Bohorina – spontani cider koji BiH predstavlja na evropskoj craft sceni

U selu Borina iznad Kiseljaka, na temeljima starih sorti jabuka i porodične priče duboko ukorenjene u istoriji kraja, nastao je Bohorina Cider House. Iza brenda stoji Julijan Komšić, koji je 2017. godine sasvim slučajno napravio prvu eksperimentalnu količinu cidera, iz znatiželje i igre, bez velikih planova.

- Ideja da se krene u proizvodnju cidera nastala je slučajno, nekada 2017. godine napravljena je prva, eksperimentalna količina, više iz znatiželje i igre, nakon čega je krenula edukacija i nastavljeno eksperimentiranje narednih nekoliko godina - kaže Komšić.

Osnova za razvoj bila je već postojeća voćarska priča.

- Već smo imali zasađen voćnjak starih sorti jabuka u ekstenzivnom nasadu, na bujnim podlogama, bez upotrebe konvencionalnih sredstava, jednim holističkim pristupom – biološki, organski prihvatljivim. Takav pristup je temelj za proizvodnju zanatskog, ili kako ja više volim reći – spontanog cidera - ističe on.

Naziv Bohorina nije slučajan. Nastao je paralelno s istraživanjem prošlosti ovog kraja.

- Sam naziv potiče od srednjovekovnog naziva našeg sela, a logo je porodični grb Pribinića, velikaške porodice iz srednjovjekovne župe Lepenica. Nalazi se na stećku Kneza Radoja, koji je zajedno sa nekropolom zaštićen kao nacionalni spomenik BiH. Priča o našem brendu je priča o našem kraju - pojašnjava Komšić.

Bohorina neguje principe organskog voćarstva, permakulture i biodinamike, ali ih, kako kaže, ne doživljava kao marketinške termine.

- Organsko voćarstvo kod nas znači da ne koristimo fungicide i herbicide konvencionalne poljoprivrede, nego preparate koji jačaju imunitet i otpornost voćki. Permakultura je očuvanje biodiverziteta i korištenje njegovih prednosti, a biodinamika korištenje prirodnih preparata – čajeva i macerata koprive, preslice, kamilice.

U praksi to znači minimalne intervencije i maksimalno oslanjanje na prirodu.

- Kosimo jednom ili dva puta godišnje, u visokoj travi se razmnožavaju korisni kukci koji su vaš alat za smanjenje populacije nametnika. Jedna bubamara može dnevno pojesti 100 lisnih ušiju. Sadimo gavez, malčiramo travu, unosimo kompost koji sami pravimo, ne koristimo fungicide zbog razvoja mikorize. Ukratko, potrebno je puno više strpljenja i ‘do-it-yourself’ rešenja - navodi Komšić, dodajući da njihov biznis "nije priča o kvantiteti i rastu, nego o samodostatnosti".

Festivali donose potvrdu kvaliteta

Bohorina je poslednjih godina postala prepoznatljiva i van granica BiH. Nakon učešća na sajmu cidera u Ljubljani 2022. godine, te festivalima Alterego u Lovranu i Grapeston u Stonu, usledio je poziv na festival Evoluzione Naturale u Italiji.

- Poziv je logičan nastavak onoga što smo radili na promociji zadnjih nekoliko godina. Odlazak u Italiju dao nam je vetar u leđa, potvrdu da smo na pravom putu, pregršt novih poznanstava i razmenu iskustava - kaže Komšić.

Iako su bili jedini izlagač iz BiH i regije, ističe da to ne doživljava kao ekskluzivitet: "Mi smo bili spremni da dođemo, verujem da je pozive dobilo dosta drugih proizvođača."

Reakcije publike i struke bile su ohrabrujuće.

- Italija nije zemlja u kojoj se craft cider posebno konzumira, ali smo jako ugodno iznenađeni pozitivnim komentarima i ocenama publike. Posebno smo sretni sa reakcijama proizvođača vina, jer je to vinski festival, a mi smo bili jedini izlagači bez vina od grožđa.

Drugi dan festivala bio je posvećen B2B publici.

- Stigli su nam i prvi upiti pa ćemo videti koje su mogućnosti izvoza i distribucije. Do sada nismo imali iskustva izvoza i verujemo da to neće biti problem ako se sve posloži - navodi Komšić.

Već su u pripremi i za prvi Middle-European Cider Salon u mađarskom Pečuhu.

Širenje asortimana, novi cideri i gin

U kontekstu rasta interesovanja za prirodna vina i zanatske proizvode, Bohorina vidi prostor za dalji razvoj.

- Nadamo se da će se taj trend desiti i na našem tržištu, a mi ćemo svoju prepoznatljivost graditi u tom smeru. Već vidimo da nas publika percipira kao takve.

Kada je reč o planovima, fokus nije na povećanju količine, već na širenju asortimana.

- Nemamo ambiciju proširenja proizvodnih kapaciteta, nego širenja asortimana. Ove godine izbacićemo zanimljive cidere, poput kofermentacije mošta jabuke i grožđa – tuduma.

Uz cider, Bohorina već proizvodi i gin.

- Sastojke delimično sami uzgajamo i beremo, a deo nabavljamo od srednje Bosne do ušća Neretve.

Krajem godine planiraju i prve količine destilata cidera u hrastovim bačvama.

- Receptura koju koristimo identična je proizvodnji calvadosa. Stalno nešto eksperimentiramo, dosta je ideja i planova, a kratka je godina.

Gastro ponuda za sada je ograničena na male grupne posete.

- Planiramo određene promene, ali još nismo sigurni u kojem pravcu ćemo ići - zaključuje Komšić.

Bohorina tako ostaje primer male, samoodržive proizvodnje koja autentičnost, lokalnu istoriju i prirodne principe pretvara u prepoznatljiv proizvod – i na domaćem i na međunarodnom tržištu.

Senka Trivić