Tematski bilten

Nekretnine i gradnja - Tamo gde prostor postaje prilika

Mir kao luksuz budućnosti - Zašto gradovima treba "arhitektura tišine"?

Podeli

Ilustracija (Foto: Snowscat/Unsplash)

Neki gradovi nikada ne spavaju, ali u poslednje vreme, izgleda da više ni ne ćute. Stalni šum saobraćaja, gradilišta i buka iz stanova postali su svakodnevni pratilac života u urbanim sredinama. Tišina je možda postala najređi resurs u modernim gradovima. Dok decibeli rastu zajedno s brojem novih zgrada, arhitekte širom sveta pokušavaju da pronađu način da je vrate u prostor, ne izbegavanjem buke, već dizajnom koji je obuzdava - kroz materijale, tehnologiju i pametan dizajn.

"Arhitektura tišine" spaja nauku o zvuku i umetnost građenja, vraćajući mir prostoru koji ga je izgubio. Pavle Panić, osnivač i direktor arhiektonskog studija 13 i član Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi, ističe da borba protiv buke više nije luksuz, već nužnost urbanog planiranja i arhitektonskog delovanja.

- Metode za smanjenje buke su raznovrsne i prilagođene različitim okruženjima i izvorima zvuka. Najčešće se kombinuju pasivne i aktivne tehnologije, kao i rešenja u urbanističkom planiranju i upravljanju saobraćajem. Kod nas u praksi preovlađuju pasivne metode - kaže Panić.

On objašnjava da se pasivne metode zasnivaju na blokiranju, apsorpciji ili preusmeravanju zvuka, i uključuju zvučne barijere i zidove od gustih materijala poput betona ili cigle, ali i vegetativne barijere, odnosno zelene zidove i pojaseve drveća koji osim estetske imaju i ekološku funkciju. Posebna pažnja se, dodaje, posvećuje izolaciji u zgradama, kroz primenu materijala poput mineralne vune, fiberglasa i akustičnih panela, kao i prozora sa višeslojnim staklom.

Panić napominje da se, iako ređe, u praksi sve češće pojavljuju aktivne tehnologije za kontrolu buke, poput sistema za aktivno poništavanje zvuka (ANC) ili maskiranja neželjenih frekvencija prijatnijim tonovima, što se već koristi u javnom prevozu i na aerodromima.

U budućnosti, kako kaže, "pametne fasade i akustički senzori doneće novu dimenziju upravljanju bukom u arhitekturi".

- Tehnološki razvoj pomera pristup kontroli buke sa statičkih rešenja na dinamičke i responzivne sisteme. Pametne fasade mogu da reaguju na promene u spoljašnjoj buci u realnom vremenu, koristeći mikrofone i zvučnike za neutralizaciju neželjenih frekvencija – slično kao kod slušalica sa poništavanjem buke -objašnjava Panić.

Ipak, kako ističe, najveći izazovi u implementaciji "arhitekture tišine" u postojećim gradovima nisu samo tehnički, već i finansijski i estetski.

- Najveći problemi su troškovi, složenost rekonstrukcija starih zgrada i balans između tišine, funkcionalnosti i vizuelnog identiteta prostora. Zato je ključno primenjivati fazne i integrisane pristupe, kombinovati dizajn i materijale koji ne narušavaju autentičnost, a istovremeno prigušuju buku - navodi on.

Ilustracija (Foto: Chait Goli from Pexels)

Kada je reč o inovacijama, Panić ističe da su akustični metamaterijali, akustični betoni, lagani aerogelovi i zeleni zidovi nove generacije među najperspektivnijim rešenjima za budućnost.

- Održivi materijali poput reciklirane gume, plute i vlakana konoplje pokazuju odlične rezultate. Oni ne samo da utišavaju prostor, već doprinose i održivosti gradnje - dodaje Panić.

