Kamioni čekaju, vozača nema dovoljno, a nova EU pravila dodatno komplikuju transport - Kako region odgovara na izazove?

Da se sektor transporta se već duže vreme suočava sa velikim izazovima zbog ratnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku upozoravaju i iz Privredne komore Crne Gore. Svi ovi problemi, kako su naveli, negativno utiču na rast troškova i poremećaje u lancima distribucije roba.

- Mnogobrojni su faktori koji predstavljaju operativni pritisak i prepreke koje ograničavaju poslovanje i razvoj sektora transporta, od nestabilnosti i rasta cena nafte i ostalih energenata, rasta svih troškova poslovanja počev od cena rezervnih delova i servisa do troškova putarina, ograničene mogućnosti rada na tržištu EU do 14 dana mesečno usled primene pravila 90/180, kao i raznih vidova protekcionzima i necarinskih barijera. Zato se stanje u sektoru transporta može oceniti kao veoma izazovno i nestabilno za dugoročno investiranje u nabavku voznih sredstava, unapređenje poslovnih kapaciteta i u konačnom samu održivost ove delatnosti - kazali su iz PKCG.

Poseban izazov predstavljaju regulatorne promjene na nivou Evropske unije, koje direktno utiču na mobilnost radne snage i efikasnost međunarodnog prevoza. Kako navode iz Komore, implementacija novog sistema evidencije boravka stranaca u EU izaziva zagušenja prometa putnika i tereta na gotovom svim graničnim prelazima i u svim vidovima saobraćaja.

Posledice su već vidljive - od produženog vremena čekanja, preko smanjene protočnosti robe, do dodatnih troškova za transportne kompanije. Upravo zbog toga je i primena EES sistema između EU i Velike Britanije delimično odložena, uz odobrenu fleksibilnost državama članicama do septembra 2026. godine. U praksi, to znači da granične službe mogu privremeno ublažiti ili obustaviti biometrijske kontrole u situacijama kada preti kolaps saobraćaja, posebno tokom letnje turističke sezone.

Iz Komore kažu da je dodatnu zabrinutost izrazio i sektor vazdušnog saobraćaja.

- Zbog ograničenja koje Sistem predstavlja u vazdušnom saobraćaju ACI EUROPE (Međunarodni savet aerodroma za Evropu), uputio je oštar apel Evropskoj komisiji i državama članicama povodom uvođenja EES sistema u kojem je navedeno da aerodromi nisu dovoljno pripremljeni za dodatno vreme potrebno za biometrijsku registraciju (uzimanje otisaka prstiju i skeniranje lica) putnika iz zemalja van EU i zatražili da se uvođenje sistema ne forsira dok se ne osigura da su svi nacionalni granični sistemi testirani i potpuno funkcionalni, kako bi se izbegle masovne gužve na aerodromima - kažu iz Komore.

Takođe je naglašeno da mnoge države nisu angažovale dovoljno graničnog osoblja niti su obezbedile dovoljno prostora za kioske za samoregistraciju, što bi moglo dovesti do toga da putnici provode sate u redovima, a zabrinutost je izražena i povodom "Big Bang" strategije, odnosno istovremenog uvođenja na svim granicama, sugerišući da je potreban duži period prilagođavanja kako bi se sistem postepeno uhodao.

Privredna komora Crne Gore se ovim pitanjem bavi još od 2024. godine, od samog trenutka kada se problem pojavio. Kroz samostalne aktivnosti, ali i u saradnji sa komorama iz regiona, pokrenut je niz inicijativa s ciljem da se izazov na vreme prepozna i počne rješavati. Predstavnici Komore učestvovali su na brojnim skupovima sa ključnim akterima iz EU i nadležnih državnih organa, na kojima su prezentovane potrebe i predlozi za prevazilaženje ovog ograničenja.

- U cilju rešavanja ovog problema pokrenuta je procedura bilateralnog modela za omogućavanje dužeg boravka radi prevoza. U tom smislu Republika Hrvatska je, shodno zaključku sa Tehničkog komiteta za rešavanje boravka vozača u Šengen zoni u čijem radu su učestvovali predstavnici ministarstava, privrednih komora, udruženja transporta Balkana i Evropske komisije, okončala izmjenu Zakona o strancima. Zakon je u Saboru Republike Hrvatske, izmenjen na način što će se omogućiti izdavanje viza za vozače sa Balkana kako bi mogli raditi duže od pravila 90/180. Ovim prelaznim rešenjem će se na srednji rok donekle omogućiti poslovanje sa EU, za one prevoznike koji imaju poslovne aranžmane sa privrednim društvima iz Republike Hrvatske kao zemljom članicom Šengen zone - kazali su iz Komore.

