Prva odluka o referentnoj kamati u novoj godini - Da li će NBS "popustiti kaiš"?

Kada se o referentnoj kamatnoj stopi odlučivalo u decembru, Izvršni odbor Narodne banke Srbije rešio je da je zadrži na nivou od 5,75%, uz poruku da je neophodno i nadalje sprovoditi opreznu monetarnu politiku usled izraženih geopolitičkih tenzija. Dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže za Biznis.rs da je oprezan pristup od izuzetnog značaja za početak godine, a scenariju u kome referentna kamata ostaje na istom nivou daje verovatnoću od 60%, uz napomenu da ipak ima i dobrih 40% šanse da bude umanjena, ali ne više od 25 baznih poena.

Na poslednjoj sednici u 2024. godini Izvršni odbor NBS je odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, podsećajući da je ona od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

U saopštenju su naglasili da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru tih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike NBS imajući u vidu izražene geopolitičke tenzije i uticaje koje one mogu imati na makroekonomska kretanja, a posebno kada je reč o svetskim cenama energenata i drugih primarnih proizvoda. Sve su to razlozi zbog kojih i profesor Zoran Grubišić smatra da će prva odluka o referentnoj stopi u 2025. godini najverovatnije biti – zadržavanje na nivou od 5,75%.

- Takvom scenariju dajem 60% verovatnoće, ali treba imati u vidu i da je Evropska centralna banka krajem 2024. godine odlučila da spusti referentne stope, pa možda i NBS odluči da krene tim putem, u kom slučaju ne očekujem da smanjenje bude više od 25 baznih poena - ocenio je Grubišić.

Njegovo mišljenje je da NBS vodi računa o tome da balansira između trenda održavanja pariteta sa kretanjem referentnih stopa ECB sa jedne strane, dok se sa druge strane trudi da njene odluke ne budu previše "predvidive".

- Ne bi bilo dobro da može da se nasluti da, primera radi, posle pauze sigurno dolazi spuštanje stopa, a pogotovo ako se ima u vidu da se Izvršni odbor NBS sastaje jednom mesečno – daleko češće nego čelnici ECB - objašnjava Grubišić.

Da će NBS najverovatnije odabrati "opreznu" opciju govori i ocena iz decembarskog saopštenja Izvršnog odbora da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati "i u narednom periodu". Naša centralna banka je pred novogodišnje praznike objavila i detaljnu prezentaciju o makroekonomskim kretanjima, u kojoj je izdvojila efekte ublažavanja monetarne politike tokom 2024. godine. U toj prezentaciji konstatuje da su, zahvaljujući takvom pristupu NBS i ECB, poslednjih meseci u padu kamatne stope na državne hartije od vrednosti, kao i na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu, dok je kreditna aktivnost pojačana.

- Ukupni domaći krediti dodatno su ubrzali međugodišnji rast na 7,2% u oktobru, zahvaljujući ublaženim kreditnim standardima i nižim troškovima finansiranja. Krediti stanovništvu su u oktobru ubrzali rast na 9,2% međugodišnje, dok je rast kredita privredi iznosio 4,9% - istakla je NBS u decembarskoj prezentaciji o makroekonomskim kretanjima.