Posle ukidanja podsticaja za reciklere u Srbiji, priprema se tržišni model aukcija - Hoće li industrija izdržati prelaznu fazu?

- Prestanak važenja uredbe i ukidanje podsticajnih sredstava od 1. januara 2026. godine već ima vrlo konkretne posledice na rad reciklera i kapacitete za tretman otpada u Srbiji. U praksi se beleži smanjen priliv pojedinih vrsta otpada ka operaterima, jer su troškovi preuzimanja i tretmana u potpunosti prebačeni na generatore. To dovodi do situacija u kojima se otpad zadržava kod generatora (negde i nepropisno skladišti), skladišni kapaciteti se pune, a recikleri rade sa smanjenim ulaznim količinama, odnosno ispod optimalnih kapaciteta - navodi naša sagovornica.

Istovremeno, kako ističe, deo operatera je bio prinuđen da značajno poveća cene svojih usluga ili da privremeno obustavi preuzimanje određenih tokova otpada, poput otpadnih guma ili električnog i elektronskog otpada. To, prema njenim rečima dodatno usporava tokove materijala kroz sistem i stvara "uska grla", koja mogu dovesti i do zastoja u radu pojedinih postrojenja.

- Ovakva situacija direktno utiče i na investicionu sigurnost sektora, recikleri se suočavaju sa otežanim planiranjem poslovanja, a potencijalno i sa odlaganjem daljih ulaganja u kapacitete i tehnologije, što dugoročno može usporiti razvoj industrije reciklaže u Srbiji - kaže ona.

Knežević Mitrović navodi da je sa druge strane, važno istaći da je formirana Radna grupa pri ministarstvu koja radi na novoj Uredbi, koja predviđa uvođenje tržišnog modela sistemom aukcija.

- Ovakav pristup može predstavljati iskorak ka efikasnijem i transparentnijem sistemu, ali pod uslovom da se jasno definišu pravila, obaveze i mehanizmi funkcionisanja, kako bi svi učesnici imali predvidiv i stabilan okvir za poslovanje. Recikleri i operateri ukazuju na određene sumnje u pogledu održivosti sistema u ovakvim uslovima, naročito imajući u vidu da je prethodni model bio zasnovan na unapred prikupljenim naknadama za proizvode koji postaju poseban tok otpada, upravo sa ciljem da se finansira njihovo sakupljanje i tretman bez dodatnog troška za krajnje korisnike. U tom smislu, nagla promena modela bez prelaznog perioda stvara operativne izazove - kaže šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u.

U tom smislu, kako dodaje, ključni izazov u narednom periodu biće obezbeđivanje kontinuiteta sistema u prelaznoj fazi, kako bi se izbeglo dalje smanjenje iskorišćenosti postojećih kapaciteta i očuvala funkcionalnost celokupnog sistema upravljanja otpadom.

Neposredne posledice ukidanja podsticaja već su vidljive duž čitavog lanca upravljanja otpadom, od sakupljača do krajnjeg tretmana. Kako objašnjava Sanja Knežević Mitrović, smanjena ekonomska isplativost dovodi do toga da se preuzimanje otpada u pojedinim slučajevima proređuje ili obustavlja, dok se kod generatora beleži nagomilavanje i popunjavanje skladišnih kapaciteta.

- Na kraju lanca, postrojenja za tretman i reciklažu rade sa smanjenim ulaznim količinama, što utiče na njihovu efikasnost i ekonomsku održivost - ističe ona, upozoravajući da u takvim okolnostima dolazi do usporavanja sistema i stvaranja "uskih grla".

Kada je reč o rizicima, dodaje da "povećanje troškova pravilnog zbrinjavanja i ograničeni logistički kapaciteti povećavaju verovatnoću da deo otpada bude usmeren van formalnih tokova", zbog čega je ključno obezbediti stabilan i jasno definisan okvir u prelaznom periodu.

Sektor reciklaže u Srbiji trenutno se nalazi u prelaznoj fazi između dva modela – dosadašnjeg, administrativno vođenog sistema i budućeg, koji bi trebalo da počiva na tržišnim principima. Kako objašnjava Sanja Knežević Mitrović, u takvim okolnostima postoji izražena rezervisanost među reciklerima kada je reč o opstanku bez državne podrške, naročito kratkoročno, imajući u vidu da tržište sekundarnih sirovina još nije dovoljno razvijeno da pokrije sve troškove sistema.

- U trenutnim uslovima, nagli prelazak na potpuno tržišni model predstavlja značajan izazov za sektor reciklaže, posebno za složenije tokove otpada poput električnog i elektronskog otpada ili guma - ističe ona.

Ipak, dodaje da dugoročno uvođenje principa proširene odgovornosti proizvođača i tržišnih mehanizama, poput aukcija, može doprineti većoj efikasnosti i transparentnosti sistema, ali samo uz pažljivo vođen prelaz.

- Minimalan okvir podrške u ovom trenutku podrazumevao bi prelazne mehanizme koji obezbeđuju kontinuitet finansiranja kritičnih tokova otpada u skladu sa principom "zagađivač plaća". Ukoliko se ovi elementi obezbede kroz novu uredbu, na kojoj trenutno radi Radna grupa, postoji realna osnova da sektor postepeno pređe na održiviji, tržišno orijentisan model, bez ugrožavanja postojećih kapaciteta i uz očuvanje funkcionalnosti sistema u celini - zaključuje naša sagovornica.