Kako ističu, konačno rešenje ovog problema je pristupanje Crne Gore, u svojstvu članice EU, punom Šengen sistemu bez viznih ograničenja.

- Do kada će rad i poslovanje prevoznika, odnosno prevoza u drumskom saobraćaju delovati sa značajno ograničenim kapacitetima imajući u vidu uvoznu zavisnosti crnogorske ekonomije. Pristupanje ovom sistemu očekuje se u što skorije vreme, imajući u vidu da je i u sektoru transporta Crna Gora uskladila svoje propise sa EU - dodaju.

Iz Komore ukazuju i na problem sa radnom snagom u ovom sektoru, koji se ogleda kako kroz deficit vozača, tako i kroz nepovoljnu starosnu strukturu zaposlenih.

- Poslovanje i razvoj sektora transporta, pored adekvatne infrastrukture, podsticajnog i predvidivog poslovnog ambijenta, temelji se na ljudskim resursima, jer su vozači u transportu ključni faktor za bezbednost, efikasnost i ekonomičnost poslovanja u delatnosti prevoza putnika i tereta. Otežani uslovi rada u sektoru transporta – zbog neadekvatne infratrukture, kazni, pa i problem zadržavanja na granicama, nisu podsticajni za opredjeljenje mladog čoveka da se bavi poslom vozača. Upravo iz tih razloga je u sektoru drumskog prevoza, pored ogromnog deficita vozača, izuzetno izražena nepovoljna starosna struktura zaposlenih, kako na nivou EU, regije tako i u Crnoj Gori. Prema procjenama prevoznika, za upravljanje postojećim voznim parkom bez uvećanja flote, nedostaje više od 20 odsto vozača zbog čega raspoloživa vozila stoje parkirana i nefunkcionala - ističu iz PKCG.

Kada je reč o digitalizaciji transportnih i carinskih procedura, iz Komore navode da su, uprkos primeni eCMR-a, elektronskih najava i sve intenzivniju razmjenu podataka sa EU sistemima, i dalje prisutna značajna operativna uska grla koja usporavaju protok robe i jasno ukazuju na odstupanja u odnosu na standarde jedinstvenog evropskog tržišta.

- Najveći problem u smislu operativnih "uskih grla" predstavlja sporost prekograničnog prometa zbog neuslovnosti terminala na graničnim prelazima, te nedostatak veterinsarskih i fitosanitarnih inspektora. Česte su situacije i nedostaka carinskih službenika, što značajno uslovljava kašnjenje u isporuci robe i neplanirano stajanje na graničnim prelazima. Na usporavanje protoka robe utiče i nepostojanje brzih traka za transport, sporost i neažurnost protoka robe, intenzivne i obimne kontrole vozila na graničnim prelazima, nedostatak mera podrške prevoznicima u cilju smanjenja karbonskog otiska i efikasnosti poslovanja - navode.

Kako kažu, Privredna komora Crne Gore je prepoznala značaj uvođenja digitalnih servisa i aktivno se uključila u postupak uvođenja i implementacije eCMR sistema, a sam sektor je digitalizovan u skladu sa međunarodnim i standardima EU gdje se uglavnom i obavlja transport.

- Privrednici su preko Privredne komore u prethodnom periodu inicirali unapređenje infrastrukturnih i kadrovskih kapaciteta nadležnih prekograničnih službi, uz neophodnost pojednostavljenja procedura, što su i mjerila za zatvaranje poglavlja u procesu pristupanja Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji. U tom smislu se očekuje da će se u procesu pristupanja EU i ispunjavanju kriterijuma za funkcionisanje jedinstvenog evropskog tržišta, pitanja efikasnosti prekograničnog prometa unaprediti uspostavljenjam sistema koji će predstavljati podsticajno i stimulativno poslovanje privrede u toj oblasti - zaključuju iz PKCG.