U borbi protiv buke u gradovima, najveći neprijatelj tišine nisu uvek automobili, već – ljudi. Tačnije, njihovo nerazumevanje fizičkih zakona akustike. Kako objašnjava profesor Miomir Mijić, stručnjak za akustiku sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, iako je saobraćaj dominantan izvor buke u prestonici, odmah iza njega su sistemi za ventilaciju i klimatizaciju zgrada, takozvani HVAC sistemi.

– Njihov rastući značaj u ugrožavanju bukom nastao je delovanjem klimatskih promena, ali i porastom očekivanja ljudi u domenu vazdušnog i toplotnog komfora - kaže profesor Mijić.

Kada arhitektura (ne) može pomoći

Dok je rešavanje buke od saobraćaja pitanje urbanističkog planiranja i saobraćajne organizacije grada, mogućnosti arhitekture da utiče na nju su ograničene.

- Između fasade zgrade i saobraćajnice ne postoji ništa što bi moglo uticati na izloženost buci. U domenu arhitekture može se uraditi tek podešavanje konfiguracije i materijalizacije fasade, eventualno organizacija prostora oko zgrade, ali su dometi svega toga u okvirima nekoliko decibela - objašnjava profesor.

Ono gde arhitektura ima dominantnu ulogu jeste kontrola buke mašinske opreme. U praksi se, međutim, često greši.

- Greška koju često viđamo jeste da se tokom projektovanja ne razmišlja o smeštaju kabastih HVAC mašina. Na kraju se sve one nađu na krovu ili tlu pored zgrade, gde ih gledaju i slušaju ljudi iz okolnih objekata. A tada mašine postaju element arhitekture - upozorava Mijić.

Šta zaista znači "arhitektura tišine"

Iako termin "arhitektura tišine" zvuči privlačno, profesor Mijić ističe da je pojam zapravo prilično nejasan.

- Tišina je relativan pojam. Možemo govoriti o apsolutnoj tišini – kada su zvukovi iz okruženja toliko tihi da ih čulo ne registruje. Ali, paradoksalno, upravo tada ljudi počinju da čuju ono što ranije nisu – govor, šumove, korake. Idealan mir postaje njegova suprotnost - objašnjava on.

Postoji, međutim, i druga vrsta tišine – ona u kojoj su zvukovi prisutni, ali ne privlače pažnju sluha.

- Doživljaj tišine nastaje kada zvukovi oko nas ne privlače pažnju i ostaju izvan svesnog. Da bi se to postiglo, potrebno je da u okruženju postoji neki konstantan, neutralan zvuk umerenog nivoa, koji ne skreće pažnju - kaže Mijić.

Prema njegovim rečima, takav "neutralni huk" može biti i sam zvuk saobraćaja – ako je dozirano prisutan. -

- Arhitektura tišine, u tom smislu, svodi se na podešavanje saobraćajne buke na poželjnu meru. A to je ozbiljan izazov za koji nema jednostavne formule - zaključuje on.

Najvažnija inovacija – znanje

Kada je reč o budućnosti, profesor Mijić ne vidi rešenje u novim materijalima, već u edukaciji.

- Inovacija koja bi napravila najveći pomak nije materijalna, već obrazovna – kvalitetna edukacija o građevinskoj akustici svih učesnika u projektovanju i izgradnji. Puno toga pogrešnog nastaje iz nerazumevanja - ističe on.

Dodaje da se "arhitektura tišine" može ostvariti i današnjim tehnologijama – ako se razume suština problema.

- Sve se može postići i sa ovim što imamo danas, ako u projektantskom timu postoji razumevanje. Akustika počiva na jednostavnim fizičkim zakonima, pa se tu verovatno ništa revolucionarno ne može napraviti. Poslednjih 50 godina umemo da napravimo arhitekturu tišine, ako nam se to traži – i ako nam se dozvoli - zaključuje profesor Mijić.

Ivana Žikić

Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena

"Nekretnine i gradnja - Tamo gde prostor postaje prilika"

Povratak na bilten