Šta preduzeti da klima ne pobedi domaći agrar?

Međutim, čak trećina paora uverena je u to da trenutni negativni uticaj vremenskih uslova na poljoprivrednu proizvodnju nije trajnog karaktera i da će se sve vratiti na staro; pesimista u tom pogledu je nešto više - 48%, dok ostali ipak ne bi da vračaju u pasulj.

Gotovo puni konsenzus, s druge strane, postoji kada je reč o procesima degradacije plodnog sloja zemljišta, odnosno humusa, jer je ubedljiva većina seljaka, njih 76%, svesno da je su ti procesi posledica pre svega načina obrade zemljišta - od oranja uz veliki broj prohoda i korišćenja teške poljo-mehanizacija, do preterane primene mineralnih đubriva i pesticida, zaključno sa veoma ograničenim plodoredom.

Istovremeno, veliki broj poljoprivrednika je upoznat sa konzervacijskom obradom zemljišta kao i principima regenerativne poljoprivrede. Isto tako, dve trećine paora dobro zna razliku između pokrovnih useva i zelenišnog đubrenja, odnosno sideracije, a tek nešto manje njih je upoznata i sa integralnom zaštitom bilja - mada to, nažalost, ne znači i da za tim modelima posežu na svojim imanjima. Ako je za utehu, 85% poljoprivrednika nedvosmisleno je potvrdilo da im analiza zemljišta donosi korist u proizvodnji.

U svakom slučaju, poslednji krug ankete pokazao je aktuelno stanje na srpskim njivama: pokrovne useve redovno seje svega 15% poljoprivrednika, tek koji procenat više u kontinuitetu smanjuje korišćenje veštačkog đubriva, dok se oko četvrtine njih i dalje uzda u blagodeti stajnjaka - kojeg je, nažalost, sve manje (i sve je teže do njega doći i na nekom unutarpaorskom tržištu).