BIH TRANSPORT PRED SVE VEĆIM PRITISKOM

Transportni sektor u Bosni i Hercegovini suočava se sa sve izraženijim operativnim izazovima, kaže za eKapiju Zijad Sinanović, direktor Sektora za transport i komunikacije Vanjskotrgovinske/Spoljnotgovinske komore BiH.

- Zbog geografskog položaja u odnosu na zemlje EU s kojima imamo najveći obim trgovine, naša privreda je gotovo u celosti zavisna o kopnenom prijevozu, gda je udeo drumskog prevoza iznad 90%. Nema realne alternative - navodi Sinanović.

On upozorava da se, iako su prevoznici u velikoj meri usklađeni sa evropskim propisima, sistem suočava sa sve većim pritiscima koji utiču na lance snabdevanja.

- Međunarodni drumski prevoz i lanci snabdijevanja dovode se do tačke pucanja zbog kombinacije infrastrukturnih ograničenja i novih procedura. Međutim, ukoliko se želi rešiti ovo pitanje i gužve na granicama, mora se hitno pristupiti redefiniranju broja i statusa graničnih prelaza, osigurati potrebnu infrastrukturu na novim i unaprediti infrastrukturu na postojećim graničnim prijalazima i carinskim terminalima, čime bi se stvorila osnova za ubrzanje procedura i kroz primenu savremenih tehnologija i rešenja, kao i uticaj primene Entry/Exit sistema i ETIAS-a na zadržavanja značajno umanjio - ističe Sinanović.

Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja i činjenica da će novi EU sistemi, poput EES-a i ETIAS-a, verovatno dodatno povećati zadržavanja na graničnim prelazima, koji su već godinama usko grlo u trgovinskoj razmeni.

Govoreći o tržištu rada, Sinanović navodi da je nedostatak profesionalnih vozača postao evropski problem koji je u poslednjih nekoliko godina snažno zahvatio i region.

- Cela Evropa se suočava s nedostatkom profesionanih vozača i to je problem s kojim su se suočile najpre zemlje Zapadne Europe, a koji se dalje širio i na ostale države, pa je, u poslednjih nekoliko godina, zahvatio i naš region. Bez jasnih odgovora na pitanje – šta je uzrok smanjene zainteresiranosti za ovo zanimanje, ovaj problem će biti sve izraženiji, bez obzira na pojedinačne pokušaje pojedinih država da privuku vozače iz drugih zemalja - kaže on.

Posebno upozorava na pravilo 90/180 dana boravka u šengenskoj zoni, koje značajno otežava organizaciju transporta iz BiH.

- Za razliku od država članica Evropske unije, države regiona ne samo da se suočavaju s nedostatkom profesionalnih vozača, nego i s dodatnim problemom koji pogađa vozače u regionu u pogledu obaveze poštovanja propisa o ograničenom vremenu boravka na teritoriji Evropske unije od 90 dana u razdoblju od 180 dana. Ovo ograničenje sve je veća prepreka za organizaciju transportnih operacija, funkcioniranja lanaca snabdevanja i očuvanje robnih tokova, pa samim tim i očuvanja dostignutog obima robne razmene regiona s Evropskom unijom. Prevoznici u regionu više ne mogu ni pomišljati da transportnu operaciju organiziraju korištenjem udvojene posade (dva vozača), što je opšepoznat model organizacije transporta kojim se značajno smanjuje vrijeme potrebno za isporuku robe poručiocu - navodi Sinanović.

Prema njegovim rečima, iako nije realno očekivati trajno izuzeće profesionalnih vozača iz sistema 90/180, rešenje se može tražiti u privremenim modelima koji bi sprečili poremećaje u lancima snabdevanja.

- Imajući u vidu sistem funkcioniranja i zakonodavni postupak u Europskoj uniji, nije realno očekivati uspostavu trajnog rešenja ovog pitanja, po ugledu na ona koja se odnose na posade brodova, aviona itd, ali isto tako, nema nikakve sumnje da je moguće doći do privremenih rešenja koja bi predupredila sve ekonomske i druge štete koje mogu nastati ugrožavanjem lanaca isporuke, koji ne mogu funkcionisati bez profesionalnog voznog osoblja. Te štete bi imali i region i Evropska unija, zbog čega se očekuje od Evropske komisije veći angažman na iznalaženju načina na koji bi se ovo pitanje premostilo i time osiguralo vreme potrebno za uspostavljanje sistemskog rešenja - naglašava Sinanović.

