Novi pristup obradi zemljišta - Regenerativna poljoprivreda i njeni izazovi u Srbiji

Jedan od načina na koji se obezbeđuje očuvanje vlage u zemljištu, je obrada po principima regenerativne poljoprivrede. U Srbiji je ovaj koncept još uvek malo zastupljen, a oni koji se zalažu da bude drugačije navode da će, posle 2030. godine, poznati prerađivači hrane zahtevati da se, bar polovina sirovina, proizvede na ovaj način.

Obrada po principima regenerativne poljoprivrede treba da sačuva vlagu i poveća sadržaj organske materije u zemljištu, uz minimalan broj prohoda mašinama, čime se smanjuju tropškovi. Po trenutnim analizama, moguće je uštedeti na gorivu godišnje do pedeset posto po hektaru. Ivan Sudarević, iz Subotice, sve svoje parcele obrađuje na ovaj način, bez oranja i uz primenu stajskog đubriva.

- Sistem obrade zemljišta, bez obrade zemljišta, direktnu setvu i praktikujemo te pokrovne useve plus stajnjak. Za nas se trenutno najbolje pokazalo da koristimo neki poluzgoreli stajnjak svake treće godine, u nekim manjim količinama. Ali, smatram da bi u nekoj budućnosti trebalo da se fokusiramo na pripremu komposta, i da bi to bio još bolji efekat, i da bismo podigli vrednost tog stajnjaka - kaže Ivan Sudarević, poljoprivrednik iz Subotice.

O izazovima i mogućnostima regenerativne poljoprivrede govorilo se na stručnom skupu, koji je održan u Petrovaradinu. I ovde je ocenjeno da se proizvođači teško odlučuju na promenu tehnologije rada.

- Četrdeset-pedeset proizvođača gazdinstava koji, manje više, su se zainteresovali tako za celu ovu priču. Međutim, ja mislim da veliki deo proizvođačke populacije ili nema predstavu, možda čak nije ni čuo - dodaje Florijan Farkaš, poljoprivredni savetodavac.

Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizovao je više projekata u kojima se može videti način prelaska sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu.

- Postoji nešto što zovemo demo farme. To su mesta, poljoprivredna gazdinstva, gde već poljoprivrednici primenjuju regenerativne prakse i gde postoji mogućnost da zainteresovani poljoprivrednici dođu i vide kako to izgleda. I naš naredni korak jeste da se sami poljoprivrednici zainteresuju i počnu da rade ogledne površine - objašnjava Srđan Pavlović, iz Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije.

Oni koji zagovaraju ovaj princip rada navode da će nepovoljan vodni režim i klimatske promene navesti poljoprivrednike da promene razmišljanje. Samoodrživost i pun efekat na ovakvim parcelama, postiže se nakon četiri do osam godina prelaznog perioda.