Od sunčanih vinograda primorja, do pitomih dolina centralne Crne Gore - Autohotne sorte grožđa i netaknuta priroda glavni adut u razvoju vinskog turizma

Mala udaljenost između mora, jezera i vinograda, autohtone sorte grožđa, vekovna tradicija vinogradarstva i netaknuta priroda čine Crnu Goru jedinstvenom destinacijom za razvoj vinskog turizma. Svaka regija nudi drugačije iskustvo - od sunčanih vinograda primorja, do pitomih dolina centralne Crne Gore.

Iako su vina iz vinarije 13. jul - Plantaže prepoznata širom regiona i sveta, upravo male porodične vinarije daju crnogorskoj vinskoj sceni poseban šarm i autentičan ton. One spajaju tradiciju i inovacije, neguju autohtone sorte i omogućavaju posetiocima da kroz degustacije, berbu ili posetu vinogradu dožive pravu priču o crnogorskom vinu.

Kako su za eKapiju kazali iz Privredne komore Crne Gore (PKCG), vinski turizam u Crnoj Gori ima kontinuiran rast i sve veću prepoznatljivost.

- Crna Gora ima snažan potencijal zahvaljujući jedinstvenom spoju klime, autohtonih sorti poput Vranaca i Kratošije, maloj teritoriji i specifičnom doživljaju koji turisti sve više traže. Mnogi vinari nude turističke ture kroz svoje vinograde, uključujući degustacije vina i obilazak podrumskih kompleksa, čime posetioci mogu naučiti o procesima proizvodnje i tradiciji koja stoji iza crnogorskih vina - kazali su iz Komore.

Navode da su šanse za razvoj u narednim godinama su veoma velike, a veliku komparativnu prednost predstavlja mogućnost sistemskog povezivanja vinskog turizma sa primorskim, ruralnim i kulturnim turizmom.

- Sve veća potražnja za autentičnim i održivim turističkim iskustvima ide u prilog Crnoj Gori, koja može ponuditi "boutique" i personalizovani pristup. Najveće komparativne prednosti, u odnosu na region su mala geografska udaljenost između mora, jezera i vinograda, autohtone sorte grožđa, tradicija vinogradarstva, kao i autentičnost i očuvanost prirodnog ambijenta - poručuju.

Crna Gora je u regionu, ali i svijetu prepoznata po vinima kompanije 13. jul Plantaže. Međutim, širom zemlje razvijaju se i porodične vinarije koje zauzimaju sve važniju poziciju kada je reč o vinskom turizmu.

- Kompanija 13. jul Plantaže svakako predstavlja nosioca vinske industrije i snažan izvozni brend, ali upravo male i porodične vinarije donose dodatnu vrijednost kroz autentičnost, personalizovano iskustvo i ograničene serije vina. Da bi postale snažniji dio turističke ponude, potrebno je umrežavanje kroz vinske rute i klastere, zajednički nastup prema turističkim agencijama i hotelima, jača digitalna promocija i online prodaja, standardizacija turističke ponude, kao i podrška u izvozu - kazali su iz PKCG, dodajući da se njihovi kapaciteti mogu bolje valorizovati kroz integraciju u nacionalne i regionalne turističke kampanje.

Iako vinarstvo i vinogradarstvo ima vjekovnu tradiciju u Crnoj Gori, ni ovaj sektor nije bez izazova. Ako govorimo o razvoju vinskog turizma, iz Komore infrastrukturu vide kao jednu od najvećih prepreka.

- Tu pre svega mislimo na pristupne puteve ka ruralnim područjima i vinarijama. Takođe, značajan izazov je i nedostatak kadra posebno u segmentu enoturizma, somelijerstva i interpretacije vinske kulture. Unapređenje je moguće i u koordinisanoj promociji Crne Gore kao vinske destinacije, ali i administrativnim procedurama koje mogu biti izazovne za male proizvođače - navode iz PKCG dodajući da su za njihovo prevazilaženje potrebne sistemske mere.

- To su bolje povezivanje resornih ministarstava (turizam, poljoprivreda, ekonomija), subvencije i podsticaji za razvoj degustacionih sala i turističke infrastrukture, razvoj specijalizovanih programa obuke. Posebno je važno kreirati nacionalnu strategije za razvoj vinskog turizma.

U cilju promocije i povećanja vidljivosti crnogorskih vina, Privredna komora je organizovala posetu domaćih vinara brojnim međunarodnim događajima. Kako navode, nastupi na zajedničkom nacionalnom izložbenom prostoru na međunarodnim sajmovima kao što su Wine Vision u Beogradu i Pro Wein u Diseldorfu, izuzetno su važni za pozicioniranje crnogorskih vina na međunarodnoj sceni. Takođe, organizovane su i posete vinara najvećim svetskim sajmovima vina, poput onog u Parizu.

- Izlaganje i poseta sajmovima doprinosti uspostavljanju kontakata sa distributerima i uvoznicima, razmeni znanja i praćenju globalnih trendova u ovoj oblasti. Već se primećuju konkretni poslovni efekti kroz nove izvozne aranžmane, jačanje imidža i povećano interesovanje tržišta. Kontinuitet učešća je ključan za dugoročne rezultate - poručuju.

Iz Komore ističu da potvrdu kvaliteta vinskog turizma svakako daju i nagrade za kvalitete koje su naši proizvođači dobili na prestižnim događajima kao što su: Decanter World WineAwards, Mundus Vini Spring, Concurs mundial, Emuzioni Dal Mondo, AWC Vienna, Balkans International wine competetion, kao i Novosadski sajam.

Na značaj učešća na ovakvim događajima ukazali su i neki od vinara sa kojima je eKapija razgovarala na Sajmu Wine Vision u Beogradu.

