Citronka, stara zimska sorta kruške koja daje do 35 tona po hektaru

(Ilustracija) Turska se sve više okreće samodovoljnosti kada je reč o poljoprivrednim proizvodima. Plan im je da do 2021. godine tržište poljoprivrednih proizvoda raste za otprilike 136 mil USD godišnje. Iako je nosilac ovoga plana povrtarska proizvodnja, trude se i oko proizvodnje voća.

U blizini grada Korkutelija, 100 kilometara od Antalije postoji zasad krušaka, a u Turskoj je najzastupljenija sorta citronka, piše Bojan Kecman na svom blogu.

Citronka (limunka) je stara, zimska sorta. Karakteristike ove kruške su izrazito žuti i čvrsti plodovi, kiselkastog ukusa.

Turci ovu krušku vole, jer se bere od 25. septembra, pa do polovine novembra, kada kod njih zna da padne sneg.

Prosečan rod na četiri hektara je 30 do 35 tona po hektaru, a radi se o organskoj proizvodnji. Prinos je, dakle, gotovo isti kao i u konvencionalnoj proizvodnji. Zimsku rezidbu ne primenjuju, zbog toplijeg vremena, a prolećnu počinju u maju.

Vlasnici ovog zasada krušaka kažu da stabla tretiraju samo tri puta godišnje i to samo bakrom i sumporom. Protiv kruškine buve bore se sumpornim preparatima. Kruškinog smotavca nema.

Zbog viših temperatura problemi sa čađavom krastavošću svedeni su na minimum, a za to je najviše zaslužno freziranje kompletnog voćnjaka, koje se radi početkom novembra i kada opadnu svi listovi. Tako se uništavaju prezimljujuće spore patogena.

Najviše muke pričinjava im, kao i u Izraelu, Erwinia amylovora - bakteriozna plamenjača. I nju uništavaju sumporom. Olakšavajuća okolnost je stalni povetarac koji donekle sprečava razvoj bolesti, a primenjuju podzemno navodnjavanje iz akumulacija u kojima se voda nakuplja tokom zime i proleća.

Inače, u Turskoj se godišnje proizvodi oko 400.000 tona krušaka.