"Kratak vodič za ratarstvo" - Sve što bi trebalo da znate o regenerativnoj poljoprivredi

Pod okriljem Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije već neko vreme se distribuira priručnik "Kratak vodič za ratarstvo", čiji je autor poljoprivredni savetnik Florian Farkaš.

Florian Farkaš je i sam proizvođač i jedan od pionira regenerativne poljoprivrede kod nas, te saradnik na BioSensovom evropskom projektu Climate Smart Advisors, koji u fokusu ima upravo unapređenje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

- Regenerativna poljoprivreda je skup poljoprivrednih praksi koji na prvo mesto stavlja zdravlje zemljišta i njegovu regeneraciju. To praktično znači da se parcela tokom proizvodnog procesa ne samo eksploatiše, nego da se istovremeno i unapređuje, a cilj je, između ostalog, prevladavanje sve ozbiljnijeg problema gubitka humusa i organske materije u zemljištu - rekao je Farkaš za Dnevnik kada je nedavno u bajmočkom ataru u Savez priredio Dane polja, gde je u fokusu bila demonstracija raznorodne mehanizacije koja se koristi u regenerativnoj i konzervacijskoj obradi zemljišta.

U uvodnom slovu vodiča Farkaš ističe da je cilj regenerativne poljoprivrede da se zemljište tokom vremena učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim.

- To se postiže primenom postojećih poznatih i razrađenih agrotehničkih mera, kao i primenom ekoloških strategija. Integracijom agrotehničkih mera i ekoloških strategija u sistem proizvodnje, i uz značajnu aktivnost prirodnih procesa, omogućava se ekonomski isplativa poljoprivredna proizvodnja. Istovremeno, gazdinstvo i lokalna zajednica povećavaju održivost i otpornost na klimatske i tržišne promene. Posredno, regenerativna poljoprivreda, zahvaljujući povećanju organske materije zemljišta, utiče i na skladištenje (sekvestraciju) atmosferskog ugljenika u zemljištu. Na ovaj način se smanjuje količina ugljenika u atmosferi, koji je jedan od gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i kao takav utiče negativno na klimatske promene - navodi Farkaš.

Regenerativna poljoprivreda se, ističe autor priručnika, može uspešno primenjivati u svim klimatskim uslovima i na svim tipovima zemljišta. Međutim, Farkaš istovremeno upozorava i da ne postoji univerzalni pristup već svaki poljoprivredni region, odnosno gazdinstvo, mora pronaći sopstveni put. Ali da bi regenerativni pristup bio uspešno primenjen definisani su osnovni principi, pravila i procesi koji zajedno čine okvir regenerativne poljoprivrede. Ovaj okvir omogućava upravljanje poljoprivrednim zemljištem sa ciljem maksimalnog očuvanja, unapređenja i iskorišćenja prirodnih resursa.

Kada je reč o pomenutim principima, Farkaš u prvi plan stavlja prepoznavanje i definisanje ciljeva i mogućnosti gazdinstva. Suština je, naime, u (realnim) očekivanjima od primene regenerativne poljoprivrede, ali i materijalnih mogućnosti za primenu ovog modela. Dodatno ovaj princip podrazumeva poznavanje mikroklimatskih mogućnosti i ograničenja gazdinstva, ali i podršku zajednice , te poznavanje tržišnih uslova, a pre svega zahteva kupaca.

Drugi princip, ne remeti zemljište, u fokus stavlja činjenicu da sva ko mehaničko ili hemijsko uznemiravanje zemljišta uništava njegovu strukturu i živi svet, usporavajući ili zaustavljajući regenerativne procese.

Važan princip je i stvaranjem pokrivača od živog i mrtvog biljnog materijala, čime se zemljište štiti od erozije, pregrevanja i drugih negativnih uticaja sredine. Istovremeno, na taj način se smanjuju gubici vlade, te stvaraju povoljniji uslovi za razvoj i poboljšanje biološke aktiv- nosti zemljišta.

U "Kratkom vodiču za ratarstvo" insistira se i na povećanju raznolikosti parcele, čime se smanjuje potreba za unošenjem veštačkih inputa (đubriva i pesticida) u sistem a istovremeno povećava njegova otpornost na negativne uticaj.

Takođe, produžava se i period aktivnosti živog sveta u zemljištu (rad "biljne ugljenične pumpe") što vremenom, ističe Farkaš, dovodi do povećanja sadržaja organske materije u zemljištu.

Na ovaj princip naslanja se i sledeći, koju u fokusu ima pokrovne i združene useve, koji omogućavaju da aktivan (živ) koren permanentno obezbeđuje hraniva za mikroorganizme zemljišta, održavajući aktivnost "biljne ugljenične pumpe" tokom većeg dela godine, a ne samo u periodu kada se gaji glavni usev.

Vodič, naravno, nudi još niz preporuka i saveta uz sijaset primera, počev od toga koji su sve izazovi pred gazdinstvima namerenim da pređu na regenerativnu poljoprivredu, pa do smernica kada su u pitanju plodored, pokrovni usevi, združeni usevi, izbor sorti, suzbijanje korova, integralna zaštita bilja.

- Jedan od ključnih koraka u regenerativnoj poljoprivredi je da nema tzv. prethodne obrade zemljišta. Dakle, u njivu se ulazi samo zbog setve, nema dubokog oranja, tanjiranja. Takođe, u samu setvu uključujemo što više biljaka. U klasičnoj, konvencionalnoj proizvodnji na njivi imamo jednu, najviše dve biljne vrste; u regenerativnoj, kad god možemo, ubacujemo i neke pokrovne useve, pa tako na jednoj parceli možemo imati i smešu tri komponente, pa kad skinete, jedan usev, već niče nešto drugo - rekao je Farkaš, uz napomenu da ako se ne prestane sa uzurpiranjem zemljišta po dubini, parcela možda nikada neće postići stanje samoodrživosti i time ciljevi regenerativne poljoprivrede nikada neće biti u potpunosti ostvareni.