Prelazak na bugarske sorte dunje zbog otpornosti na erviniju?

Hemus i asenica predstavljaju sorte dunje nastale u Bugarskoj koje sve više nalaze mesto u proizvodnim zasadima dunje u Srbiji. Ove sorte sazrevaju u prvoj polovini oktobra, s tim da se sorta hemus odlikuje nešto ranijim vremenom sazrevanja od asenice, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Beograd Zoran Janković.

Stablo ima srednje bujan porast, grane su uspravnog do polu-uspravnog tipa rasta. Kruna je dobro osvetljena i dobro je obrasla rodnim grančicama. Dominantan rod donose na kratkim rodnim grančicama prosečne dužine pet centimetara. Osvetljenost krune je veoma značajna zbog zaštite i njihove otpornosti prema bakterioznoj plamenjači, čiji je prouzrokovač erwinia amylovora. Cvetovi i listovi su krupni.

Cvetaju srednje rano (u beogradskom području početkom treće dekade aprila). Polen je dobre klijavosti. Ove dve vrste pripadaju samobesplodnim sortama, tako da se moraju gajiti zajedno sa oprašivačima.

Rano prorode, najčešće u trećoj godini po sadnji, mada mogu da daju nekoliko plodova i u drugoj godini, ali se preporučuje da se do treće godine spreči rađanje. Rodnosti su dobre i redovne, sa prinosima većim za oko 30% u odnosu na leskovačku dunju. Prinosi u punoj rodnosti iznose i do 50 kg po stablu, odnosno oko 40 t/ha, ističe Janković.

Plodovi kod obe sorte su krupni, prosečne mase oko 350 gr, zatupasto kruškastog oblika, odnosno blago izduženog oblika. Boja ploda je žuta. Sorta hemus ima intenzivniju žutu boju, kao i izraženiju aromu u odnosu na sortu asenica. Plodovi su im ujednačeni po obliku i krupnoći, glatke površine bez izraženih rebara.

Meso ploda je beličastožućkaste boje, ukusno, sočno, bez kamenih ćelija, osim u delu oko semene kućice. Ove sorte odlikuju se dobrim kvalitetom ploda. Imaju visok sadržaj rastvorljivih suvih materija (oko 16 odsto) i šećera (oko 12 odsto). Poseduju skladan odnos suvih materija i kiselina, što je jako bitan parametar kvaliteta ploda. Plodovi su aromatični i pogodni za sve vidove prerade.

U uslovima Srbije pokazale su izraženu otpornost prema bakterioznoj plamenjači u odnosu na leskovačku sortu, koja se dominantno gaji u proizvodnim zasadima u Srbiji, naglašava beogradski stručnjak.

Za suzbijanje bakteriozne plamenjače dunje veoma je važno gajenje otpornih sorti, a i podloga je takođe veoma značajna. Na ovu bolest naročitno su osetljivi zeljasti mladari kod kojih zbog prodiranja bakterija dolazi do brzog sušenja.