Brčerević: Dug Srbije će i u 2025. rasti, samo za kamate treba 1,9 mlrd EUR

Srbija je prinuđena da se i u 2025. godini zadužuje zbog deficita u budžetu, a samo za kamate će ove godine morati da plati 1,9 mlrd EUR, što je šteta, jer je taj novac mogao da bude bolje iskorišćen, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević u intervjuu za agenciju Beta.

Tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, je mogao da se izbegne, iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.

- Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika - rekao je Brčerević.

Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske, u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u 2025, slično kao u Srbiji, ali razlika je u tome što su te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije i mogla je da izbegne ovaj trošak.

Brčerević je rekao da povećanje budžetskog deficita u 2025. na 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) još nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru.

Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. pa do 2023, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficiti tokom pandemije bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu dugoročno ugrozili budžetsku ravnotežu, jer su bili prolaznog karaktera.

Međutim, od 2024. uvode se, kako je naveo, nove "rastrošne" politike i višegodišnji projekti poput Ekspa, koji koštaju više nego što je prvobitno planirano, pa su oni strukturno promenili budžet i podigli deficit na relativno visok nivo od 3% BDP-a.

- Zbog toga su morala da se suspenduju opšta fiskalna pravila koja su u 2025. predviđala deficit 1,5% BDP-a. Budžet sa 3% deficita postaje napregnut, pa se odlažu neki važni projekti, kao što je metro. Za nove politike, koje se najavljuju, više nema mnogo mesta, posebno jer je tu i Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija ima aranžman i koji će teško dozvoliti veće odstupanje od dogovorene fiskalne politike - rekao je Brčerević.

Istakao je da se budžetski deficit mora finansirati novim zaduživanjem zemlje, pa je Vlada Srbije zbog toga projektovala da će javni dug da se poveća tokom 2025. sa 39,3 mlrd EUR na 41,9 mlrd EUR.

Na taj novi dug plaćaće se, kako je rekao i relativno veliki rashodi za kamate, jer su uslovi zaduživanja još uvek nepovoljni.

- Ekonomija to može da podnese i neće biti rizika od fiskalne krize, ali glavno pitanje je da li su ovi troškovi opravdani i hoće li privreda imati dugoročne koristi od Ekspa ili Nacionalnog stadiona koji bi opravdali taj novi dug - rekao je Brčerević.

Dodao je da bi Vlada Srbije konačno trebala da pokaže studije opravdanosti tih i svih drugih projekata jer poreski obveznici imaju pravo da znaju u šta se njihov novac ulaže.

Odgovarajući na pitanje da li će rasti zahtevi za povećanjem plata i penzija, Brčerević je rekao da je povećanje penzija u Srbiji zakonski precizno definisano, na ekonomski dobar način, a da i rast plata u javnom sektoru ima zakonsko ograničenje koje sprečava da ukupni trošak zarada u budžetu raste brže od mogućnosti privrede da ih finansira.

- Odstupanje od ovih pravila bio bi put u haos i krizu, pa Vlada Srbije na ovom polju ne bi smela da pravi improvizacije. Videli smo već kako se to završilo, krajem 2014. kad su penzije i plate u javnom sektoru morale da se smanje. Penzije i plate su najveći budžetski rashod i uređene zemlje teže da na njihovo povećanje ne utiče politička volja već objektivni kriterijumi - naveo je Brčerević.

Važno je, prema njegovim rečima, da Vlada Srbije, napokon bolje i objektivnije uredi sistem zarada i zaposlenosti u državi u različitim oblastima - zdravstvu, prosveti, MUP-u, vojsci, administraciji.

- Ta reforma najavljuje se još od 2013, ali smo se sapleli, već na prvom koraku, u prebrojavanju zaposlenih u javnom sektoru - rekao je Brčerević.

Na pitanje da li će Srbija dobaciti projektovani privredni rast u 2025. od 4,2%, Brčerević je rekao da rizici postoje, ali je konsenzus međunarodnih i domaćih institucija, uključujući i Fiskalni savet, da će Srbija u 2025. ostvariti solidan privredni rast od oko 4%.

