Brčerević: RZS u tri revizije od 2014. uvećao BDP Srbije skoro 20%

Republički zavod za statistiku (RSZ) uvećao je nominalni bruto domaći proizvod (BDP) u svakoj od tri velike revizije od 2014. godine ukupno za skoro 20%, što je znatno više nego u većini evropskih zemalja. Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević istakao je da ne misli da država pokušava da ulepšava sliku o ekonomiji jer se takve revizije na svakih pet godina redovno sprovode i u drugim evropskim zemljama.

- Međutim, ono što jeste problem je to što je svaka velika revizija u Srbiji, a od 2014. ih je bilo tri, donela veliko povećanje BDP-a. Te tri revizije zajedno povećale su BDP za skoro 20%, što je znatno više nego u većini drugih evropskih zemalja. BDP u 2013. nije bio 32 mlrd EUR kako se tada mislio, već 38 mlrd EUR, dok javni dug nije bio 65,4% BDP-a, već 55,1% - rekao je Brčerević.

Ocenio je da su Vlada Srbije, Međunarodni monetarni fond (MMF), rejting agencije, pa i u Fiskalnom savetu, radili sa znatno potcenjenim podacima o veličini domaće privrede, što ne bi trebalo da se dešava.

- Prirodno se nameće i pitanje pouzdanosti najnovijih podataka, hoće li i oni za nekoliko godina značajno menjati? U poslednjoj reviziji posebno upada u oči velika korekcija državne potrošnje, koja je povećana za čak 19% - istakao je Brčerević.

To je, prema njegovim rečima, neočekivano velika promena, a odnosi se na statističku oblast koja još uvek nije potpuno razvijena. RZS je, kako je dodao, tek nedavno počeo da objavljuje statistiku državnih finansija i prvi podaci pokazuju neke nelogičnosti u pogledu veličine javnih prihoda i rashoda kao i fiskalnog deficita.

- Nadam se da ti sumnjivi podaci nisu uticali na veliko povećanje procenjene državne potrošnje, a samim tim i na novu procenu BDP-a. Takođe, imam određene sumnje u tačnost procenjenog kretanja u elektroenergetskom sektoru i nekim drugim delovima BDP-a - naveo je Brčerević.

Dodao je da velike izmene, koje donosi svaka revizija, pokazuju da postoje problemi u merenju pojedinih statističkih indikatora.

- Međutim, razlog za to nije manipulacija podacima, niti nedovoljna stručnost zaposlenih. Osnovni problem našeg statističkog zavoda je manjak kapaciteta. Praksa EU je da u nacionalnim statističkim zavodima radi između 10 i 20 zaposlenih na 100.000 stanovnika - ukazao je Brčerević.

- Uz najbolju stručnost i volju, ne mogu se očekivati besprekorni podaci ako ih proizvodi upola manje ljudi nego u uporedivim zemljama. U takvim uslovima jako je teško pratiti sve napredniju i složeniju statističku metodologiju koju donosi evropski statistički zavod, Evrostat - rekao je Brčerević.

Istakao je da je glavni utisak, nakon poslednje velike revizije BDP-a to da država mora da ojača RZS. To, kako je rekao, pre svega znači povećanje broja zaposlenih, što podrazumeva i atraktivnije plate koje će privući mlade i obrazovane ljude da rade taj odgovoran posao. ;

- Podaci koje RZS pruža ključni su za ispravnu ekonomsku politiku, pa u ovu važnu instituciju mora više da se ulaže - zaključio je Brčerević.