži samo dve vrste finansijskih šteta: procene smanjenja vrednosti postojeće imovine i procene neostvarenih poljoprivrednih vrednosti.
Prva grupa finansijskih šteta odnosi se na oštećenja ili uništenja zgrada, vozila, infrastrukture i slično. Dakle, na direktne uticaje koje svako može da vidi svojim očima.
(Foto: Pixabay.com/Christophe JACOBS)
Veliki broj drugih indirektnih ekonomskih šteta, poput negativnih uticaja klimatskih ekstrema na lančanu proizvodnju, na funkcionisanje saobraćaja, na snabdevanje vodom i električnom energijom ili na mentalno i fizičko zdravlje ljudi, ne doprinose ovoj procenjenoj šteti.
Takođe, usled složenosti procesa prikupljanja i procenjivanja, brojne finansijske štete prođu "ispod radara". Iz pomenutih razloga, sintagma kojom se iskazuje šteta ove vrste uvek sadrži reč "više od", "najmanje" ili "bar".
Dakle, 10 mlrd EUR ne predstavlja tačnu vrednost štete, već najmanju procenjenu štetu.
Stvarna vrednost štete, koja uključuje indirektne ekonomske štete i neregistrovane finansijske štete, uvek je veća od procenjene, a u zavisnosti od metoda procene, razlika može prevazići i 100%.
DesInventar, referenta baza podataka o štetama od elementarnih nepogoda u Srbiji, koja bi trebalo da predstavlja svojevrsno nacionalno blago, pored toga što nema unete neregistrovane štete, sadrži i nedopustivo veliki broj očigledno potcenjenih šteta.
Ukratko, moguće je da је zbir stvarnih šteta u Srbiji od početka 21. veka i preko 20 mlrd EUR, mada razlika između zvanične i stvarne brojke verovatno nije baš toliko velika.
Poređenjem godišnjih šteta sa vrednošću BDP, može se dobiti mera relativnog značaja šteta u odnosu na trenutnu ekonomsku snagu države.
Iako je ovakva mera upitna, budući da se njom poredi zbir negativnih ekonomskih tokova i smanjenja ekonomskih zaliha sa pozitivnim ekonomskim tokovima (što su, u izvesnom smislu, babe i žabe), imajući u vidu da u našoj "desetki" dominiraju poljoprivredne štete koje predstavljaju ekonomske tokove, ona je u najvećoj meri zadovoljavajući pokazatelj relativnog uticaja klimatskih ekstrema.
Od 24 ispitivane godine, u devet godina odnos godišnjeg zbira šteta prema BDP bio je veći od 1%. Najveći odnosi bili su 2012. i 2014. godine: štete su ovih godina iznosile 5,36% odnosno 5,21% BDP-a Srbije.
Ovo su izuzetno značajne brojke, naročito ako se ima u vidu da je najveći deo tog procenta zapravo direktno izgubljena dodata vrednost, dok jedan deo predstavlja gubitak kapitala.
Među devet posebno neslavnih godina nalaze se i četiri od poslednjih pet godina: 2020, 2021, 2022. i 2024. godina, kada je odnos šteta i BDP bio redom 1,02, 1,77, 2,25 i 2,12%. Zanimljivo je da se na toj listi nalaze samo dve godine pre 2012: 2003. i 2007. godina.
Iako se nameće zaključak da je relativan uticaj šteta porastao tokom poslednjih godina, ipak treba uvažiti činjenicu da su podaci o štetama nepotpuni i taj zaključak uzeti sa rezervom.
Međutim, izvesno je da je zbog klimatskih promena došlo do povećanja intenziteta i učestalosti najvećeg broja klimatskih ekstrema.
Ako i nema snažnih dokaza o porastu relativnog značaja šteta u godini, svakako postoje brojni dokazi koji svedoče o porastu intenziteta i učestalosti samih šteta.
Drugim rečima, do šteta bi dolazilo i u svetu u kom ne bi postojale klimatske promene, ali je gotovo izvesno da bi one bile manje i ređe nego što jesu.
Nažalost, odgovor na poslednje pitanje je potvrdan.
Štete od klimatskih ekstrema zavise od dva činioca: od geofizičke i od društvene stvarnosti. Za Srbiju, oba činioca su nepovoljna.
(Foto: Pixabay)
Kao građanima najranjivije i jedne od najmanje spremnih evropskih zemlja u kontekstu klimatskih promena, brojka od 10 mlrd EUR štete za četvrt veka bi trebalo da nam bude poziv za buđenje, i to u prvom redu donosiocima odluka.
Za početak, neophodno je da se poboljša upravljanje bazom DesInventar. To je aktivnost koja ne iziskuje nikakva dodatna ulaganja, a donela bi veliku vrednost.
Izuzetno je važno raspolagati kvalitetnim podacima o uticajima klimatskih ekstrema. Ono što je merenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u politikama ublažavanja, to je beleženje šteta u politikama prilagođavanja.
U oba slučaja, u pitanju su mere pomoću kojih se prati uspešnost primene različitih klimatskih politika.
Istovremeno, treba što pre otpočeti sa sprovođenjem svih aktivnosti predviđenih Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Imajući u vidu da je prilagođavanje na klimatske promene u najvećoj meri javno dobro, a da je obezbeđivanje javnih dobara po definiciji opterećeno rizikom od korupcije, politike prilagođavanja je potrebno sprovoditi na transparentan, efikasan i efektivan način.
Preduslov za to je demokratsko i međunarodno-integrisano društvo zasnovano na vladavini prava, u kojoj se obrazovanje, prosvećenost i nauka visoko vrednuju.
Obrazovanje i prosvećenost važni su kako bi ljudi razumeli i na ispravan način tumačili značaj klimatskih promena, dok je nauka neophodna kako bi se društvo usmeravalo u pravcu primene ispravnih klimatskih politika.
Fotografije:
Tagovi:
Ekonomski fakultet u BeograduDesInventar
Uroš Davidović
klimatske promene
ekstremi
požar
suša
poplava
šteta
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.