To, kako je rekao, podrazumeva rast najvećeg dela privrede od nešto ispod 4%, uz očekivani oporavak poljoprivrede od suše iz 2024, odnosno rast tog sektora od oko 10%.

Ipak, kako je istakao, važno je skrenuti pažnju na to da je trenutno glavni pokretač privrednog rasta Srbije relativno visoka domaća tražnja, što je održivo samo u ograničenom roku, jer tako neuravnotežen rast nepovoljno utiče na inflaciju i trgovinski deficit zemlje.

Brčerević je rekao da veruje da će se inflacija u Srbiji postepeno smanjivati, ali da je pitanje, koliko brzo. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je, kako je naveo, 4,7%, i po podacima Eurostata, veći rast cena od Srbije imale su samo Turska i Rumunija.

Ono što je, prema njegovim rečima, važno razumeti jeste da se u 2024. struktura inflacije u Srbiji promenila. Ranijih godina dominirala je, kako je naveo, "uvezena" inflacija zbog svetskog rasta cena energenata, hrane i drugih proizvoda, a sada je ona praktično na nuli, što znači da je domaća inflacija postala ključni problem.

- Radili smo neke grube interne procene koje pokazuju da je domaća inflacija trenutno na nivou od oko 7%. Za dalji pad inflacije veoma je važna koordinacija monetarne i fiskalne politike, koja trenutno izostaje. Narodna banka Srbije je od septembra opravdano obustavila spuštanje referentne kamatne stope zbog jakih cenovnih pritisaka, ali fiskalna politika ide u suprotnom smeru, povećavajući deficit budžeta što deluje inflatorno - ocenio je Brčerević.

To je, kako je istakao, još jedan važan razlog zbog koga planirano povećanje budžetskog deficita nije dobra ekonomska politika.

Istakao je da povećanje deficita tekućeg platnog bilansa može biti ozbiljan problem u srednjem roku.

- Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. ubrzano je rastao i verovatno će premašiti 5,5% BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na 2023. godinu, kada je bio 2,4% BDP-a. Dva su ključna razloga za ovaj rast. Prvi je preveliko oslanjanje ekonomije na domaću tražnju, što podstiče rast uvoza i stvara neravnoteže - rekao je Brčerević.

Drugi razlog, je prema njegovim rečima, povezan sa stranim direktnim investicijama (SDI). Od 2017. Srbija je, kako je naveo, imala veliki priliv SDI, što je donosilo snažne prilive deviza i tako uticalo na jačanje dinara, međutim sa završetkom ciklusa investiranja stranci počinju da iznose profit iz zemlje "što je prirodno, jer oni su i došli u Srbiju radi zarade".

- Srbija sad prelazi u tu fazu, što pokazuju podaci da je u prvih deset meseci 2024. neto priliv novih SDI bio 3,5 mlrd EUR, a strani investitori su iz zemlje izneli 3,3 mlrd EUR. Za godinu ili dve, počeće da iznose više deviza nego što unose u zemlju, što će dodatno opteretiti već veliki spoljnotrgovinski deficit - rekao je Brčerević.

Kako je ocenio, strane investitore dosad je u Srbiji privlačila jeftina i dostupna radna snaga, međutim, situacija se brzo menja, jer je stopa nezaposlenosti pala na 8%, a tržište rada sve više oseća negativne demografske trendove i emigraciju radno sposobnog stanovništva.

U Srbiji se, kako je naveo, već neko vreme pojačava problem manjka kvalifikovane radne snage, pa rast plata premašuje rast produktivnosti. Ocenio je da će jedan broj investitora zbog povećanih troškova poslovanja i manjka radne snage, verovatno smanjiti aktivnost ili se odlučiti za selidbu na jeftinije lokacije.

Investicije koje, prema njegovim rečima, nisu toliko osetljive na veći trošak radne snage su one koje iskorišćavaju prirodne resurse ili koriste "prljave tehnologije".

