Doznake iz inostranstva nadmašile ulaganja u Srbiju - Evo odakle je stiglo najviše novca

Investitori iz Nemačke su posustali, ali dijaspora koja živi i radi u ovoj zemlji očigledno nije. Iako ulagači iz Nemačke u prošloj godini nisu bili ni među prvih deset, kada je u pitanju otvaranje fabrika u Srbiji, dijaspora iz Berlina, Frankfurta i ostalih gradova je i dalje najdarežljivija i šalje najviše novca rođacima u Srbiju.

NBS još nije sabrala ukupnu vrednost doznaka za celu prošlu godinu, ali su za RT Balkan rekli da je od januara do oktobra 2024. stiglo 4,1 mlrd EUR, što je za 115,2 mil EUR ili 2,7 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.Struktura doznaka ostala je slična kao u prethodnim godinama, a svaki četvrti evro stigao je iz Nemačke, odakle je 26 odsto doznaka. Na drugom mestu je Švajcarska, sa udelom od 13 odsto, a slede Austrija sa 9 odsto, Francuska sa 6 odsto i Hrvatska sa 6 odsto. U Narodnoj banci Srbije su za RT Balkan rekli da su to zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.

Prema podacima centralne banke, tokom deset meseci 2024. godine priliv SDI u Srbiju je iznosio 3,9 mlrd EUR, što predstavlja rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a kada se uključe preliminarni podaci zaključno sa 20. decembrom, taj priliv je dostigao 5 mlrd EUR.

- Priliv deviza iz inostranstva po osnovu doznaka godinama unazad je na relativno stabilnom nivou od oko 6 do 8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Određene fluktuacije u pojedinim godinama su posledica ekonomskih dešavanja iz zemalja iz kojih doznake dolaze. U uslovima geopolitičkih tenzija i povišenih inflatornih pritisaka su obično veći prilivi po ovom osnovu, nominalno posmatrano - kažu u NBS.

Na drugom mestu je Holandija sa 744,4 mil EUR, potom Velika Britanija sa 425,7 mil EUR, Luksemburg sa 367,5 mil EUR, Švajcarska sa 171,3 mil EUR, dok su investitori iz Austrije uložili 132,3 mil EUR, iz Češke 85,4 miliona, iz SAD 85,3 mili EUR i Ujedinjenih Arapskih Emirata 70,8 mil EUR.

Iz NBS napominju da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.

Ekonomista Mahmut Bušatlija rekao je za RT Balkan da su trenutne nemačke investicije vezane za stanje njihove ekonomije i da su one tako pale zbog kolapsa nemačke auto-industrije, sektora iz kojeg su investitori i otvarali najviše pogona u Srbiji.

- Oni su u teškoj recesiji, koja traje pet godina i nije se popravila od 2019. već se samo 'ukopava'. Sasvim je normalno da su smanjili investicije van svoje zemlje jer ako ulažu novac van, onda nemaju neke benefite u svojoj zemlji. Ono što su već investirali ovde, u najvećem obimu je deo auto-industrije koja je u raspadu. To što više nisu ni među prvih deset investitora govori o tome kakva je njihova ekonomija u ovom momentu - kaže Bušatlija.

On ukazuje da i među radnicima u auto-industriji koji su ostali bez posla sigurno ima i onih koji su otišli iz Srbije.

- Kada dođu u situaciju da država treba da im pomaže, ona neće pomagati da bi naši ljudi radili, nego pre svega moraju da ponude Nemcima sva ta mesta. Oni koji rade šalju novac jer je to praktično jedini vid njihove štednje, da šalju kući pa da se deo potroši, a ostalo se čuva za stare dane. Oni sada sigurno moraju da paze na svaki evro i slaće manje para u Srbiju - rekao je Bušatlija.

On smatra da nemačke kompanije koje su vezane za auto-industriju nemaju budućnost da ostanu ovde.

- Kad se završi ono što su ugovorili, veliko je pitanje da li će produžiti ugovore ili će zatvoriti firme, koje su ionako otvorili uz naše subvencije, tako da će samo država imati štete - smatra Bušatlija.

Ekonomisti ukazuju da se novac koje gastarbajteri šalju iz inostranstva najvećim delom troši za održavanje standarda i potrošnju domaćinstava, a da svega jedan do tri odsto doznaka građani iskoriste za pokretanje nekog posla. Prema nezvaničnim podacima, oko 25 odsto novca iskoristi se za kupovinu nekretnina, pa to delom objašnjava i pojačanu potražnju za kupovinom stanova i rast cena kvadrata, naročito u Beogradu, poslednjih godina.

Narodna banka Srbije Beograd

Mahmut Bušatlija

strane direktne investicije

SDI

doznake

dijaspora