Vinarija Đukanović nalazi se u selu Mačuge u Crmnici, kod Skadarskog jezera, u najpoznatijem vinskom regionu u Crnoj Gori. Kako je za eKapiju kazao Dušan Đukanović, sajam u Beogradu bio je odlična prilika za predstavljanje ponude.

- U vinariji Đukanović trenutno proizvodimo tri etikete - roze, belo vino, kao i Vranac koji je naša autohtona sorta, po kojoj je ovaj region i prepoznatljiv. U pripremi su još dve etikete koje planiramo da plasiramo u narednom periodu. Tokom sajma ostvarili smo brojne kontakte, kako sa posetiocima, tako i sa distributerima - naveo je.

Vina iz vinarije Đukanović mogu se probati u restoranima širom Crne Gore, a najviše na primorju i Podgorici.

- Takođe, u okviru same vinarije imamo degustacionu salu, otvoreni smo za posete tokom cele godine i svi su dobrodošli da dođu i uživaju u našim vinima - kazao je Đukanović.

U Beograd su iz Crmnice stigla i vina vinarije Buk, a prema rečima Miloša Rajkovića, sajam je bio prilika da ostvare nove kontakte i pokušaju da pronađu nova tržišta.

- Imamo široku lepezu vina, kao što su šardone, roze, kaberne sovinjon, te muskat otonel kao bele sorte. Takođe, imamo i Vranac, Marselan, nekoliko kupaža, ali i penušavo vino rađeno klasičnom šapmanjskom metodom - kazao je Rajković.

Zaštitini znak ove vinarije je Marselan, a prema rečima našeg sagovornika, ovu sortu su počeli da proizvode među prvima u regionu i vremenom po njoj postali i prepoznatljivi. To je ujedno bilo i najtraženije vino u Beogradu.

Vina vinarije Buk mogu se pronaći u nekim marketima i odabranim restorannima.

- Proizvodnja nam je manjeg obima, pa smo više fokusirani na direktnu prodaju u vinariji. Ipak, prisutni smo na crnogorskom tržištu - navodi.

Govoreći o situaciji na crnogorskoj vinskoj sceni, Rajković navodi da malim proizvođačima nije lako.

- Tržište je veoma interesantno, naročito zbog turističke sezone i primorja, ali je konkurencija jaka. Mali proizvođači vode veliku borbu sa uvoznim vinima, iza kojih često stoje značajna marketinška ulaganja stranih država i kompanija. Put do pozicioniranja na sopstvenom tržištu je težak, ali ako imate kvalitet, uvek ćete pronaći svog kupca - zaključuje.

Butik porodična vinarija Bogojević nalazi se u mestu Staniseljići, u Lješanskoj nahiji nadomak Podgorice. Kako je za eKapiju kazala Jovana Kentera Bogojević, u asortimanu imaju sedam etiketa vina, a pošto su ujedno i destilerija, tu su i tri ektikete rakije, dok je četvrta u procesu proizvodnje.

- Posebno smo ponosni na to što smo konačno uspeli da obezbedimo crnogorsku šljivu, kao i crnogorsku tamjaniku, koju ćemo sledeće godine plasirati na domaće tržište - navela je.

Dodaje da kao butik vinarija imaju manje proizvodne kapacitete, te su za sada prisutni isključivo na crnogorskom tržištu.

- Ipak, nadamo se da ćemo u dogledno vreme uspeti da se predstavimo i na srpskom tržištu. Upravo zato smo tu - u potrazi za distributerima za Srbiju - kazala je Kentera Bogojević.

Kao crnogorska vinarija, u ponudi imaju više etiketa crvenih vina.

- Kao naše premijum vino izdvojila bih "Bogdan". To je vino koje je nekoliko godina zaredom nagrađivano srebrnom medaljom na takmičenju Decanter. Riječ je o kupaži četiri sorte, barik vinu. U ponudi imamo još dve kupaže, uglavnom zasnovane na vrancu, autohtonoj crnogorskoj sorti - navela je.

Vina vinarije Bogojević mogu se pronaći u pojedinim eminentnim restoranim i marketima.

- Ipak, ono što najviše volimo jeste da nas gosti posete u našoj vinariji i "Kući vina". Tamo možemo na najbolji način da predstavimo naše etikete, a gosti da uživaju u gastronomskim ukusima Crne Gore. Posete je poželjno zakazati, ali vrata naće kuće uvek su otvorena za sve posetioce, pa su i bez najave dobrodošli.

Osim kolektivnih nastupa na međunarodnim događajima i sajmovima, Privredna komora Crne Gore vinare podržava i kroz organizaciju B2B susreta sa inostranim partnerima, inicijative za unapređenje regulatornog okvira, ali i edukativne radionice i seminare, kao i promociju domaćih proizvoda kroz nacionalne kampanje.

- Poseban fokus je na malim proizvođačima kojima je institucionalna podrška najpotrebnija za izlazak na strana tržišta - navode.

Na pitanje o značaju regionalne saradnje u promociji vinskog turizma, iz Komore kažu da je ona izuzetno važna za jačanje vidljivosti Balkana kao vinske regije.

- Inicijative poput zajedničkih vinskih ruta ili brendiranja koncepta "Balkan wine experience" mogle bi značajno doprineti povećanju broja turista zainteresovanih za enoturizam. Kroz saradnju sa zemljama regiona moguće je kreirati integrisane turističke pakete koji bi povezivali vinarije, gastronomiju i kulturnu baštinu, čime bi se povećala konkurentnost u odnosu na zapadnoevropske vinske destinacije - zaključuju iz Privredne komore za eKapiju.