Kako Crna Gora može pretvoriti Jadran u pokretač privrednog rasta? - Na talasu plave ekonomije i prilika za održivi razvoj i nova radna mesta

Jadransko more i dalje za Crnu Goru predstavlja neotkriven resurs, a plava ekonomija je putokaz kojim se oni mogu istražiti. Održivo korišćenje morskih i obalnih resursa ne znači samo očuvanje prirode, ono otvara vrata inovacijama, investicijama i novim radnim mestima. Ali kako Crna Gora može da pretvori Jadran u pokretač privrednog rasta?

Plava ekonomija je korišćenje morskih i obalnih resursa na održiv način, kroz aktivnosti koje povezuju očuvanje životne sredine sa ekonomskim razvojem. Ona obuhvata sektore poput turizma, ribarstva, akvakulture, pomorskog saobraćaja, energetike i inovativnih tehnologija, a cilj je dugoročno očuvanje biodiverziteta i morskih ekosistema, uz stvaranje novih radnih mesta i ulaganja.

Od prošle godine Crna Gora je član Evropskog partnerstva za održivu plavu ekonomiju (SBEP).

- Članstvom u SBEP-u Crna Gora se priključila evropskim i međunarodnim naporima usmerenim na očuvanje i obnovu morskih ekosistema, jačanje njihove otpornosti i razvoj klimatski neutralnih i konkurentnih aktivnosti. Vizija Partnerstva je transformacija ka održivoj plavoj ekonomiji do 2030. godine i obezbeđivanje očuvanih morskih resursa do 2050. godine - objašnjava za eKapiju Milena Rmuš, sekretarka Koordinacionog odbora za energetsku efikasnost Privredne komore Crne Gore.

Za Crnu Goru članstvo u SBEP-u znači i konkretne koristi: pristup evropskim fondovima i istraživačkim programima u okviru Horizon Europe.

- U narednom periodu očekuje se raspisivanje transnacionalnih poziva za projektne prijave, što će omogućiti domaćim institucijama da se uključe u međunarodne projekte i doprinesu razvoju inovativnih rešenja za održivo korišćenje morskih resursa. Time se jačaju istraživački i institucionalni kapaciteti, podstiče primena savremenih tehnologija, a privredi otvaraju nove mogućnosti za ulaganja i zapošljavanje, uz istovremeno očuvanje Jadrana kao strateškog resursa - dodaje Rmuš.

Kao sektore sa najvećim potencijalom za ulaganja i razvoj u narednim godinama, Rmuš izdvojila je održivi turizam, akvakulturu i pomorski saobraćaj.

- Ovi sektori, oslonjeni na prirodne resurse i povoljan geografski položaj Crne Gore, imaju potencijal da doprinesu diversifikaciji ekonomije, jačanju konkurentnosti i otvaranju novih radnih mesta, posebno u obalnim zajednicama - objašnjava ona.

Crna Gora, prema njenim rečima, već pokazuje sposobnost da gradi konkurentsku prednost kroz održivi turizam, ribarstvo i akvakulturu, kao i unapređenje pomorske logistike. Ipak, Rmuš upozorava da razvoj otežava neujednačen regulatorni okvir i slabija koordinacija institucija, te da je potreban integrisaniji pristup, naročito kroz planiranje morskog prostora i stabilne izvore finansiranja.

- Unapređenje ovih oblasti ograničeno je neujednačenim regulatornim okvirom i slabom koordinacijom institucija. Kako se plava ekonomija još uvek uređuje kroz sektorske propise, neophodan je integrisaniji pristup – naročito kroz planiranje morskog prostora, koje bi omogućilo zoniranje, smanjenje konflikata i bolju usklađenost između sektora. Pored toga, potrebno je ojačati mehanizme praćenja i izveštavanja, kao i obezbediti stabilne izvore finansiranja - ističe Rmuš.

Posebno je istakla važnost saradnje lokalnih zajednica, nauke i biznisa.

- Saradnja lokalnih zajednica, nauke i privrede od suštinskog je značaja za razvoj plave ekonomije, ali i ukupne privrede. Stanovnici obalnih područja najbolje poznaju specifične potrebe i potencijale prostora kojim upravljaju, pa njihovo uključivanje osigurava da rješenja budu prilagođena realnim izazovima i da se mjere dosljedno sprovode na terenu. Naučni sektor donosi znanja, inovacije i tehnologije koje omogućavaju održivo korišćenje resursa i praćenje stanja ekosistema, dok poslovna zajednica daje okvir za njihovu praktičnu primenu kroz poslovne modele i investicije. Kada se ovi akteri povežu kroz zajedničke projekte i inicijative, stvara se sinergija koja plavu ekonomiju pretvara u stvarni pokretač razvoja - naglašava sagovornica eKapije.

Što se tiče turizma, Milena Rmuš smatra da on može biti održiv deo plave ekonomije u Crnoj Gori, ali samo ako se razvija kroz model koji spaja ekološke, ekonomske i društvene aspekte i zasniva na odgovornom korišćenju resursa.

- Trenutno je pritisak na obalu i more značajan, što se ogleda u prekomernoj urbanizaciji, izraženoj sezonalnosti, opterećenju komunalne infrastrukture i rastu zagađenja, pa je jasno da masovni turizam sam po sebi nije održiv. Istovremeno, Crna Gora ima potencijal da turizam transformiše u segment plave ekonomije koji doprinosi očuvanju prirodnih vrednosti – kroz strožu kontrolu prostornog planiranja i gradnje, ulaganje u ekološki prihvatljivu infrastrukturu i razvoj oblika turizma sa minimalnim negativnim uticajem, poput ekoturizma, nautičkog turizma i aktivnosti vezanih za zaštitu resursa. Time bi se postiglo produženje sezone i ravnomernija raspodela turističkog prometa. Veoma važnu ulogu imaju i lokalne zajednice, čije uključivanje i promocija autentičnih proizvoda mogu stvoriti veću dodatu vrednost, nova radna mesta i podržati mala i srednja preduzeća, uz očuvanje kulturnog i prirodnog identiteta obale. Dakle, turizam u Crnoj Gori može postati održiv deo plave ekonomije jedino kroz pažljivo upravljanje obalnim i morskim resursima, koje usklađuje ekonomske koristi sa zaštitom prirode i biodiverziteta - kaže ona.

Privatni sektor, prema njenim rečima, pokazuje sve veće interesovanje za plavu ekonomiju, ali država može dodatno podstaći razvoj kroz stimulativne politike, poreske olakšice i olakšan pristup međunarodnim fondovima, uz obrazovanje i obuke koje jačaju sposobnost privrede da prepozna nove trendove i tehnologije.

Privredna komora Crne Gore, kako ističe već učestvuje kao partner u brojnim projektima finansiranim kroz EU programe koji se odnose na ovu oblast. Kroz njih Komora ima priliku da edukuje privredu o cirkularnim praksama, razvoju veština i mogućnostima prekogranične saradnje.

- Plava ekonomija Crnoj Gori pruža priliku da prirodne resurse mora i obale koristi na održiv i inovativan način, čime može značajno doprineti privrednom rastu i diversifikaciji ekonomije - zaključuje Milena Rmuš.