- Međutim, pitanje je da li nam treba takva ekonomija. Najbolji strani investitori su oni koji donose napredna znanja i tehnologije, ali njih dosad nismo uspeli da privučemo u dovoljnoj meri - rekao je Brčerević.

Domaće investicije će, prema njegovim rečima, početi da rastu kada se napravi dobar ambijent za njih.

Danas su, kako je ocenio, strane investicije velike, a domaće privatne investicije skromne. Razlika je, prema njegovim rečima, u tome što strani investitori manje zavise od domaćeg okruženja.

- Strani investitori svoje proizvode, uglavnom plasiraju na inostrano tržište i kad naiđu na administrativne ili pravne prepreke mogu da računaju na podršku svojih ambasada. Domaći investitori su, međutim zavisni od kvaliteta naših institucija, efikasnosti administracije, rasprostranjenosti korupcije, vladavine prava i tržišne konkurencije. A po tim pitanjima Srbija ne stoji dobro - rekao je Brčerević.

Naveo je da istraživanje Svetske banke pokazuje da je Srbija po tim kriterijumima među poslednjima u Evropi, a da je zabrinjavajuće što se od 2014. situacija pogoršava.

Pored toga, važna su i kako je ocenio, ulaganja u obrazovanje, jer motor razvoja privrede trebalo bi da bude obrazovana mlada radna snaga, koja lako koristi nove tehnologije, usvaja napredna znanja i brzo se prilagođava tržišnim promenama u efikasnoj državi u koju ima poverenja.

Brčerević je rekao da je Srbija planirala javne investicije u 2025. godini od 7,4% BDP-a što je, uz Estoniju, najviše u Evropi. Taj, kako je rekao, na prvi pogled, impresivan rezultat postignut je, međutim, na specifičan način.

- Srbija je sve najveće investicije izmestila iz standardnih precedura. Umesto toga, sklopljeni su međudržavni ugovori i usvojeni posebni zakoni (lex specialis) koji omogućavaju da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma i objavljenih analiza isplativosti. Omogućeno je i da se radovi ugovaraju direktnim pogodbama umesto na tenderima, često uz tajnost ugovora i lošu projektnu dokumentaciju - rekao je Brčerević.

Dodao je da taj ad-hok pristup jeste otkočio neke važne projekte koji su godinama tapkali u mestu, ali s njim se preteralo i problemi postaju sve očigledniji.

Jedan od njih je, kako je naveo, izbor prioriteta, ali trebalo bi utvrditi i zašto cene pojedinih projekata toliko probijaju prvobitne procene, kakav je kvalitet, pa i bezbednost, ovako sprovedenih radova i kakvi su uslovi zaduživanja.

Srbija ne može, kako je istakao, da nastavi da vodi investicionu politiku kao da procedure ne postoje, već mora odmah da obezbedi punu transparentnost projekata, zatim ojača institucije, zadužene za javne investicije i vrati se u uređen sistem.

Odgovarajući na pitanje kada bi Srbija mogla da dostigne dohodak zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) sa kojima je uporediva, Brčerević je rekao da Srbija trenutno ima nešto brži privredni rast od tih zemalja, ali da taj podatak može da zavara.

- Naš rast, uglavnom se zasniva na državnim investicijama i SDI koje idu u tradicionalne sektore privrede, što nije dugoročno održivo. S druge strane, zemlje CIE svoj rast zasnivaju na povećanju produktivnosti i sve više se oslanjaju na razvoj naprednih, visokotehnoloških sektora. Zato njihov privredni rast u dugom roku ima bolju prespektivu - ocenio je Brčerević.

Razlika se, kako je rekao, vidi čak i kad se posmatraju napredni sektori koji i u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, jer "kod nas taj sektor dominantno čine usluge radne snage za strano tržište i strane firme, dok u zemljama CIE nastaju velike domaće kompanije, 'jednorozi' koji vrede preko milijardu evra".

- Da bi Srbija ušla u klub razvijenijih zemalja neophodno je da prvo promeni model privrednog rasta. Tek tada može da počne da odbrojava godine kad će dostići dohodak zemalja CIE - rekao je Brčerević.