Iako se u regionu uvode savremeni digitalni sistemi poput eCMR-a i elektronskih najava, Sinanović smatra da oni sami po sebi nisu dovoljni bez jačanja fizičke infrastrukture.

- Digitalizacija transportnih i carinskih procedura može ubrzati procese, ali bez odgovarajuće infrastrukture efekti ostaju ograničeni - navodi Sinanović.

Kako pojašnjava, glavni problem su granični prelazi, njihova opremljenost i broj, kao i nedovoljno razvijeni kapaciteti carinskih terminala.

- Putna infrastruktura i stanje infrastrukture na graničnim prijelazima i carinskim terminalima, status i broj graničnih prelaza uveliko sprečavaju digitalizaciju transportnih, carinskih i drugih procedura te u pravnom žargonu predstavljaju "prethodna pitanja" koja se moraju rešiti - ističe on.

Spoljnotgovinska komora BiH, kako kaže, već godinama insistira na otvaranju i unapređenju graničnih prelaza sa Hrvatskom i EU, uključujući i proširenje kapaciteta postojećih prelaza i uvođenje novih koridora za sve vrste roba.

- U poslednjih nekoliko godina, prioritet delovanja Spoljnotgovinske komore Bosne i Hercegovine uključuje kontinuirane aktivnosti usmerene na ubrzanje protoka roba i ljudi na graničnim prijelazima, kao i redefiniranje statusa graničnih prelaza s Republikom Hrvatskom/EU, kroz otvaranje, pored postojeća dva (Gradiška/Stara Gradiška i Bijača/Nova Sela) i dodatnih graničnih prelaza za sve vrste roba (Donji Svilaj/Svilaj, Izačić/Ličko Petrovo Selo, Kamensko/Kamensko), kao i graničnih prelaza s obostranim fitosanitarnim kontrolama (Orašje/Županja i Ivanica/Gornji Brgat), ali i unapređenje statusa pojedinih graničnih prelaza u skladu s povećanjem mobilnosti, privrednih i drugih aktivnosti (Novi Grad/Dvor, Hadzin Potok i dr.) - napominje.

Takođe, Komora je zajedno sa partnerima iz regiona pokrenula inicijative prema Evropskoj komisiji za rešavanje pitanja 90/180 režima za profesionalne vozače.

- Jedan od prioriteta još od 2022. godine je bio pokretanje aktivnosti za rešavanje pitanja 90/180 za profesionalne vozače, gde je Spoljnotgovinska komora Bosne i Hercegovine zajedničkim delovanjem s Privrednom komorom Republike Srbije početkom 2023. godine, pokrenula inicijativu šest komora Zapadnog Balkana, upućenu Evropskoj komisiji, svesna da je važno pronaći rešenje za ovo pitanje, što bi bi osnov da očekivani, a neki već i implementirani digitalizirani postupci i kontrole na granici i izvan nje, imaju puni efekat, smisao i unapređenje, a što sada ipak nije slučaj. Jasno je da fokus Spoljnotgovinske komore Bosne i Hercegovine na rešavanju ovih pitanja ostaje bez smanjenja intenziteta delovanja, na što nas obavezuju zahtevi i potrebe poslovne zajednice u Bosni i Hercegovini, čije interese zastupamo i predstavljamo u skladu sa zakonom definiranom ulogom i pozicijom - zaključuje Sinanović.

Transportni sektor u Republici Srpskoj suočava se sa višegodišnjim izazovima koji se dodatno produbljuju uvođenjem novih evropskih procedura, uključujući Entry/Exit System (EES), kao i hroničnim zadržavanjima na granicama i nedostatkom profesionalnih vozača. U takvim okolnostima, kako ocenjuje Goran Račić, predsednik Privredne komore Republike Srpske, raste pritisak na prevoznike, dok se istovremeno povećavaju troškovi poslovanja i smanjuje konkurentnost na tržištu Evropske unije.

Račić upozorava da su dugotrajna zadržavanja na granicama i dalje jedan od ključnih problema transportnog sektora, a nova pravila Evropske unije dodatno komplikuju situaciju.

- Stanje u sektoru transporta u Bosni i Hercegovini, uključujući Republiku Srpsku, i dalje je opterećeno dugotrajnim zadržavanjima na granicama, što direktno povećava troškove i smanjuje konkurentnost domaćih prevoznika - navodi Račić.

Dodaje da prilagođavanje novim EU procedurama, uključujući EES, zahteva dodatni nivo tehničke i administrativne spremnosti, što predstavlja izazov za celi sektor.

- Sektor se već suočava sa nedostatkom vozača i rastom operativnih troškova, a nova pravila dodatno komplikuju poslovanje - ističe on.

Kako navodi, Privredna komora Republike Srpske je već predložila i regionalni pristup rešavanju problema.

- U takvim okolnostima neophodna je snažnija institucionalna podrška i bolja koordinacija sa nadležnim organima EU, kako bi se obezbedio efikasniji protok robe. Privredna komora je uputila inicijativu Savetu ministara da se, kroz zajednički regionalni pristup Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore, pokrene zajednički zahtev prema Evropskoj komisiji i zemljama u okruženju, radi olakšavanja graničnih procedura, uz stav da integrisan regionalni nastup jača pregovaračku poziciju i povećava šanse za postizanje boljih rešenja. Mi ćemo nastaviti da snažno i argumentovano zastupamo interese domaćih prevoznika pred svim relevantnim institucijama, uz konkretne inicijative i predloge mera koje treba da dovedu do sistemskog rješavanja ovih problema i unapređenja ukupnog poslovnog ambijenta - navodi naš sagovornik.

Govoreći o blokadama i protestima vozača u regionu, Račić ističe da oni jasno pokazuju dubinu problema u sektoru.

- Protesti i blokade na granicama jasno ukazuju na ozbiljnost izazova s kojima se transportni sektor suočava - navodi on.

Prema njegovim rečima, primena EES sistema i pravila boravka 90/180 dana dodatno ograničava dostupnost vozača i smanjuje operativnu efikasnost transportnih kompanija.

Dodaje da bi, bez institucionalnog dijaloga i prilagođavanja pravila specifičnostima transportne delatnosti, pritisci i nezadovoljstvo u sektoru mogli dodatno rasti.

Jedan od ključnih izazova ostaje i hronični nedostatak profesionalnih vozača i logističkog kadra, koji je, kako ocenjuje Račić, prerastao u strukturni problem na nivou cele Evrope.

- Procene pokazuju deficit od više stotina hiljada vozača, dok se i do 70% transportnih kompanija suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage. Na domaćem tržištu situaciju dodatno otežava odlazak radne snage, što direktno utiče na smanjenje kapaciteta i otežava organizaciju transporta. U praksi to znači da dio kompanija nije u mogućnosti da realizuje sve ugovorene poslove u punom obimu - kaže.

Kao mere koje trenutno daju određene rezultate navodi obuke i prekvalifikacije, kao i poboljšanje uslova rada i primanja, ali naglašava da bez sistemskih rešenja dugoročni efekti ostaju ograničeni.

- Ključno je stvoriti uslove za zadržavanje postojećeg kadra na domaćem tržištu - poručuje on.

Iako se u regionu uvode digitalna rešenja u carinskim i transportnim procedurama, Račić upozorava da je napredak i dalje neujednačen.

- Jedno od ključnih uskih grla jeste i dalje značajna upotreba papirne dokumentacije, dok Evropska unija ubrzano prelazi na potpuno digitalne sisteme. Dodatni problem predstavlja nedovoljna međusobna povezanost i usklađenost sistema, što uzrokuje zastoje, posebno na graničnim prelazima. Bosna i Hercegovina, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora trebaju ići ka uspostavljanju integrisanih graničnih prelaza koji bi pojednostavili procedure i smanjili zadržavanja na granicama, uz uverenje da je zajednički i ujedinjen regionalni nastup u pregovorima efikasniji i snažniji nego kada svaka država nastupa pojedinačno sa vlastitim inicijativama - navodi.

Poseban problem, kako ističe, predstavlja nedovoljna povezanost sistema između zemalja regiona i Evropske unije, što uzrokuje zastoje na graničnim prelazima.

Dok EU ide ka potpunoj elektronskoj razmjeni podataka u realnom vremenu, mi smo još u fazi gde paralelno funkcionišu i papir i digitalno - zaključuje Račić.

Prema njegovim rečima, ubrzanje digitalizacije, bolja povezanost sistema i dodatno usklađivanje procedura ključni su preduslovi za efikasniji transport i stabilnije lance snabdevanja u regionu.